27/12/2007 01:52 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

Video rekorder, je u narodu nazvan Vidoje, a blogoje, Blagoje mozda su to dva pobratima, sto se vidjaju i opiju o slavama i naprasno posvadjaju a sto ako znam ubite me na mrtvo, ni na sahranu zeni mu nije Blagoje dosao. Sto su se zamerili, gde su to i kako zamrsili ne govore, al na slavu jedan drugom ne idu. Ide nova godina, nekako kilava i dosadna, prodje i katolicki bozic, muslimanima predsednik i ministar vera cestitase po sto puta na dan praznik kad tepaju ovnove i junce da bi bogu bili blizi i ugodniji a mi
kukavci, prolazimo pored sajma, cuj SAJMA gde se islo svake godine, da se nesto kupi na rasprodaji, na leskovacki rostilj, da se deci kupi, jakna il vatirane cizme, da se po onoj
guzvi ide od hale do hale i razgleda svakakva roba doneta za tu priliku izvucena iz ko zna
kojih zaliha,jer nije godinama nasla kupca, a sajam je mesto gde se to u vidu rasprodaje
ponudi gladnim ocima za male pare i napravi se posao gde ga odavno niko vise nije video. Sto bi neki nasi rekli, svaka roba ima svoga kupca. I sad vidim da neko ide na sajam, nikoga neznam da mi isprica sta ima na sajmu, sta se prodaje, i kakve su zabave
nasli tamo. A nova godina nam pada ponedeljak na utorak, sto ne moze biti lepse, prvo vikend da se kupuje po pijacama i buvljacima, i kod kineza, da njih ne zaboravim, jer su
postali za nas spasioci sto se tice oblacenja i obuvanja. Ma niko vise ne popravlja cipele,
kad kod kineza cipele kostaju kolko jedna popravka kod obucara u komsiluku. A kazu
da kinezi imaju svoje gradjane koji skuplaju plastiku, zive u nekim sklepanim shupama
kao nasi Romi ispod Gazele i kod Sava Centra, dakle od 5 ili sest plasticnih flasa naparave dzemper, jaknu ili gomilu druge odece, koja tako smrdi, ima neki otuzni prepoznatljiv miris, siromastva i bede da sa vrata te obara da ti se zamanta i kineskinja koja nezna srpski i zna samo dvadesetak srpskih reci nezainteresovano te usluzi jer i ne ocekuje da svaki kupac se odmah upeca na tu robu. Imaju one oko da skontaju, koja musterija ce da se masi za novcanik i ode srecna sa robom koja je u ogromnim kontejnerima vakumirana velikim presama dosla brodom i raspakivana u iznajmljenim
skladistima na autoputu, prepakivana u bale i odvozena sirom nasih gradova i sela gde
su kinezi poceli da otvaraju svoje radnje. nesto u sali, nesto ozbiljno imitirajuci tarabice neki gataju da ce nam kinezi biti nacionalna manjina koja ce sledeca traziti samostalnu
drzavu u srbiji, zivi bili pa se nagledali, kinezi su stara nacija, vesti u osvajanju geografskog i kulturnog prostora, plodni da vec pojedine radnice koje su radile kod kineza pocinju da radjaju kosooku decu, jer ocito im nije tesko da naskoce i odrade to
po kineski. A vidim sto se svet raduje sto ce biti nova godina, ma niko se ne raduje, ne govori se ni o docecima, ni o garderobi, najludja noc kao da je za neki drugi narod izmisljena a za nas je obicna noc, kad ce mo malop da pucamo, malo ce se raketle ispucavati, raznih boja sa Konjarnika, Dedinja, Petlovog Brda iz centra sa trga gde ce se
par hiljada smrzavati i slusati neke grupe koje nisu uspele da nadju bolju tezgu pa ajd
da za siroke mase radi popularnosti naprave svirku za mase. Neko ce reci, pa nova godina
i nije nas praznik, to je bozic, unosenje badnjaka, pecenica, suve sljive i orasi. To po kalendaru je ostalo u novoj kalendarskoj godini, e tada mi malo pevamo neke nase pesme, malo se prisecamo koje smo vere i nacije, kako se i sa koliko prstiju krstimo, dal bi da palimo za slavu zutu il kako neki kazu belu katolicku svecu. Ma sveca je sveca, bela
il zuta, osvecena il ne osvecena, sa zalepljenom slikom sveca ili ne, mao deblja ili tanja,
malo otesana da udje u svecnjak domacina u kojem se po obicaju sipa po malo psenice i
ukrasi kako ko vec misli da treba i prilici. Ovaj period je poceo sa prvim slavama, Djurdjic, Sv Arandjeo, Nikoljdan i redom sve do proleca ce se izredjati jedna po jedna slava sa posnim ili mrsnim repertoarom, ili vec kako je ko hteo, sto bi rekli da promrsi i
ne sluzi goste posnim jelima, kod nekih ima i posnog i mrsnog, a kod onih koji se drze starih obicaja se strogo postuje predvidjeni jelovnik, Svaka slava se slavi jedan dan, medjutim kod nas, sto nebi moglo dva umesto u podne na rucak, uvece na veceru, a kod nekog se bome to protegne ko Ivkova slava kad joj se nezna ni pocetak ni kraj. A gostiju
sve manje, narod proredio da ide po slavama, treba kupovati poklone, treba spremati gostima za poneti plecku ili tanjir ribe kolaca i torti. Prosla su vremena kad se na slavu nosila samo jabuka i donosila samo jabuka. Vec prema mogucnostima i kako gde na slave se nose darovi, pice, cvece domacici ponekad, samo ponekad i to vise u gradjanskim kucama, kakvo cvece kad ga na selu u svakoj basti ima koliko volis.
Jos nije pocelo al vec kolko sutra ce se sjatiti na nase ulice prodavci badnjaka, a to je grancica cera ili hrasta na njoj uvezana gutica slame i kesica psenice i kukuruza. Izem ti badnjak takav, al ajd valjda je i kod nas dosla ta Europa pa se vise badnjak ne sece u sumi, sad bi neko rekao pa zar da odem sa sekirce na Kalemegdan ili Sumice pa da secem
badnjak po obicaju. Ma ne kazem to, vec kad vidim okicene automobile sa badnjacima dodje mi nako milo i mi badnajk za nas auto imamo da se zna, da kad dzaramo po vatri
sabajle ko polozajnici nabrojimo sve bericetno da bude i svaka varnica da se u nesto nama ugodne pretvori i nase zelje se obistine kolko sutra. A zlobni kazu da smo te obicaje preneli iz paganske mnogobozacke relgije i mnoge praznike ustvari je hriscanstvo
samo prisvojilo sa svojim likovima i ritualom koji vec pogoduje obicajima i obredu.
Pa sta, ima lepote i u tome, reci koje koristimo, njihova znacenja, pa sve to manje vise je
paganskog porekla, nazivi, toponimi, imena mnoga, sve to mirise na neko drugo doba na neki drugi jezik, na neko drugo pismo, da mi oprosti Vuk, koji se dobro pomuci da izbrise ili izmisli ili usvoji po neko strano slovo i po neku novu rec kao sto to cine neki

narodi koji bi da im se jezik razlikuje od naseg. Ma neka, nek im bude, i latinica kojom pisem a ne cirilicom, a sto da ne i jedno i drugo pismo kako mi volja i prakticnije da bude jer cak i na kompjuteru nekad sistem poludi pa ne otvara ono sto je pisano cirilicom. Obicno zimi se na selu sedi uvece pored peci ili ognjista, to vam je ko nezna ko kamin u zidu
gde su visile verige, to jest lanci, a za njih se kacio kazan u kome se kuvala popara ili cicvara ili neko drugo jelo. Toga vise nema u srpskim kucama, ima nekih kamina, placenih podosta da se imitiraju engleski ili neki drugi kamini. Obicno kamin i ne sluzi u
ovim novim kucama svojoj svrsi, vrlo retko se pali, treba to i cistiti, a i dimi, nema idealno nista, pa ce da ode skupi moleraj, ili spanski zid, zavese da pocadje i tako ti kamini skupo placeni samo dekorativno pokazuju kupovnu moc domacina i neki prestiz
da se pokaze i dokaze, da se odglumi bogastvo i gospodstvo. Naj vise me nasmeju venci
okaceni na vratima za bozic kod pravoslavaca, toga nikad nije bilo, niti ce biti, neko to
pokusava da nametne kao obicaj, pa se to prodaje i predstavlja kao moderno i lepo.
Uvek se setim mojeg rodjaka, bolje stojeceg gospodina, inace bivseg clana partije,
kojem su na prijemu poklonili karanfil i uveli ga u elitu. Za bozic on obuce stare pantalone, pocepane carape i sedne na slamu koju je bacio po skupom tepihu i onako
seretski na nase cudjenje gde mu se dedose onolke kravate i bade mantili, italijanske cipele i kosulje. Na njegovu slavu prvi dan su dolazili rodjaci a drugi dan je bio za
partijase, kolege, gde se pilo i krkalo, gde su se krijuci krstili malo slobodniji ili malo
napiti, pevale se neke nase pesme a ne bi trebalo vec po partijskom programu i uverenju.
Doslo je vreme kad se polako navikavamo na zivot koji je kao kredit, otplacujes male ili velike rate, na nesto ti je zauvek stavljena hipoteka, procenat koji ti je obaj gore zaracunao je uvek veliki i dug je uvek veci od nasih mogucnosti i snaga. Na svakom koraku nicu banke i crkve. Ni za banke ni za crkve ic me ne zanima nek otvaraju al
je sve to malo preterano kod osiromasenog i opljackanog i prestrasenog naroda koji jos pamti bombe, avione i plamen od eksplodiranih bombi na mostovima, koje smo mi kao
branili nasim telima, malo sutra, polupase nas kao staru kantu. Ostalo nam je jedino da
lupamo u serpe i lonce, da turimo zvizdajku u usta i setamo ulicama da uzinat ne mogu
crvena gospoda da mirno spavaju dok ih ne skinuse i petokraku sa gradske kuce i zastave
da se ne brukamo kao poslednji bastion komunizma, e koji izraz iz vokalbulara nekih proslih vremena, kad smo svikli na neki drugi misaoni koncept sve drugacije shvatali
a sad sve ispada da prostite naguzicke, neko nas uhvati za zadnjicu i povata nas zbog
nase tvrdoglavosti da svet vidimo onakvim kakav jeste, da taj zapad ili istok ne tumacimo
kako su nas ucali tvorci nekih starih ideologija, da nase navike nisu vise primerene onome sto taj novo svet hoce. Preuzimamo njihove zakone, njihovu ideologiju, deca polako se vracaju veri i uce katihizis ili se edukuju na novim ideologijama, gradjanski se
vaspitavaju, ako znam sta je to bog me ubio. Al onako zvuci nekako demokratski i moderno u skladu sa Europskim standardima. A sad slag na tortu, povod mog pisanja, je
da kad prodje neko vreme pa kad se upregnemu masu nekih kredita, i pocnemo da otplacujemo sve to bice bice kuku lele. A navikli smo da zivimo lepo, da se lepo nosimo,
da vozimo lepa kola, da se predstavljamo boljim nego sto jesmo. Navikli smo da nam
bude lepo, a vise nije, stalno nekog i nesto biramo, skidaju se ucestalo i stavljaju nove ili neke stare slike istih politicara, ubedjuju nas da ce nas spasiti i sve uciniti za nas jer
im je dosta lazi i prevare. Sto me sve to nasmeje i podseca Nusica i na njegove komedije i
sva nasa stvarnost je preslikana stvarnost iz tih njegovih dobro nekada opisanih parodija. Sve to
me malo nasmeje, malo zabrine, malo mi dosadjuje, malo mi se smuci i dodje mi da trazim da me ne vode vise na birackom spisku. Ovi u partijama kazu kritikujes na angro,
sve od reda, ni jedna ti ne valja, svima si anti protivan. Ma ljudi te burgije i burgijase sto
prodaju rog za svecu, sto obecavaju svasta pred izbore a posle udaraju tarife za korupciju
koja se nastavlja uvek u nekom obliku, samo se likovi menjaju i samo naivac moze da poveruje da politika kod nas nije jedna od najprofitabilnijih delatnosti. Svi se guraju u
vlast, jer tu je i mast i slast. Tu se naj pre resavaju sva goruca pitanja porodice, dobiti, stan, lokal za male pare i sa malom kamatom, posao koji obecava, upisati dete na privatan
fakultet ili ga poslati na skolovanje u inostranstvo. Sada vise nije auto prestizan, skup auto, to je sada DZIP. Sa velikim jakim gumama, da sljasti, da izgleda mocno da ti niko
ne sme tek tako da presece put u gradskoh voznji. Setim se jedne estradne pevacice i ona
je pevala da joj dragi kupi dzip. Pa zna ona sta je sada moderno. Ovaj svet je postao jedno
veliko vasartiste, gde se razapinu razne satre, gde ne fali ni zene sa bradom ni kepeci

ni zmije ni gatare i nadrilekari sto lece sve garantovano. Zivot prolazi, grobjla se uvecavaju, nova se veca otvaraju, a nas je sve manje, svako prolece mi kaze kada granedal ce neka bebeca kolica da prodju ili ce se redjati jedna za drugom pratnja za pratnjom

kao da ceo svet umire boze mi oprosti. Nisam optimista, nisam ni neki cinik, ne verujem
na prvi pogled da ce nesto biti drugacije nego sto je bilo, godine odmicu, fala bogu deca
rastu a mi se tesimo, eh ako mi nismo mogli oni ce valjda videti boljeg zivota.

20/12/2007 01:39 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Plavuša,
može da postane
smedjuša,
ali ne menja ime.
O plavušama ništa lično,
isti smo.
Plavuše kao da su
samnom sve
škole odavno završile.
Plavuše uglavnom
imaju dovoljno godina.
Plavušato je i
jako nepristojno pitati
je za godine.
A u Palanci odavde vidim
samo tavane i čardake...
Sednem u ladju i Dunavom...
Bila je skoro tamo,
i Ona u Palanci.
Obradovala se
vrlo
kad me ugledala.
Palanka ko Palanka.
Nema ništa posebno, tja,
život se vuče ko taljige.
Kamo sreće da je i para
kako je rekla i nasmejala se,
da smo još nešto radili,
ovde nekada u Palanci.
Sa plavušom pošao Dunavom
na mojoj ladji do Bezdana,
pa produžili u Palanku
skoro do Novoga Sada
zagrljeni...

20/12/2007 01:13 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
*
Noću mi i sena spava
danju porastem u lava.
Da li mi duša bdi u sebi
ili mi to srce kuca tebi.
-
Veruj, srcem se moli
pa se slomi ili razboli
i okrnji malu čašu
života, il ljubav našu.
-
Da li je ona zastala
ili je ljubav zaspala
ili je sama zaćutala
popila čaj i ustala.
-
Nisi mi javila u san,
da li je noć ili dan
ili nadjoh u snu ženu
ili ljubim tvoju senu.
-
Pa te pitam tako sad,
moju muku, moju glad
dok poživim il se molim
zašto tvoju senu volim.
19/12/2007 23:03 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Šta mi treba više
od sjaja dragog oka,
vremena il oblaka,
prozor veći od neba,
il parče crnog hleba.
-
Šta mi treba više
od tople letnje kiše
iz male ruke dečije
belo perce ptičije.
-
Šta mi treba više
da duša sanja i diše
da imam dečiju sreću
ili ljubav najveću.
-
Šta mi treba više
od života, dušo draga,
da pogledam s praga
u visine sa oba oka
ili svet sa visoka...
-
Šta meni treba više
pitanje, ili odgovor
sa nebom razgovor,
ili duga posle kiše
tamo sve napiše...
11/12/2007 23:07 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Nije naša godisnjica, mislim moje Eme i mene kad smo se vencali ili vec šta nam je
godišnjica, tu godišnjicu ne pamtim, datume i rodjendane, ne izvodim zenu u restorane
za praznike, ne šetam je ko kera po Knezu, nisam narocito pametan a mnogo mudrujem,
ako se uzmem nekog posla radim to ko mutav dok ne panem al mora da to uradim, imam
vec hronican nedostatak, novca. Imam i dugove, ne narocito velike i zabrinjavajuce,
da strepim dal mi neko pravi sacekušu. A godišnjica pa sad cu o tome, 30 decembra
ove proste godine, za mene su sve proste, Boze mi oprosti. Dakle tog 30 decembra je
ce biti godina kako ne pušim. Iskreno, pušio bi al necu iz inata, vec sam izgubio
dnevnu misao o potrebi za cigaretama. Ma od neke bolešcine cu jednom krepati,
pa ne moram baš od duvana.Ma znam da sam dosadan, sa ovim prenemaganjem, ma koga
briga što ja ne palim, i ako bih opisao to dudlanje cigareta, kao dojkanje praseta,
kako kazu Kordunaši. A dojkanje je kad prase nema majku pa mu daju na cuclu pa kad
se navikne ono stalno gura njušku koje kuda da sisa. Ma iskreno, nisam ovde dopao
da kukam, da se žalim, na život, na ženu. Da ovde na Netu nadjem ljubavnicu ili
neku prolaznu avanturu primerenu mojim godinama. Ha kad snaga izdaje, zubi se
prorede na razdeljak, onda onako muški poceliš pa se malo dokazuješ kao ljubavnik,
da zavedeš ili privedeš neku cicu. I onda ako te uhvate, pa šta znam, kao kome bude,
neko završi karijeru u Palati pravde, nekom se oprosti, a nekom se prebacuje to
neverstvo do kraja života. Citam šta se piše, a piše se, prosto pomislim da smo
postali nešto pismeniji narod, da ljudi pišu, zapisuju, malo psuju, malo se šale
a malo i svadjaju. Sve po malo. I komentarišu ako im ne dosadi citanje, svakakvih
sastava, nekih zapocetih pismenih zadataka sa promašenim temama, price bez likova,
pesme bez duše, ljubav bez ljubavnika. Citam, još ima snage da nešto prociitam,
da se nasmejem, nekom leži da opsuje, da se šali na svoj i tudj racun, meni ne
uspeva da dobro opsujem, da ovde prospem asortiman genitalnih organa, da castim
nekog sa nekom iz repertoara mnogo korišcenih psovki za višekratnu upotrebu.
Slušam sad, kažu ode na odsluženje civilnog vojnog roka. A što zar se boje puške,
da puze po blatu, da im neko naredjuje, masku stavi, masku skini. Atomska sleva,
ili desna. Ma ljudi pa moj deda prošao Albaniju peške, klao se sa Bugarima i
Arnautima, bio komita ili ako neko nezna šta to znaci, cetnik, specijalac na
granicama, da utera strah u kosti svakoj vaški koja bi da ubija, pali bogobojažljiv,
miran i vredan svet. A politika je naša najveca kurvetina, daje se svima a placamo
svi iz reda. Ni svoju decu ne mogu više prepoznati. Kad dobro i pametno dete kaže
uciteljici, boli me uvo, tu nešto gadno smrdi. A kud da mu kažem i tata bi sine,
da me za sve boli uvo, al mesec je kratak, racuni sve duži. ma necu o tome, o cemu
ko baba o uštipcima,pa svi imaju neplacene racune, za struju i ko zna još za šta.
A sad malo vedrijih misli, da vam svima unapred prvi cestitam novu 2008 godinu,
da izjedete neko prase ili jagnje ako imate onako fino peceno, a ako ste u društvu
za zaštitu životinja ili neki vegetarijanac pa prefererirate više neke travke i
biljke neka vam bude, ne mešem se u niciji jelovnik i u kucu. Svako neka pocisti
u svojoj kuci ako ima šta da pocisti, a svako ima verujete mi na rec...
8/12/2007 01:26 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

Nisam
"Optimista", inspirisan
Volterovim djelom "Kandid"
i njegovom porukom da je
"optimizam kada neko uporno
tvrdi da mu je sve dobro,
iako mu je sve loše".
Nisam ni vernik što spava
sa biblijom ispod glave,
U večitoj igri,
imali, nemali, 
uzimala, davala,
jedan smo grumen zemlje ,
dok veruješ i ćutiš
život  se osipa  i curi
kroz prste kao prašina,
Ima me stari predosećaj
i početak jedan, a ti,
kao da  si mi ti uvela
jerihonska ruža svih
mojih sanja i nada
ili si samo napukla truba,
e ptico od stotinu leta
kao da si doletela
preko dubokih ponora.
od pagana, na paginu,
stranu nenapisanu.
Nisam "Optimista",
inspirisan
ni idealista, bez poroka,
nisam i jesam u tabu
zagledan u nemuštom
pogubljen i voskrsnut.
Nisam ni ja slepi putnik,
nisi ni ti moja jeftina
karta za put u bezimeno.

22/11/2007 22:26 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

Uvek kada dodje novembar, kiše padaju, i ja setim se leta
pomislim na tebe. Samo mislim... Ema i ja šetamo po kiši.
Kiša je cudna pojava u mom životu... kiša me podseti na tebe
i na to da kao i ja voliš da šetamo po kiši. I onda te pozovem...
onako čisto usput okrenem tvoj broj da čujem šta radiš.
Pitaš me šta to lupa toliko... „Kiša“, kažem ja... i onda čujem
tvoj smeh na drugom kraju žice, tvoj glas cujem...u meni slavuja...
Nije zaboravila... Kiša, oboje je tako volimo...
A život...trošimo, neko nevidiljivi vuče konce dve marionete
Jedina si ti, Ema, jedina kao otkrovenje sto se placa
osmesima, uzdasima oduševljenja, lepim rečima...
Kada kesten zamirise na uglu, izgubim se kao naivac,
zamisli kad u prvoj slici, naslikan kesten ima tvoje oci,
i sve ima boje leta, zlatna polja talasaju kao tvoja kosa
a ja budala zaljubljena, jos ne verujem u cuda a volim te.
Slikao bih zimu dok polako pada sneg pod onim zutim lampionom
sto obasja svaku pahuljicu sto se topi na tvom licu
Zacudjeni prolaznik, smeje se, padaju u sneg dve vostane figure.
Probamo prvi sneg nas prvi sladoled, Ema, veceras sneg pada,
a nas dvoje nasmejani... Negde se smeju i klizaju deca. Ema
ljubio sam te, slusali smo nasu tihu melodiju kiše...
a veceras sanjaj šapat prvog snega...Ema, cujes li, pada...

21/11/2007 23:40 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Procicu put svetlosti bosonog
samo sa sjajem u oĉima
u razgovoru sa svojim srcem.
trazeci razlog gde ga nema
Nosicu na sebi prve peĉate i oziljke
iz starih bitaka kao prave medalje.
Ispitujem radoznalo zapustene puteve,
raduje me svaki stari kamen i prolaznik.
Svaka okuka sprema iznenadjenje,
dok ne postanem planina i potok
svetli trag prve duše u biljkama,
u zivotinjama, pticama u polju.
Kao da je ovo vreme za tudje snove,
imati krila i nerazumne misli deteta
i moje saputnice veru, nadu i ljubav.
Polazim sam jer svetlost ucrtava moj put
osecas li moj strah kao onaj prvi
jer sam povredjivao koga volim.
Neka vas uplasi svaki moj greh
neka vas prati svako moje dobro
i svaki potez kao da je prst
u poslednjoj igri sa sudbinom.
Po neka zvezda se ogleda u vodi
neka mi ostavi sav sjaj u ocima.
Nikada se necu zasititi tvoje ljubavi
nikada necu pozeleti vise mrznje,
nikada necu pozeleti nesrecu.
Osluskujem tisinu moga srca.
zivot u otkucaju i prvi glas
Ako te ne budem voleo,
neznam kako cu
vise da disem bez tebe.

20/11/2007 23:18 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Zovem te,
zovem,
iz kamene pustinje,
 da vidim tvoju kamenu lepotu,
u kamenu nebo.
Nisi ti moja,
nisi ti nosila ovo sivilo krecnjaka,
zar za te postojim kao lednik,
i tvoje grudi ovi spicasti vrhovi
da potonu samnom u plahovitu reku.
Da  mi je da se utisnem kao reljef u mramor,
i postanem morski fosil u visokom gorju.
Da mi je da te vidim sa glavnog vrha
odakle se granaju grebeni,
odakle prvi puca vidik, gde raste munika i tisa,
gde se ne pretvaram da si vrijesak,
kadulja, kantarion, hajdučka trava,
lincura, medvjetka, iva,
majčina dušica, vranilova trava,
a ja, sam,
sumom ovencan,
trnoviti glog.
Ti si mila, osetljiva na dodir,
moj lepi maslačak,
 a opeces kao stara kopriva,
 ubodes kao prva ruza
Ti si, 
ti si bila moj mali šipurak,
Nisi ti mukinja, ni jarebika,
ako si mi bila
crvena ili crna zova,
za rane moga srca prva bokvica,
ti moja divljakuso, jabuko.
Da te uzmem, 
i medvjeđi dlan da nas pokrije
i sumska paprat,
da se sakrijemo u bujad, ali
ali ja, ja sam bio, samo tvoj mali sremuš...
Ako si ti gljiva, ti si od vrganja,
lisičarka, il bukovača,
rujnica, sunčanica,
koralka, rudnjača,
a ja,
a ja, gljiva,
ja sam uvek od gube...
Kao da si mi porasla
u blizini Bunovića gde se nalaze
pećine Ristovica i Vilina pećina
kada si ti bila moja vila.
U prvoj smo sagoreli  prve vatre
a u drugoj skriveno blago.
Daj da te vidim u iskonu,
da ne osetim ni jedan drugi miris nocu
ni tvoju novu mrsku hladnocu kao plavi miris neba
Pa mi pokazi dubine koje znamo samo mi
Pa mi pokazi visine koje znamo samo mi
zovem te,
zovem,
samo ti umes
da me ispratis do raja
pa se ti vrati zbog nas, ljubavi...

18/11/2007 23:43 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Nikome nisam pricao, ne secam se detalja svog sna u kojem sam imao retku priliku
da dozivim neku neopisivu srecu, da me prozme tako snazno emocija ljubavi  da sam
nakon budjenja koje nije bilo ni malo neprijatno sav tresao  i smejao se.
Da necemu sam se smejao, nije to bio glasan smeh vec moja ozarenost, kao da sam
u tom snu otisao negde gde dusa mozda nekada ode ili zeli da ode al nam to nije uvek
dato. Mozda ako bi nam se to  cesce desavalo u snu pozeleli bi da se nikad ne probudimo,
da se nikad ne vratimo u ovaj svet. Pokusao sam da u knjigama nadjem odgovore
kakvo je to osecanje koje me zaposelo u snu, tako jako da ni jedna slika od svega toga
 ne ostane nakon budjenja, vec samo u telu i dusi osecaj neopisivog blazenstva.
Ne spadam u ljude koji praktikuju neke meditacije, ne bavim se
jogom i nekim ritualima, da dovodim sebe u neko drugo stanje. Pozeleo sam da jos neki
put se tako tresem kao to jutro koje po nicemu nije bilo izuzetno, sve je stajalo na svojem
mestu kao i pre, zena je spavala licem okrenutim prema meni. Poljubio sam je lakim
poljupcem da je cak nisam ni razbudio. Primetila je i dlanom mi dotakla obraz i nastavila
da spava. Ja sam onako zabezeknut u cudu jos citavih pola sata lezao tako rasirenih
ociju buljio u plafon pitajuci se gde su granice covekovovog uzbudjenja, zar jedan san
da me tako zanese da mi u telu sve bridi od neke struje, da se tresem kao da imam
visoku tempreaturu. Ako su neki snovi kosmari, i znaju da budu podjednako strasni
i bolni, ovi snovi su nesto drugo, nesto sto me  je iznenadilo i ostavilo poseban utisak.
Secanje da je postojao san daje nadu da ce mi se posreciti da jos neki put dozivim
slican san. Moram reci da san nije imao veze nikave sa nekakvim seksulanim
fantazijama, da sam doziveo osecaj telesnog zadovljstva, da mi je telo reagovalo
na neki takav nadrazaj u snu.Poznato mi je da se javljaju takva stanja, prvo u detinjstvu
a zatim u toku zivota. Snovi u kojima vodimo ljubav sa nekim, mozda cak i nepoznatom
osobom koja u snu predstavlja osobu do koje nam je stalo.San to rezira po svojoj
zelji, pojave se predeli, ulice i kuce u kojima nikada nismo ziveli a ipak su bile okvir
za nas san. Kao da se u tom snu nasa dusa vidja sa nekim likovima koji dolaze iz
necijeg sna pa se onda upoznajem sa njima i zivim za trenutak neki drugi zivot.
Bilo bi lepo da mogu da se setim, kako izgledam u svakom snu, kakvo odelo nosim
, kakvu sam kosulju odabraoi cipele obuo. Koliko imam godina, ili je to samo u
slucajevima kada nas telo izdaje, kada smo sve blizi zalasku sunca a sve daleje
njegovom izlasku da se sve jednom pretvori u jednu beskrajno dugu noc ili mozda
u svetlost i ono stanje blazenstva postane nase konacno i trajno osecanje srece.
16/11/2007 01:20 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Nekada bilo da se pripoveda,  u vreme kada su u ovom kraju harale
velike boginje medicinski rečnikom rečeno a nekako poetski Variola
Vera, su došli do izražaja naši strahovi, naše navike ali i naš prezir
prema smrti. Uveliko je tekla vakcinacija. Na jednoj našoj beogradskoj
klinici je Variola Vera odnela svoje prve žrtve a u susednom naselju
Resnik ljudi su bili u sve većoj panici jer je medju prvim žrtvama
bila i medicinska sestra iz tog mesta. U školama i preduzećima su
bile uvedene posebne mere, neznam samo koje, jer u to vreme
sredstava za čišćenje i dezinfekciju nije bilo kao danas.
Ovih dana na jugu Srbije, tačnije rečeno u gradu Nišu i okolini
se javila velika epidemija zarazne zutice i veliki broj obolelih
je vec napunio jednu od niških klinika. A u Beogradu koliko čujem već
ima oko tri slucaja koji ne mora da budu u vezi sa Nišom jer i
Beograd ima svoja žarišta, svoje favele odnosno romska
naselja izgradjena, bolje receno sklepana od paleta, kartona kao
izolator pa sve to preko najlonom prekrijes i eto zida kuće.
U centru Beograda na elitnom mestu,
oko Sava centra, žive tako a deca se
šetaju u buljucima ulicama oko hotela i po autobuskim stanicama
traže po neki dinar od ljudi što čekaju autobus
Posle Kosova, žive tu isto kao i ona brojna naselja na periferiji
koja napravise prognanici a koja nemaju
kanalizaciju, koja i danas imaju problem sa
snadbevanjem pijače vode kao sto je to u Barajevu.
Šta sam ono hteo da vam pričam, a da kao narod
smo vrlo pohlepni na jeftino, ma da,  ako negde se nešto
prodaje jeftino stajemo odma u red a posle pitamo šta
se prodaje, emajlirani sudovi na kilogram ili zenske gaće.
Na beogradskim pijacama se prodaje svašta, bašsvašta,
ponekad pijace su pravi buvljaci gde se prodaju stvari
kojima tu nije mesto,  stara garderoba i obuća,
daleko bilo mozda sa nekog mrtvaca,
i sve to je puno što no kažu seljaci bakcila i drugih
šturinja, ko zna kakvih bolesčina al naši ljudi
ne haju prevrću po tom krsu i svako trazi nesto sto
mu fali a fali nam svasta po dugačkom spisku vrednosti.
U Jevropi se to ne vidja, odeća se hemijski očisti,
pa se posle prodaje u prodavnicama kako kažu babe
sekundarne odece, gde koliko vidim ima puno sveta
što prebira po necijim bivšim intimnim stvarima bez gadjenja
i kupuje, kupuje za sebe i svoju decu, tu staru odeću
jer novaca za drugu ne moze odvojiti pa daj sta daš.
Na nasim pijacama postoji deo gde se prodaje povrce,
i deo koji bih nazvao gvožđara, farbara, stovariste, bakalnica,
jer se tu prodaju muške i ženske čarape, sijalice, ekseri,
atikviteti pokupljeni iz kontejnera, stara ogledala i
srebrne kašike, neke slike koje niko neće.
Na nekom delu pijace a vecinom su nase pijace otvorenog
tipa sa tezgama na kojima nakupci, prekupci,
donose iz unutrasnjosti sve,
od mlecih proizvoda, povrca, urdjenih pilica,
supe, brasna, ljute rakije, suvog mesa,
uredjenih prasica sa dva ljubicasta pecata od
mesne zajednice, ponekad, samo ponekad.
Dakle na delu gde se prodaju mlecni proizvodi
tradicionalno se prodaje sir decenijama iz
raznih sudova, drvenih kačica sa Zlatobora i od Užica,
plasticnih kanti i metalnih emajliranih šerpi sa
raznim sirevima, posnim, polumasnim i
onim gde se ne skida kajmak pa se podliva mleko
nakiselo bez kuvanja tako da iz njega uvek po malo
curi voda jer nije dobro ocedjen.
Danas sir donose sve manje vlasnici a sve vise
prekupci tako da u jednoj kanti ima po tri vrste sira.
Poznato je svima da je sir naj osetljiviji artikal,
uvlaci mirise, lako se kvari i sam po sebi je
u procesu spravljanja vec zapocet njegov proces kvarenja,
to vec prati svakodnevno ekipa doktora koja vrsi
dnevne analize ali su i ti doktori kvarniji od sira tih
ljudi pa obicno od prekupaca uzimaju pune kese sira
da daju potvrdu da je sir ispravan i da se moze prodavati.
Dakle da se vratim na pocetak ove price i Variolu Veru
odnosno velike boginje, sto je i bio povod mojeg pisanja i sadasnja
epidemija zaranzne zutice, dakle deda Milisav koji iz Resnika
donosi sir na jednu elitnu beogradsku pijacu, doneo je sir
a posto tih dana je prodaja lose isla deda je poprilicno
spustio cenu sira, pa bolje receno ko da ga deli a ne prodaje
sto bi rekli da ga ne baci ne valja se. U pijacu se tih dana samo
cuo njegov glas - ajte dedi, ajte ljubi vam deda rucice, ljubi vam deda
lakirani nokte, ajteee, sira jeftinoga, samo da  prodam.-
A beogradske dame iz elitnog dela Beograda navalile ko mutave
onako što bi seljaci rekli bezredne, cuj bezredne,
 same uzimaju rukama one kriske, onako
iz kanti i stavljaju u kese dok deda Milisav metaniše
ljubi vam deda rukice i lakirane nokte,
samo uzimajte neka.  Ako on i dostigne da koje parče
izvadi svojim rukama, šta se čudite rukama, ni kesu nije stavio
ili bar neke rukavice, čuj seljak i higijenske rukavice iz apoteke,
deda Milisav onako sa svojim šapama, nokti na rukama ko kandže,
ni makaze ne dobijaju bitku sa njima, mozda jedino klešta pa prljavštinu
sa noktom čupati, deda Milisav je batalio čicšćenje noktiju odavno,
svinjac i štalu da, dvorište oko praznika a kuću e oko toga baba brine.
Gospodje se smeju, ni malo se ne brinu za Variolui Veru i velike boginje,
kupuju onaj sir a deda se samo smeje i zadovoljno trlja ruke i poneku put
zamislite, poljubi koju damu jer deda Milisav je đavo, malo bezobrazan zna da
podiđe gopođama i ukrade taj i poljubac od neke udovice il
raspuštenice a može biti i od udate žene, pa sad ko da svakoj piše braćno stanje
na čelu. Dok udariš dlanom o dlan deda prodade svoj sir odoše gospodje
i beogradske dame da prave svoje gibanice a on na zavist okolnih
prodavaca se šali, jos i peva staje im na muku, pije onu rakičinu sedeći na jednoj gajbi,
jede kobasicu sa onim svojim noktima, grize onu glavicu crnog luka,
i peva - Nikom nije lepše nego nam, samo da je vakooo svaki dannn -
- samo da je vakooo svaki dannn -

15/11/2007 11:30 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Jesen, prohladno, na tv -u u svim mestima pada kisa, ovde jos ne pada.
Sumorno jei hladno, lozi sei previse energije se trosi, a ruke od uglja
postaju suvlje i javi se crvenilo kao alergija na ugalj kojim lozim
pec. Poceo sam da mrzim zimu, samo zbog lozenja, ako se ikada
odselim u atelje br 2 na moru ili  na svoje imanje u Hot Springsu
Arakansas bice to samo  zbog klime. Tamo nema zime,
definitivno preko cele godine te ne  boli glava ni za garderobu,
duboke cipele ni za grejanje.
Novine pogledam samo na kiosku, neke naslove zute stampe,
sve mi je to tako daleko, ovde na netu je sve to tako blizu,
ljudi koji su tako daleko su postali prijatellji, bolja komunikacija
postoji nego sa komsijom u istoj zgradi. Ponovo su u igri novi favoriti
u politickim igrama oko deobe vlasti, dosadne reklame politicki partija
i njihovih crvljivih programa i obecanja. Muka mi je, ponovo su na sceni
neki strajkovi, iznudjivanje minimalne plate, tiha inflacijaili  deflacija,
ubedjivanuje zene da uzmemo jedan od prvih kredita.
Mozda je i poslusam, ona je vise u ovom vremenu i
svetu koji sve manje razumem.
14/11/2007 19:20 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Dete

Nesrecno, povredjeno dete,
zaplaseno i izmuceno od druge dece,
izdajnicki ostavljeno u staroj, napustenoj kuci, zbunjeno je
zaplakalo i jedva naslo izlaz.
Zavuklo se u svoju sobu, u mraku satima durilo, brisalo suze,
i pitalo se. Zasto mi to rade?
Kao nesto strano videlo je svoju sobu, neprijateljski
posmatralo cak i svoje drage igracke.
Hranu koju je majka ostavila na stolu,
dugo nije htelo da takne.
14/11/2007 19:10 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
Dodje vreme kada se u nama javi zelja da zavrsimo
neki posao koji je davno zamisljen i odlagan.
Nestrpljiv da konacno vidim svoj novi atelje zavrsen,
naprezem se i finansijski i psihicki do granica
podnosljivog. Kao u svakom poslu jave se odredjeni
problemi, a moji problemi su drugaciji.
Problem mi stvara svaki majstor koji udje na vrata,
sa kojim ugovaram posao, koji obecava da
ce sve to zavrsiti brzo i kvalitetno. Naravno svi zapocinju
posao sa dobrim zeljama, a u poslu se brzo
pokazu njihove lose navike.
Uobicajeno je postalo da majstor
jedan dan radi a zatim naprasno se izgubi  pa ga nema
po nedelju dana, ako dodje radi tek toliko koliko da je
nesto taj dan radio. Prvo sam se navukao
na finocu sa majstorom zidarom, umesto da sam
pijano govedo isterao prvi dan napolje, trpeo sam
ga da bali i sljoka, jednu casicu li popije sa njim
on sve zidove koje je malterise tako
unakazi kao da je po njima prosao traktor,
da moram sam ispravljam njegove krive spaletne.
Nigde ivice nema, za koje sam mu radi preciznijeg rada
kupio metalne lajsne al sta vredi opet su ivice sa trbuhom,
Oko vrata i prozora nista nije pod vinklom, nema 90 stepeni,
vec je sve krivo, i plafon koji je sa tim ivicama trebao
da bude u paralali naprasno jedna strana tone
za citavih pet santimetara.
I sta sad treba ga isplatiti, naravno kao da je sve
to idealno odradio a radio je ni manje ni vise posao
za koji se trosi 3 dana oko 10 dana, dok je sahranio
sve komsinice u zavicaju dok je ispekao rakiju,
isekao drva, zaklao svinje, dok je ozdravio od
svih prehlada koje ga stignu kad treba
da radi kod mene. Boleciv kakav jesam, svaki
sledeci majstor kao po dogovoru, ne izbiva mi
po 10 dana  iz ateljea, gipsar dok zavrsi svim
mafijasima plafone, dok proslavi tri dana deciji
rodjendan, dok izvadi dva, tri zuba, dok ode kod
ocnog lekara a tamo je stalno guzva.
Svaki posao koji me ceka i  svaki novi majstor mi
 izaziva tihu jezu, kao da ih se nikad necu osloboditi,
da ce stalno nesto dovrsavati i ostavljati za neki vikend,
kao da samo ja imam vremena da njih cekam,
da ja ne treba nista da radim, da moj posao
moze da saceka njih, gospodu majstore.
Sta reci o strucnosti, priuceni, puni hvalisavosti
Njihova aljkavosti prelazi u bezobrazluk.
Majstori polako osim materijala kojeg nikada nema dovoljno
polako pocinju da trose moje zivce, moje strpljenje,
da me navode na pomisao da ih razlupam kao staru
kantu.Izgleda da danas pali samo jezik sile,
nasilni nastup, pretnja. Placanje je uvek za
njih bitna stavka, novac zatraze pre zavrsenog posla,
i opet se prevario i dao veci deo novca pre zavrsenog
posla. Na sve dobro osmiljene izgovore
koje obicno majstori nadju navukao sam se kao na lepak..
Mozda je moj sin u pravu  kad kaze e moj cale,
spremi ti jednu bezbol palicu pa mu polomi ruku il nogu
i nece vise da te zavlaci ima da to zavrsi sa jednom rukom.
Uh zar palice, motke, pistolji, nozevi su nezaobilazni rekviziti
da bi se nekom dokazalo da nije svoj posao uradio kako treba.
Neznam zasto sam ovo pisao, valjda da mi bude lakse,
a nije, ni malo, vec danas cu opet morati trpeti
gospodina majstora, pa kad ti majstori udju u kucu,
ne izlaze tako lako i brzo. Ljudi moji sa majstorima samo
na distanci, nikakvog prijateljstva, cim osete da si
dobar opipaju ti puls i neretko pokusavaju da
ti se narugaju jer oni su navodno vrlo pametni bez
skole zaradjuju te visoke dnevnice a gazde eto
rade po drzavnim sluzbama za hleb i mleko,
placaju kukavci visoke racune, skoluju svoju lenju
decu, uzimaju nove kredite i pricaju u snu.

13/11/2007 09:00 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
PRVI IVER

Kao da si mi prvi iver,
neka si mi, dobro došla.
Sunce ti ukrsti zlatne niti
dok mi vezes po secanju.

Ako si došla sa veselja
gde su slavili rođenje
i pocepali ocu kosulju,
neka si mi, srecna došla.

Evo vam dukat žut ili dva,
pevajte mi ako umrem
ja il od sreće il od tuge,
ako umrem, za tobom.
-
Zar se moja dusa plasi ikada,
da vrhove ne predje nikada
Stepenice ja necu da brojim
do smrti, vise ja se ne bojim.

Pleses li uvek nesrecna duso
sa njenom vecnom lepotom?
Osecas li se bolje ispod koze,
osecam li te crveniju u krvi.

Ici cu za njom, a ti mi pleši
za kartu vise srce se reši,
da me sve ko roba, snadje
na njenim usnama vrelim.

Pleses li uvek nesrecna duso
sa njenom vecnom lepotom?
ili si me tek zivog pronasla u
prvom plesu smrti sa zivotom.

Pognucu se pred prestolom nade,
podignucu se u prestonom gradu,
da podignemo nase Praznike u
slavu lepote, i moje izvore,
izvore zivote...
13/11/2007 08:58 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
MILA MOJA

Zar je, tebi duso prece
da poleces svako vece.
Zasto mene mesec budi
zasto mene bole grudi,
misli mrznu i um ludi.

Gde je mene zivot krao
kao duznik srecu dao
pa sam tako mali znao
gde je moja zvezde zasla
i ponovo negde rasla.

Kad izmerim, ti ces reci
jesam blize pukoj sreci
da se spasim u nesreci.
Zar je beo mesec kriv
sto, zalazi nocas siv.

Sto si mila nocas blize
sve godine kad se zbroje.
i meni se zvezda dize
kad rasirim krilo svoje
poletimo i nas dvoje...**
11/11/2007 10:25 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
priča

  
Starac, pod maslinom sedi, oblak prolazi a dva galeba kao da lete ka njegovoj glavi. Dok crta, lula u kraj usana mu podrhtava svaki put kada napravi oštar potez rukom. Sunce mu zastane na levom kapku i delu nosa i pokaže mu se jedna mala bora koja se proteže od obraza do rupice na bradi. To je zato što se zagleda i namršti. Zuri. Skupi oči. Nišani, u neke svoje mete.

   Ugleda ženu na pragu, kamene kuće, lepa, plavičasto sjajna i duga, crna, kosa. Mnoštvo dece zove na doručak. Na licu joj trag brašna a obrazi obli kao krofne tek iznesene.

    U luku upravo ulazi brod, veliki i beo. Zvuk sirene... kao da doziva drugi brod a on... ćuti. Možda kao on slabije čuje na desno uvo. Smeje se. Svašta mu pada na pamet. Izgleda mu kao kit koji ispušta mlaz vode prema nebu. Voli kitove... ovde ih više nema.
    Kako prolazi vreme... Ustaje povijen kao maslina pod kojom je sedeo.
Za trenutak iz lule izbaci pepeo, zgazi žar i klimne glavom ...kiša ce, uvek ga tada bole kosti.   
     Vrati se, udje umoran. U sobi što zove atelje, kao na tavanu, koferi što nemaju mesto, štafelaj do prozora, nezavršena slika, i nagnute slike pored kojih ne moze proći. Vidi udice i stapove kao puške ukrštene u uglu sobe. Zamršene strune, više ne vidi da odmrsi. U ovu sobu žena ne ulazi, njegov nered, Da joj učini ne masti i neprlja više fotelje, ništa do ovih pantalone koje više nemaju boju tkanine. Od boja na paleti, od boja koje se više ne prepoznaju, od mešanja i nesvesnog brisanja ruku. Od svih mogućih nijansi se ne razaznaje ton.
   Ponekad mu udje neko dete koje stalno nešto zapitkuje i smeta. Pogleda ga ipod spuštenih naočara sa pola oka i kaže idi igraj se napolju, ovde je baš zagušljivo od boja i terpentina. Isprljaćes se.
Ono se ne da tako lako oterati... šta je to terpentinn... a šta si naslikao... zašto nema oči... te gde su mu ruke. Toliko pitanja bez sačekanog odgovora. Da ga zadovolji. Kaže... vidiš pripitomljenu pticu kraj mojih nogu....naslikana po sećanju... to je tek skica jednog običnog letnjeg avgustovskog dana u kome sam bio ....beskrajno srećan.
11/11/2007 01:03 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
OVO LICE
-
Ovo lice duša ne bira
ono ti uvek piše pesme
kao da moje lice nesme
da vidi bol sa papira.
-
Kada mi drhti ova ruka
duga na nebu nema luka
očima zvezde iz mog sna
gledam, sa njenog dna.
-
Ne padaš, što si sama
da se opiše nova drama
ni duša jednako ne boli
i senku na zidu ne voli.`
-
Ako je ova tama kriva,
ti nisi istini brava
i otrov u mirisu trava
da u pesmi ti prebiva.
-
Pesma moja i duša jaka,
ko zvezda se gasiti zna
neka se smiri misao svaka
duša neće umreti od sna
-
Iza oblaka je mesec virio
u lišće, vruć vetar pirio
ako mi ovu dušu zagreje
ponovo se i ona nasmeje.
10/11/2007 13:29 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

Njegov svet

Prelaskom praga uocila je sve one sitnice koje samo oci zene odmah
uoce. Neke navike od coveka stvore gotovo nepromenljivo bice u nacinu kako
ce sebe organizovati u nekon prostoru. Nas prostor je kao nasa kosulja,
prostor u kome se osecamo bezbedno, zasticeno, toplo. Prostor koji smo
pripremali kao neko gnezdo dodajuci mu slamku po slamku.
Boze, mojeg gnezda vise nema, u plamenu je nestalo sve sto je meni pripadalo,
Sve one moje drage sitnice.

Plakala je. Sitnice  za koje se vezala vise nego za neke glomazne stvari.
Za nju jos neiskusnu, nije bilo lako obuci tudju kosulju, pižamu, osetiti miris, znoja,
neki osobeni misris koji kao znak, mosusni pecat, koji nas cini privlacnim ili nas odbija od nekog.
Njegov stan joj se nametnuo kao mesto u kome se ocito vise boravi,
Stvari su imale svoje mesto, iznenadjuce mozda cak i previse reda u rasporedjivanju za jednog muskarca, kao da taj red ima i necije ucesce, mozda nekog ko posprema, mozda sestra
ili tetka, udovica koja ga vidi kao svoje cedo i uvek navrati da
pospremi jer konacno kako potrositi to vreme u penziji.
Sve sto je zamislila na prvi pogled je moglo biti deo istine ali je mogla biti navedena i na
potpuno pogresan zakljucak.  Stvari nisu onakve kako na prvi pogled izgledaju, iza stvari i
pojava krije se nase drugo ja, nase vezivanje za stvari kojima pridajemo ponekad znacenja koja ne zasluzuju pretvarajuci ih u idole, stvari bez koje se ne moze,stvar koja nas
povezuje poput nvidljivih konaca i tako stvaramo simbioski odnos
kao da stvari hranimo nasom krvlju, dahom, prenosimo deo nerava
i polako stvar pocinje da lici na nas kao da je za nas pravljena
kao da nas je stvar izabrala. Ona je sebe vezala i postala zavisna
i sada se osecala izdana, napustena, kao da je sve to neka kazna
i gubitak je dozivela kao licnu katastrofu. Jedino sto nije izgubila,
u dimu, vatra nije progutala secanja, i nada koja je trajala i dani
koje je primala kao nesto nepromenljivo su je doveli do crnog
petka kada se nasla u haosu, i taj haos je u prvom trenutku prelazio
u ocaj, ali smisao za prakticnost i prirodni nagon samoodrzanja i
elasticnost da se neizvesne situacije ucine prihvatljivim i odrzivim.
Ono sto je cini, ono vreme koje provela oslonjena na samu
sebe, njena licnost formirana prema tananim i promisljenim
posmatranjem i dozivljaem sveta, pojacana intuicija cak vise od
toga, kao da je u poslednje vreme slutila da neke stvari nisu u redu
da ce se nesto strasno desiti ali te poruke nije mogla procitati odmah.
Nevolja ne ide sama, sa jednim problemom uvek idu jos tri i
zlo se uvecava i umnozava. Samo naivne osobe prihvataju svet
da im je naklonjen, da su ljudi dobronamerni, da ce ce se problemi
resiti odmah kako nastaju. Koliko vremena nam treba da shvatimo
da smo sami, da je to nase polaziste, nasa snaga, da se uvek vracamo
sebi i snagu obnavljamo. koliko su nasa okolina stimulativni i doprinose
nasem boljitku, nasoj sreci ili nasoj zabludi to je veciti rizik da nije
ovako bilo bi onako. Jedino sto joj je ulilo neku nadu je bio osmeh,
osmeh se ne moze namestiti, moze biti i grimasa, cerenje, podmuklost,
osmeh prevare, pobede, osmeh izdaje ali osmeh kojim se jedno bice
otvara i prima neko drugo bice u svoj svet se ne kopira. On je jedinstven
i pogled koji deluje, pleni, cini nas nesigurnim, koji nas plasi, ali iznad
svega i instikt joj je govorio da u njegovoj blizini joj ne preti opasnost.
Ni sama ne moze sebi reci kako uspeva da razlikuje ljude po osmehu i
pogledu, ni reci ne slusa, reci cesto varaju, izvrcu stvarnost, ovaplocena
laz u recima nekog u koga smo sto posto sigurni. Ovaj dan ako prezivim
konacno sada mi treba samo sat, da se saberem, da se sklonim sa ulice
da od svih losih ponudjenih izbora se opredelim za najmanje poguban i
sacuvam deo svojeg dostojanstva i ponosa. Konacno niko i nista me
ne moze naterati da budem ono sto necu, i smrt je lakse birati nego
ponizenje i lagano odumiranje duse.

10/11/2007 09:38 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
DOSADA
 
Ni ogledalo nemoze podneti prezir tvojih ociju
Spasoje dodji kod sata, tvoje vreme tece unazad.
Nemozes me razuveriti, ako odes kisa ce padati.
Telefon ga trze, buka mu je zasmetala, dobro,
cekacu te, sedam sati, ama, nemoj se ljutiti.
Ni blagoslolov za ucinjeno dobro nije zaustavio
talas mrznje koji potapao ostrvo spasa u njemu.
Kupili su karte za autobus koji se pokvario,
na putu cekaju da vetar prestane da duva.
Popili su vodu i putnik im je ponudio vino
bilo je gorko i miris ga podseti na crkvu.
Molio se da ih noc ne zatekne, zmije
su na kamenu siktale, kao u vreme parenja.
Zasto smo krenuli, rekla si, ostavili smo
cvece u kadi, a nisam nalila vodu, uvenuce.
Ti svakako neces zaliti, ja te ne izazivam
ti se uvek osecas zatecen i pogledas me.
Kada sam pitala zasto si umoran nisi
me shvatio, namrstio si se i zevnuo si.
Osecas li ti nesto, ili si kao biljka
koja reaguje na svetlost i hladnocu.
Poslednji put ti kazem ako sam te
povredila necemo vise o tome. Tacka.
Dobro, sve je tebi dobro nemas vise
ni mere ni postovanje, prema meni.
Ja, ja sam tvoja ulaznica u drustvo
i bez mene si kao lenji pas na suncu.
Lezao bi i grickao buve, dok svet prolazi
i dok ti ne zgaze na rep nebi pokazao zube.
Ti si mrlja, ni kravatu nisi svezao
kako treba i cipele su ti uvek krive.
U tom pogledu nije bilo mrznje samo
dosada, kao da tera dosadnu muvu,
stisnutih usana,trepnu je ocima,
okrenuo se na drugu stranu i zaspao.
10/11/2007 09:04 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
L J U B A V I

ČAŠU MI VODE DAJ
IGRA LJUBAVI TRAJE
SRCE MI LOMNO ZNAJ
U POLETU POSUSTAJE

SRCE SE BOLNO ČUJE
U PRIČAMA I BALADI
A DUŠA SE OSMEHUJE
U POLETU POSUSTAJE

IGRA, LJUBAVI ČISTA
NEKA BOLJKU SMIRI
ODSJAJ SNA ZABLISTA
U POLETU POSUSTAJE

PESMU VREME VODI
A RUKU KA SLOBODI
KADA MI PESMU RODI
U POLETU POSUSTAJE
3/11/2007 08:03 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:
AKO TE...

Ako te ne zajašem ko belu bedeviju
ima da te prođem sa sto kamila
nocas bela pustinjo.

NE SALI SE

Ne šali se tako samnom
ne štipaj me za oči
dok posmatram tvoje
noge bose

ZAR NE

Zar ne,
držim do dostojanstva reči,
pružam velike korake,
 do slobode.

VERUJTE MI

Verujte mi, prijatelji
nedam ja vas u roblje
necu niko da vas prodaje,
potući ću se za vas,
ako me ubiju,
muziku dajte,
otvorite vino,
prijatelji moji nazdravite
nek puknu sve čaše
kad vec okupih sve vas,
u taj zao čas,
Ako umrem da ne vidim
svet bez severnog svetla,
pogubljen zbog poslednje
minute slobode,
Nazdravite za planine,
i ljubicaste zore,
moje modro more,
za deciji let vedrogonje
kada sam gonio nečiste sile.

NEKA JE

Neka mi je u Preku bolje
sve neka je vitko i naočito,
preče mi srce no otkrovenje,
pa cu sablast kao noć ubiti,
nek na nju sad jako udarim
da se oslobodim kao taoc,
evo ti, moja zlosti, na, znaj
zdrepce cu da pustim u kas
dok duvas severac u moj glas,
i sizma se i u nasoj veri javi.
Nekako plah je uspomeni glas,
kao da je sva moja minula sreća
tamo postala samo srča stakla,
a dusa zauvek zaspala u ledu.

PO ZASLUZI

Po zasluzi
podajte mi
kao izdajici uže.

CUJEM

Cujem,
u polju glas
i odjek planinom.
U Sopot pecini,
kao iz ponora,
cujem pesmu Teute.
Cujem
sirene sa mora,
Cujem, plac,
psovke,
zveket lanca
miris znoja,
sum vesala sa galija,
u jednom trenu
iz velike školjke...

DREMAM

Dokon
kao galeb na katarci,
dremam.

PRESLIKANO

Svaki je suncev zrak
zarobljen i pogubljen
modrom i zelenom.
-
OKRENI SE

Ne okrecem se sa senama
ako si sela na moje Vito,
okreni se silovito, bajkovito,
okreni se za jedan ceo krug,
naga, malo rasirenih ruku,
budis mi svet koji se okrece
okreni se jos jednom
samnom u vecnosti.

PROZIRNO CRNO

Želeo sam je,
kao smrt,
kada
se
obukla u prozirno,
crno.

CUVAJ SE

Čuvaj se
ti moja zmijo
gledam te netremice,
gledam te opasnice,
ako mi klizneš,
da se ne zavučeš
ispod njenog praga.

PRVE VATRE

Idem sazvezdju Oriona
gde su mlade zvezde
gde se voze večita kola.
Nedam se, da te zauvek
ne trazim u pustoši neba,
i kao meteor ne sagorim.
Ja se ne mogu predati
ni prebrojati sve zvezde.
Ako je koja zvezda utekla
ili se zagubila u beskraju,
mozda je samo pala u svet
gde su paljene prve vatre.

CRNI LABUDOVI

Da li si ti mala kresnica u ruci,
iz pesme kojoj neznam ime,
njena prva rec, ili je to tajna,
necete mi pevati, više o njoj,
vi, moji pevači, crni labudovi.

BELA GOLUBICA

Kada se razdani,
nema te vise,
vise si meni bela golubica,
poletela sa nepca,
odlepila sva krila leptira,
jezik mi salomila, zube odbila,
oci oslepela, ruke mi svezala,
pa me zatvorila srecnog u celiju.

BOJA

U ognju se svukla.
Dala mi se na zemljanom podu
i postala najlepsa boja.

PLAVA GROBNICA

Spustiće me jednom
u
plavu grobnicu
kao saku pepela.

UZALUD

Uzalud trčim u ovoj trci
sa njom ko gazela.

OSTRICA

Tako samo ti umes
da me obuzmes
u snu,
zaposednes
i poseces nezno
kao ostricom
svetla.

OSLEPECU

Oslepecu
te,
nocne tmine.

POZIVECU

Pevam i pevaću,
dok to imam,
poživeću.

ZBOG TEBE I MENE

Zbog tebe i mene,
sam Novak za borbu
uvek spreman,
kao Prvak,
izbora drugog
nemam.

ISPOVED
-
Kao da gledam u sunce,
prečasni oče
i
vidim tamo u daljini
zvonike,
moje bele crkve.

OSETI  IRISE

Oseti irise pored puta
gde su mi porasle jabuke,
evo i mene,
necu da se krijem u travi,
iza oblaka,
ispod kamena.

NJEN  ZID

Tako kuca
samo njen
zid...
...Kucanjem
i
zid progovori?

MOJA  DELTA

Kopam li već
za jos jedan metar
u dubinu duse
da se pojavis kao
reka i potečeš u more.
Otkriću svima gde je
moja Delta.

NISAM

Nisam za života video
toliko palih cvetova,
kao palih zvezda.

KOSULJA

Nikome niste
kao meni i njoj
na gubilištu
krojili košulju.

MLADENCI

Tek,
Svučeni,
ženik
i
nevesta

VAL

U
bok
besno
udaram
kao val
i
ljuljam
brod

JA

Ja to, sestro
ne govorim
kao
trbuhozborac,
lelekač,
ili
ojkač.
-
neka
sam i tebi
postao
kost,
osnivač,
i
semenik.
-
SVIRAJ

Sviram ti
sviram
kao
decja trubica.
?
Ja sam meta,
ili sam,
Ja
nišan
sebi
samilosan ?
-
Imam
vode sa Šoburka
imam sve,
tebe
I moju
poslednju želju.

STA RECI

Sta cu reci?
Nepozvan i kriv.
Zakasnio sam
na njen voz.

ZULJ

Zgazio bih
sebi tako jako na
žulj

ZAVERA

Doslo je do zavere,
zamislite, napili se,
bez mene.
!
Svako
šuntavo kopile,
se zakune
da mi
zivot uzme.

KOSTI

Skripe mi
stare kosti
Kao da
keserom,
vadim krivu
čiviju.
-
Au,
zivot
me nekad zaboli
kao
da mu rukama
vadim zub.
a glava,
kao da sam sve
misli
otvarao kao orahe.
!
Uklesao
bi poslednju vatru
sebi
u oko.

NEDAM SE

Nije mi
za verovati,
al ajd,
nedam se djavlu,
nekog obuzme,
neko mu se preda,
a neko sa njim i korak slozi.

OKO PONOCI

Negde oko ponoci,
zagrlim te ko svetlo
da me ne napustis.
Ko si ti. Ko sam ja.
Zar si ti veceras
kao nekada dosla
Da li se to jos secam
tvoje bezimene, lepote.

UBIJAS  ME

Ubijas me ko nevera,
aram je bilo,
Aramija,
zapali me,
izgori me.

BUDI  TU

Neka te, budi tu,
pile moje, maleno
a ja neka sagorim
kao stari grm.
Ah, da mogu znati,
Gurbetka dal si,
ili Srpkinja sto me
je ljubila nekad,
volela ko Vlajna mila,
i previla mi srce
ko Vojvodjanka vila.
Ako si ti Slovakinja
a nisi prosjakinja
da mi je znati ko si ?
Nocas si slatka.
Lepa si i glatka, kao
moja plava Vlatka
Da mi je znati zasto
si ti za mene uvek
tako mlada
pa da se utopim
za tobom
sada.

U  ZEMLJU ZIV

Kao da i zemlji
pripadam,
neverujes mi da
bih u zemlju ziv
zbog tebe.

ZVEZDE

Ah,
da mogu da naberem
zvezde, samo da mogu,
al ne mogu.

ZORO

Places li srce,
iskreno,
placi,
prepukni,
a ti zoro
gde si ti
za mesecom
posla.

...
Noc ce
i
nas dvoje
kao
gurbete
da
ogaravi.

...
Znas li mladost
gde zalazi kao
svi ovi dani.

...
Kao da sam poceo
da merim vreme
podjednako sa oba oka
i stojim na vetru.
Kao da nema te
sile andjela
da mi jedan dan
povrate mladost,
ni jednu noc
da je opozove.
Kao da
nema
te

  i
prozirno
bele haljine


a037

2/11/2007 17:01 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

- SAPUTNIK -

ZBIRKA PESAMA

-
Pokret
zacetog
oka.

-
Kada sam vukao serpu po prasini
bosim nogama baso po lokvama
kada sam terao metalni obruc savijenom zicom.
-
Kada sam jurio za kolima iz Preka
brodio na rudi i rudio
Kada sam komsiji stavljao buljine u cumez.
-
Kada sam pravio letilice, letio
kada su me kumili bogom
kada sam pusio lozu i zapalio medju.
-
Kada sam se verao dudom
kada sam se spustao u majdan
pekao kokoske u Zbegovistu
hvatao belouske u Sastavcima.
-
Kada sam pobegao na vasar
isao do majke u bolnicu posle
druge operacije
kada sam uflekao prvo odelo.
-
Kada sam palio barut
kada sam digao u vazduh brdo
izgoreo ruke
kada sam lagao doktora da sam
palio sporet.

MUNJE POD VEDJAMA

-
Juce, koracas - tragovi,
Danas, koracas - ostavljas tragove,
Sutra - senom, koracas.

-
Sat, pauze pravi - meri korakom tisinu.

Senica kljucnu okno - ucitelj naocare dize,
grimasom oceslja brkove.

-
Seva. Kisa ce.

Muk se povlaci,
ko psina podvijena repa.

Noc garavo cvili,
nemarno zakacena u zapucak.

-
Lomim hleb, parce - po - parce,
ispijam casu, kap - po - kap,
pada, list - po - list.

-
Dotrajalo, sesir dise,
staracki, hropce,
i kleca.

Zrakom omraza pucketa.

-
Orman naftalinom opijen.

-
Poruka
sa slike
okrenute
zidu.

-
Sastajaliste nemih znakova,
prazan hod zene,
putokazi magicnih kvadrata.

-
Voz, iza oblaka.

-
Vreva,
prolaznici,
u zetvi,
zice u setnji.

-
Glad u dzepovima.

-
Rat upozna
imena i prezimena
iz moje dubrave.

-
Rastuca svetlost,
zmijski zadah vapna,
zagonetka sfera.

-
Samo siluete u grcu.

-
Seti me se
zaigra vilica, prijatelju.

-
Secanje, ukocenih crta.

-
Cestitati Kome
popiti Sto
zagusljivo je u dusi.

-
Iz kaputa
Iz ulicnih manira
Vrisak kamilje dlake.

-
Okvase ulaznice u lokvi
Zaruse pozoristu izlaz
U lazi ponesu se

-
Silinu mojih nemira
gusim.
Hladnoca moje nemoci,
mrzne.

-
Glasne, opore, okupljene,
grohotom prolamaju nebo,
nestasno skacu, kolutaju,
i greju, u prasini.

-
Linije oka,
takne crna,
otisak, kristalu,
bela kljuca, zrna,
i sivo jase spiralu.

-
Posao po tvoju kozu
I oci pogubljene
Usao u tvoju odsutnost
I ubio je poljupcem pera

Nasao te u srcu jezika
Pulsiras i rastes
Stavio ti masku
Da ne lajes na tisinu

Jos trazim glavu - imenu
I dusi - ivicu.

-
Pricas plavim granama
Povetarcem slavujevog ritma
Budis kamen groba
Telom raskrsce ogledala

Mrsis uvojke srca
Ogulis koru lutke
Igras se bademima mozga
Kitis karnevale pera

Smiris riku vodenog konja
Dajes krv prasini
Vratis se i budes trska
Ponavljas reci bez odjeka

-
Besnis
okreces vretena
prosejana

-
Zid placa, stoji - moli se za mene.

-
Paspalj, jazom, potece,
Vodenicar, ustavu spusti,
Ceketalo, umuce.

-

Smela,
hitra,
i uporna da progoni,
leti najbrze,
sa raznolikoscu,
vesto, pliva i lebdi,
juri kao tane -
leprsa krilima,
zaokrece brzo,
u stranu,
nazad,
spusti se,
u kratkom luku,
skoro do zemlje -
do vodene povrsina.

-
Ja sam ...
pero sa tvojih krila,
pletilja sto te cvorovima splice,
orac u spustenoj brazdi,
sejac u zrnu.

-
Perje, u cutanju !

-
Cerga,
igra neznanke,
kovrdzave pesme.

-
Uvo, zvono,
Bruji, glas,
Ocaj, trave,
vetrom, bas.

-
Prosjak
Mlecne niti
U kapu
Skupi

Osinuti
Bicem svezine
Vranci
Jerzde

Iz divlje
Grive
Plamene oci
Njiste

-
Na senke u krugu,
kidisu - mrko,
razleze se urlik,
krvav i zao.
Dok ostru otresaju,
sneg, nemo,
sa grane je pao.

-
Obuce tuniku, stavi dijademu pahulja na kosu kraj staze,
prekri trag, lisce i stope.

-
Nevesta beli ves prostire
Stipaljke na zice slecu
Dimnjaci brkove sucu
Postar zvini vratima - spijunka gleda
Papige u svadji - cesma kaslje
Cipele zure - ulazna zevaju

Reka

Kopa jaz
U dlanu skeledzije
Napravi gaz

Oboji usne
Igracku
Izbeli od pranja

U pogledu tece

Glasnica
Naliva seme zvezda

-
U buku recnom
iza vodene zavese
pegava lepotica
plese
izvodi piruete
balerina u skoku
kupi vodeni cvet.

* Pegava lepotica - pastrmka
* Vodeni cvet - vrsta leptira

-
Puz ostavlja trag,
Dazdevnjak pisnu
Pljusak - krugovi.
Vidra dize glavu.

-
1.
Sat,
Pauze pravi.
2.
Slep,
kao pravda.
3.
Meri korakom,
tisinu.

CIKLUS - C A R I
..

Raspletena,
drhtis sva.
Ruke se sastaju - rastaju,
pate.

...

Sakupljam krhotine
razbijene figura,
Kupidona i Afrodita.

...

Zanos unutrasnje ognja
od kojeg nastaje
tvoje oblicje.

...

Uvodis me
u magiju tajnih zapisa
uoblicenog
u poruku.

...

Pitomi sjaj tvog oka,
i miloglasni akord sa usana,
zila kucavica na vratu,
i slatki mol tvoje ceznje,
idila neznog srca,
i tvoja mekana cud,
Dozivljaj u ocima,
i tvoja stopa malena,
ljubavna bol,
i neodoljiva potreba,
tvoja umiljatost,
i milina dodira,
Tvoja dosetka i sala,
i sveta recenica,
slikovnica tvoje duse,
i slovce iz tvog pera.

...

Prodjose me - oci.

...

Iza sminke,
sareni balon, jedan cvet,
Bulevar, tvoja ruka,
tri kaktusa i rodjendan.

Putovanje, - u noc.
Povratak, - bez sna.
Iza oblaka, cekam voz.

Rastanak. Nemi led.
Autobus,
Nista nisi videla.

....

O, zasto te oko prati? Pobudjena osecajem tajnim,
okreni se, i pogled mi svrati.
Osvrni se nesigurna, nerado put mene, i okrzni
krajem oka, belasanjem zene.
Nek sva cuvstva, pokrene i dirne, da uzdrhte
lako, i potamne tako, tvoje oci mirne.

...

Misli u snu,
padaju, - kesten,
spuste, - kisa,
cuju kao zvoncici.

...
Obala. Bacam kamencice osecanja, - plima,
Otisnuta tugom, postelja, - barka, jedri.

Nosi, prolece, - leto, u jesen, narandzu,
vocnjak ceka.

Soba. Kucaju zidovi i stvrai, ...razgovor,
tisine. ...Krik, ptice noci.

Nebeski svod. I moja zvezda, pusti svoje kose.

...
Tugovanka,
zatvorena koverta, bez adrese,
I pogled, sto spusten niz kosu,
prati liniju obrvam ulazi u oci,
Pipne besramno nos, ugnezdi na usima,
igra mindjusama, Seta po obrazima,
miluje ustam, zastaje na bradi i pamti.

...

Pamti,

usna, - njena usna,
kosa, - njena kosa,
ruka, - moja ruka,

Dodir praznine,
Slepu ulicu.

...

Sare
preodenute u macka,
predu bojama.

...

Trazim te u plavom, misli o meni plavo, sretni me ispod vrba, pozdravi
pod brezama. Plast mi je crven, jer si me ljubila u crvenom, pronasla
medju palmama, pozvala ispod smokava rodnih. Dosao sam ti u zeleno,
nasao te, zelenom.

Odsjaj mi dopire sa mora, secaj me se u ljubicastom, i moja
ljubav je ljubicasta. Mahnes mi, docekam te u smedjem, pozdravim, samo da ti pogledam
uvojke u poglede smedje.

... kada podjem osvrni se, isprati me u zutom,
ne trazi me u narandzastom, breskva se budi.

...

Pronesi cari rascvetalih osmeha,
vrele poglede,
od kojih podilaze zmarci.

...

Evo na trgu
Nas nema i fontane cute
Samo moja sena
Trazi tvoju.

...

Jutro otkljucava vrata,
Ponesi kisobran i rukavice,
Cudljivo je napolju.



2/11/2007 08:10 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

- Ciklus -

Crvena pega

LANCI

Sada si tu. ili nisi, i strepnja,
poljubac dug, a mi jedan plamen.

Ljubim ti prste, ljubim, sav,
a srce moje u tvoje grudi hoce,
hoce uci, koliko tuce.

Idemo ko ludi, na ludi vetar,
da nase kose splete u zagrljaj.
Te noci, ljubis, ljubim i ja tebe,
i volim vise, vise nego sebe.

Gledaju me, toplo, gledaju, u cudu, oci,
kada ti glava padne na moje rame,
grlis a ruke me diraju po obrazu i kosi,
a vetar i mene oblak, i palo lisce nosi.

Sada sam opet sam i noc mi je pusta,
dok vreme mine, da sve pitam, i tisinu,
dal ce se u poljupcu sresti nasa usta.

Ko zna, jos mogu da sanjam i sutra
kad se sretnemo ko stranci, pitacu se
dal nas vezu neki nasi, stari lanci.

KADA VOLIM

Kada volim, sreco, divne oci,
osmeh me obori na kolena,
ljubav mi podari krila.
Ljubim te, ljubim strasno,
strepim da je to nas tren,
kada ce sve nestati jos sutra;
da ce se sve pretvoriti u bol,
nasa sreca i svaki dodir,
poljupci koji peku na usnama.
Ako suza kane i zablista nevina
i cista i sve u pustos pretvori,
oci ce da te traze, cinice mi se
da cujem tvoj glas i tvoj smeh,
ali znam, to vise nisi ti.
Samo da te vidim, dok cutis,
cekam te, dok places u tisini
ranjena, kao ptica iz kaveza.
Izadji, na prozor, slusaj,
cujes, moje srce kuca za tebe.
Pogledaj u daljinu, obrisi suze,
i nasmesi se, ako me jos zelis,
videces bicu za tebe, zacas tu.

OČI

O, zasto,
zasto te oko prati?

Pobudjena osećajem,
tajnom,
okreni se i
poglede svrati.

Okreni se nesigurna,
nerado put mene,
okrzni me krajem oka,
belasanjem zene.

Nek sva čuvstva,
pokrene i dirne,
da uzdrte lako,
i potamne tako,
tvoje oči mirne.

STRAH

Nedra
kamenitih visova.

Pesnički strah,
starog ratnika umor.

Misli zlatotkane.

Pogled visoko
sa paklenog kamena
da mi nebo dodje bliže.

CRVENA PEGA

zvekirom se oglasi
na vratima tišine
jedna crvena pega u duši.

Zateče me,
gde me očaravaš,
i mislima novim ne vide se bore.

Osećam tvoj dah
kao sunčev zrak sto miluje
pčelu dok u meni kuša slatko voće.

Preneo sam te u san,
preko praga mojih očiju
i svitac ti upali fenjer u kosi.

Ne odlazi,
smirice se crne tačke,
i bubamara sanja u tvojim očima.

SAMA

Nije ti san dusu uzeo,
nije te pesma sakrila
nocas si dragana gubila
ljubav te nocas opila.
-
Nocas si do bola igrala,
na usnama si krv imala,
oci ti gorele, pesma
te zanela. gorku istinu
si nocas otkrila.
-
Sama si, sama nekog volela,
i sta si, sama dobila
rec, dve i hladan smeh da
ti lomi, ogledalo snova,
gde lezi, ledene duse.

KLUPA

Kada je prvi
suncev odraz
magli
istopio beli obraz.
-
Rasvetala jesen
liscu
rumen protkala
i za razbojem
zaspala.
-
U parku
na klupi
ljubav je
upisala slova
vrlo stara i
nova.

šKOLJKA

Ti si moja otvorena,zatvorena skoljka,
a ja mesecina, tebi sedefa nosim
bar zrnce, da spustim u tvoju kosu.
Lepa si, spavaj, ne spavaj senke na zidu
nek se igraju, Sve je tvoje, i ja
i san. San sto se prikrada i prede kao macak.

UVEK DODJE

...dodje da samo tvoje suze osusi,
taj nevidljivi,nemi svedok,
i ode
...na mesta gde noz udara o noz
gde posmrtno zvono i ne zvoni.
U nedoba se probude i placu...
Kosava nosi lisce opalo, spava
poslednji gost, zaboravljen sesir.

...posrnule senke, mrznu, hladni prsti
traze poslednju cigaretu.
Cuje se miris hleba tek pecenog.

DUNAV

Videlo, sa Dunava iz cuna sto se liscem pokri.

Sesir glavu pomeri a ruka lako o vodu kratkim zamahom
strunu okinu.

Kicanka crvenih niti iz dubine kolosu brkove pomera
magla zatvori vrata Dunava i kisa orosi cun i vedje.

Zatreperi struna, glas ga pozva da igra pocne,
dok se ruka ne umori.

Sve do Table jezivi tango smrti, ples talasa.

Nogu na obalu spustu, korakom izmeri put do praga
i spusti u kraj kratko veslo.

ZABORAVI

Zaboravi,
zaboravi sve, one sto placu i pate,
sto unose nemir i vode razgovore u kasne sate,
Sve je to samo jedan ruzan dan, noc i san.
tako zamisljena, obrisi suze, gore glavu,
i cekaj osmeh sa njim eto i tvoju ljubav pravu.
2.
Tvoj sat
i srce kuca,i skazaljke se krecu
kada se rasire i tvoje ruke bice ceo tvoj svet,
U basti ruza koju si zasadila, hoce da cveta,
i pupoljak njen da kao leptir otvori krila
da ga dam tebi, budi srecna, nekada si bila.
3.
Tvoja je biserna skoljka, a ja mesecina
sedefa nosim da pospem bar zrnce
i na tvojoj kosi.
Lepa si, spavaj a senke na zidu nek se igraju,
Sve je tvoje, i ja
i san sto se prikrade i prede kao macak.
4
sanjaj
da mi tepas i cvetas
da mi mamis osmeh
pa me pusti kao pticu
dok si jutro na kapcima
probudi se u mojim ocima.
5
Zao ti je,
sto te budim, tek si nasla mesto,
gde se srecu i razmecu nasi snovi.
gde sanjaju snovi moji vihorovi,
gde se cuju otkucaji moga bila,
gde u njima hodi, seta, lakonoga
gorska vila, i cvece se rosom hladi.
6
Tebe vitku,
lakokretnu od svog bola i od jada
ko nekada u snu sada dusa vidja,
dok mi java gorka, ustreptalom,
ne prozbori - Ne to ti se prividja.
7
Oj putnici, namernici, snovi moji
ko okovi, podjem, stanem, pa se skrivam,
al te opet zeljan snivam.
Moja muka, mene mori, ceznja pusta
dusu skoli, u snovima da te ljubi, voli.
Dodju li ti snovi moji, kao gosti,
kao svati, ti se igraj malo snjima,
pa ih opet meni vrati.
Ako su ti snovi moji teski,
pa te stalno tako muce, gnjave,
na njihovo mesto stavi one tvoje lake, prave.

Pijemo nocas

Ako vec pijemo nocas
a ne poznajemo se
opicemo se brzo
pa cemo da podjemo
u noc kao znanci a ni
ime ti neznam i samo smo
stranci sto cekaju voz
na peronu. Veruj mi,
Pamticu ovu noc, kao
u ruletu crna kuglica
je pala na crveno, kada
je otisla i svu noc
me sreca nije htela
da poslednji zeton ostavim
za poslednje pice u kvartu
i kartu u jednom pravcu.
A ti me neznas prijatelju
veceras gubim i sutra cu
opet, nocas pijem, nocas
se od njenih ociju krijem
i njoj nocas u ovoj pesmi
reci dugujem i ne postojim
pristajem na bol,
i moja senka ne ume da
zaboravi njeno ime.

SVEDOK

Svedok,
u kamenu slova,
ikona na oltaru
dogoreva.

pogubljeni
nestali,
ni traga,
ni glasa

mrak
kao
da je dan
svezan
lancem

ja
sam
mrva,
trun,
zvuk
i muk.

nemo zvono
i suva suza

zasto je
zlo zrno
sivo seme,
zasejalo nebo

vapaj...
dajte
samo vode
a
vode nema.

usud je,
u sud,
sav trud,

ni
pokoj,
zid. uza zid

sede, sede
i placu
u tisini.

...sva je u crnom
kanula
neveste suza.

28/10/2007 20:00 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

GURBET
 
Pogledaj me ja sam crn
pogledaj me ja sam sam,
uzmi me, uzmi moje osmehe
i cveće što ti dajem,
hajde da se ljubimo,
hajde da bežimo,
hajde da odemo
gde se ljudi raduju,
gde se deca igraju,
gde su uvek karnevali,
hajde, šta čekaš
tamo su hlebovi veliki
i beli.


Prevod pesme na Romski - Gurbetski

GURBET

Dik man me sem kalo,
Dik man me se korkori
leman le me haš,
iludža šo čordem,
hajde te čumi damen,
hajde te naža,
hajde te ča,
kai o narodo raduimpe,
kai o čelen e čavre,
kai šu uvek karnevali,
hajde, šo džudžure,
uduring si mangro,
baro i parno.



VOLIS LI ME TI ?

Ako podješ, poći ću i ja
Kada volim, duša zna i srce boli,
ne gubi se ljubav kao zlato.
Imam srce veliko, ja sam jak,
kao željezo sam znaj, ja sam jak,
od mene se i džini plaše,
Ma hajde, ja sam kralj
da te volim, da te ljubim budi kraljica,
Sva da sijaš, letim ja, i od sreće plačem ja.
Kad si tužna, čućes pesme, pesme plaču,
ptice tuguju, tuguju...
A deca se raduju, violine ih bude...


ZALUD

 

Tvoje zadnje reči

Tvoj zadnji smeh

nisam sacuvao

nisam te sanjao,

grešnom kazali mi

sta si mislila

kada si otisla,

rekla si jer

ljubavi nemas

da mi oduzmes dah

da sa kao reka izlijes

da me kao šumu rusis,

poneses,odvajaš,

i pomeriš moje obale,

porušiš naše mostove

nosiš me i potopiš do dna

da me okreneš, izbaciš

iz svog hira u zaborav.

Reci mi...Zašto, umire ljubav ?

 

NEVIDIM

 

Ovo su moje

a to su tvoje reci

umorna sam od reci

odlazim.

Lazna si slika

i laznog lika

da li se varam

ili se pravis, samo

se skrivas u sebi,

imaj milosti za mene,

otvorim oci nisi tu,

u pesmi te trazim

u pesmi te ljubim,

u pesmi odlazi,

idi da obrisem

suzu kad se ne vidi.

Moja te tuga boli

mrzis me, odlazi,

tvoj sam a nisam,

tonem, ne postojim,

umirem, odlazi

da te ne ljubim,

da te ne volim

zaboravi, ubijas me

polako, i

pesnik u meni,

ubija me a opet

sve te moje voli,

i ova pesma te voli,

a ja te nevidim...vise.


DUŠA

 

Dok u cveću šareni se vrt

u pustoj sobi me vreba smrt

Traži mi belo, bez glasa,

izbezumljeno lice od užasa.

Cvet u bašti svenuo bi drag

da zrak nema pogled blag

što ti srcu otkucaje budi

i osmehe da obraz zarudi.

Vile cveće pronašao nisam

da ti lice ozarim od milja

i u sebi da sagradim hram

gde osećas sve mirise bilja.

Ako dođeš tužna i daleka

i oproštaj duša ne sačeka

u dve reči od nedužne žrtve

čekaće ih moje stope mrtve.

 

BARKA IRINA

 

U luci, siguran vez ima

na obali ceka dok je zima

svog mornara i pesmu

podignem bukaru crnoga vina

u njeno ime, za njena jedra

cvrsta i lepa ko cure nedra,

kada prolazi, kada se krece,

zivote, eto i moje puste srece.

-

Zasto je sada na rivi bosa,

ona se seta, smeje, ne stidi

i talas raspe smeh ko rosu

Zasto je vetar voli to se vidi

kad joj zamrsi i plavu kosu.

-

Ona je jedna devojka mlada

il gospodja fina, staroga grada

zanosna Irina, tvoji smo gosti

po malo veseli, sa karnevala

iza nas trag je, ko rec u istini.

bokovi ti beli, boze oprosti

feral i svetlo, ime na pramcu

vidi lepote na malom camcu.

 

Sa pucine ne vraca se sama

i vetar juzni duva mi u lice,

voli je more, ko bajka u slici

dok bacam osti, jedinu mrezu,

u talase modre sa krikom

poletese i sivi galebovi na litici.

 

Kad se vratim ceka me

tisina neka fina, toplo

pucketa vatra u kaminu

da uzivam u kuvanu vinu,

kao u pesmi i zivot ceo

polako slaze deo po deo.

 

Bice i kise, neka,

i Spila postace ponovo reka

i vetar palme sve probudi,

da grmi, seva i munja ceka

planinu zove, coveku sudi.

 

Nastavlja zivot, ovaj rod,

i svakoj glavi na panju,

duboku boru nace na licu,

navek ucrta i svaki god,

opara se i crveno platno

gde je nastao svaki bod

ko da je iglom nanet bol.

a oko je oko, uvek mlado,

jos je rado, da se nasmeje.

 

Zemljo u sumraku sudbe klete

u noci tamnoj gasi se ovaj svet

rasuce se so zemlje u zvezdani let

kad sunce okrati svoje staze

s novom nadom srecni polaze.

ostavice dom, i do zlatne zvezde

u Nojevoj barci, odabrani jezde.

 

PESMA IZ ŠUME

-

Dugujem ti je

jer si me volela,

pozvala me u šumu

videces me vec, cuces zvuk

moje frule na Shoburku.

Pogledaj kakve su zlatne

haljine obukle vile.

Tvoji pauci prelci haljine upreli,

sharene niti zapeli,

u krosnje se patuljci po njima popeli,

u hrastovoj kori su mravi puteve ukrstili

i putokaze na raskrsnice postavili

gde samo sanjači iz nevidela vide zvezde

odakle i beli oblaci dolaze.

Čujete li glasove i pesme čarobne šume,

ne vidite ni zenu i oci sto me traze

da me dodirne njena ruka,

njeno se ime culo pod krosnjama

dok sam je dozivao

dok sam je cekao na Shoburku i

kao Orfej tihe pesme pevao

i u Zapisu uvek nesto

pisao i u beleg, belezio.

Kada sve potoke preskocim

do reke do jednog proleca i leta,

da se popnem na vrh,

da je osvojim kao planinu,

da poljsko cvece za

andjele u buket skupim,

avaj, ne umem jer sam kamen

zato cutim kao napuklo zvono

dok me ne probudis,

prodji sve moje staze i bogaze,

u kolibe šumske zapali vatre

otvori vrata i prozore.

Verujem kad ti neces

andjele

verujem kad ti neces

izvore

daj mi vode da se napijem

znas da cu uvek za tebe ziveti.

Ti ne mozes biti zena zla,

ti nisi carobnica ni vestica

mozda si jedna od sto vila sto zive u shumi,

ponekad sama igras,

ponekad sama pevas,

places kad te ne vide

i drzis decu za ruke da se

ne izgube dok beru

borovnice i divlje jagode.

Iz krosnje kao golub Grivas

svojim dubokim glasom pozvacu

te kao dragu i traziti po krosnjama

da se ljubimo na proplanku.

 

RECI CU TI !

 

Reci cu ti nesto, reci cu ti bilo sto

nesto sto boli i mene i tebe

reci cu sto ne mislim

recu cu laz kao svi lazovi,

recicu volim, kao svi zaljubljeni,

recicu oprosti kao nesrecni,

samo nemoj da cutim, neznam precice,

reci cu sto ce se naci u tvojim suzama

gledaj me i moje oci su mi pune suza

sve sto kazem je deo istog bola

to je isti nemi krik u nama

zato se se sve moje zvezde gase

zato padam kao meteor i svetlim

dok nestajem na plavom horizontu

samo se ti radjas, kao super nova,

ulazis kao svetlost u moje oci,

ostacu zauvek slep i nem

ako padnem kao poslednji andjeo

neko ce znati kakav je cilj,

neko ce znati reci, zasto,

neko ce slusati tuznu pesmu u noci

neko ce umeti da vidi nevidljive boje

neko ce cuti reci sto svako ne cuje

i jedno dete dobiti sharena krila

i svaki poziv crnog andjela u mrak

je njegova pusta zelja da predjem crni prag

 

AMANET

 

Ostavicu ti pesme kao moje

blago, kao sve tapije i kapije

ostavicu ti dva tri djerdana od reci

volecu te, volecu te samo da znas

jer samo sam poslednji pesnik sto

se pesmom leci, i skazaljke me lazu

sta sam u pesmi sa vremenom spleo

gde se naslo sve moje i tvoje vreme.

Neka ti bude, u amanet kao da smo

zapis na drvetu, kao da smo dve

skoljke u pesku, na istoku nek sunce

gori, nek gori da sagorim i potonem

u crveni vir, nek i poslednju

ispratim noc.

OPROSTI

Kako ce mo se pogledati,

kako ce mo se pozdraviti,

kada smo crne oblake brojali

i crne nas kise okvasile

kako cemo zajedno plakati

kada smo iste kletve slusali

kako ce mo se predstaviti

bogu kad je greh veliki

neka nam isti bog oprosti

kad mi ne prastamo

sve su nam mrznje iste

i drugo ime na kamenu mrznja

urezuje i baceno cvece trune

Ostavi me, ostavi mi jednu suzu

za nevine, za leptire i ptice,

za srusene krovove i prozore

sve zidove i stara vrata

za kapije i prazne klupe

gnezda pod strehama i

i moje i tvoje nesanice.


DA SAM HTEO...

-

Da sam hteo potkrasti vreme

crtao bi oblake, i vetru krila

dok se u kamen ne pretvorim

i od ahata podignem ogradu.

pa da se sam uzidam u kapiju.

-

Ceo moj vek je kao decja graja

jedina prava pesma kojom trajem

dok porastem i obucem belo odelo

da volim, mrzim i sudbi se dajem

uspravan hodam kad sesir stavim.

-

I ti si tek sazrela u sivoj haljini

a ja lopov sa golih grana skinuo

poslednji list i sakrio ti u kapu

u sumrak je crno pseto umuklo

ulica koracima pusto zvonila.

-

Gospa Mare jesi skure skupila

dok sam stajao na pustom keju

jedna mi se kap spusti na celo

pored zute svetiljke stojim ja

nocni leptir privucen svetlom,

gubim al svoj tuzni kraj cekam.

 

OTICI CU...

-

Uklece me, ovo, mesto,

tisina u tikvu bi stala.

ti opaka zveri, silo zla

kletvom pogadjas srce

i trazis me nespremnog.

-

Sve ima slan miris krvi,

ne vidim se, gde je noc

ne vidim se, gde je dan

i zlo u nevremenu besni...

-

Uzreo je nar, i narandza,

i moja reka zna da peva

a ti samoubico na mostu

zaljubljen, lud, i tudj u

mrtvom gradu tajnu krijes

-

Otici, od vetra mrznem

od sitne kise kisnem.

Stojim na raskrsnici

zagledan u nemusto,

i venem ko neki pali list.

-

Poslednji sam slepi putnik.

Daj boze, da se ne otkrije

da lizem rane i dosadu ko

muvu uzalud bezubo gonim

i novom danu se molim.

-

Otici cu u polje ko stari pas

da se sakrijem i legnem u hlad.

Otici cu na reku da pijem vode

ispod starog kamenog mosta

i gledam kako prolaze vozovi.

 

DOCICES

-

Docices verujem, upalices

samo plamen vecni da gori,

i dusi pustoj, sve oduzmes

kad pruzis korake u nehaju

umoris me, da bolno jeknem.

-

Pakao, cezne,istina zna, mi

u novom veku smeh i plac, ko

kaktusi u pesku, cekamo gral,

iz daljine, slutnje, smrtnici,

u vecnost je mir,pokrite telo.

-

Ako nas zalede i ne probude

zalede nam dah, zatvore oko

da ne gledamo sumrak coveka

i namesnika, gde deli uloge

u pozoristu lakrdije i srama.

-

Docices na moj dan,odnekud

sa sesirom nacrtanim na glavi

docices kada se umorim i zaspim

kao da si imala razlog jadan

da lutas u sumraku svetosti.

-

Apsolutno dosegnuti, plakati,

smejati se, igrati, igrati,

osmeh ti cekam iza vremena

ako upadnem u zamku sumnje,

u mrezi, kao ubicu na muke,

bicu razapet na kolovratu.

-

Zaboravljen jezik, iza vela

i sudbine, covecanstvu pad,

veliki talas, dici ce more

da potopi grad svetlosti,

iz utrobe hladnoca osvoji

i pogasi poslednje vatre.

-

Citam, umoran sam, od prica,

istorije, raskopanih grobova

nacices i ti tren vecnosti

naci cu te i ja bela nevesto

gde poradjas u svetlosti

mir, mir, mir beskraju.

 

LEPA, MILA

 

Sa istocne strane se budi

i okrene kantarionu glavu

od mene se klen u struji izgubi

i mala prepelica sakri u travu

ljubavi moja, kceri sumske vile

u izvoru gledam oci plave Mile.

-

Sa proplanka cujem frule

stani, kuca srce, drhte ruke

u oku suze i dim od lule

pod vrbom se javi bozji dar

i rosu pijem umoran i star

kako dalje, reci sreco sad

vidim, volim, zar sam mlad.

-

Ti si Lepa, andjelu plavi

secanje zivo i vrt mi u glavi

zeljo, pusta, lepih usta,

za njima sam hteo mreti

ni ti nisi smela moja biti

od istine ko ce skriti

peva mladost gle radosti

i privida u starosti.

 

NE VERUJEM

-

Ne verujem vise godini i broju

i po cemu rodjendan se voli,

danas jedan minut i sat molim,

nebo mi se uvek smeska kad ne

merim sunce po njegovom hodu.

-

Imas srecu, i kraljevsko doba

nece vise tuga da okiva roba,

teg da budem na malome tasu

orhideja plovi u plavome valu

tebi sreco, u srecnome casu.

-

Kroz mene grmi pa se stisa

na prozor je zakucala kisa

preko puta voda meri prag

ja se nadam, ostacu ti drag.

-

Kad si nekad plesala na balu

i mene si tada primila ko salu

s medaljonom u crvenoj boji

u ljubavi da nas cudom spoji...

-

Pesme vecna kao srecna zena

i zanosna ljubav u cuvstvu poema

otkrice ti da smo opsednuta kula

koju nam ne ruse probudjena cula.

-

Za rodjendan, tebi moja sreco,

u ljubavi pesmo nad pesmama,

nisi se sakrila ni na cesmama

u slici slikara, pesniku u rimama,

u ciganskim cergama i violinama.

 

 

DELI NAS NESTO...

-

Deli nas nesto ko

nebo i more, gde je

iskra nestale iz oka,

reci ko u rovu, na puskomet

posmatramo se na bojistu

i barjake smo pogubili u

svojim proslim bitkama.

-

Deli nas parce zemlje

i san da se zajedno budimo

al zivi se pomerili nismo,

nismo u molitvi ni u bogu

deli nas isti zid cutanja.

nas ni reci vise ne dele.

-

Ni usne nas nisu ugrejale

ni ruke nam se ne doticu

pa se jos ne oprastamo,

gledamo se, ko neki stranci,

vec vidjeni u zacaranom gradu

ili nenadano u drugom zivotu.

-

Zaboravljeni u mladosti,

u ljubavi, vec epizodisti,

mi losi statisti cekamo

da se upali nase svetlo i

stavimo kostime i sminku.

-

Sta je to ostalo od nas

ostalo kao od losih snova

ko deli nas, gde nestade

i govor tela, car zivota,

gde to postoji i ceka nas,

tvoje i moje zivo vreme.

-

Ne nepoznajem te vise

ne poznajem ti ni ukuse

ni mirise od pokusaja

da izmisljam novi svet

i platim cenu za veru

da nadjem odgovore na

putu straha u trijumf.

-

Ne umem da se obezlicim

ne pripadam ni sebi ni

tebi, u bolu zadovoljstva,

sa zivotom sve isplacujem,

Ako, ostaje nam srce,

u pesmi se voli vise,

na zemlji i koraci nade.

-

Nije ni ovo moja kuca

u kojoj se ne vidis

i ja ne postojim vise,

ni ja nisam vise tvoj

ni zivot nije vise moj,

i voz nasih pokusaja.

-

Cekaj da se preselim

gde sunce zalazi kasno

kad ustane pocinje sve

i istina, nove dane

cekacu kao kaznu kada

me moja samoca zarobi.

-

U molitvi bog pomiluje.

U secanju uspavanog grada

ostacu kao duh koji luta

dok ne zamrem u prividu

da se svet obnavlja, jednom

neka i dan pocne bez mene.

 

DOSADA

 

Ni ogledalo nemoze podneti prezir tvojih ociju

Spasoje dodji kod sata, tvoje vreme tece unazad.

Nemozes me razuveriti, ako odes kisa ce padati.

Telefon ga trze, buka mu je zasmetala, dobro,

cekacu te, sedam sati, ama, nemoj se ljutiti.

Ni blagoslolov za ucinjeno dobro nije zaustavio

talas mrznje koji potapao ostrvo spasa u njemu.

Kupili su karte za autobus koji se pokvario,

na putu cekaju da vetar prestane da duva.

Popili su vodu i putnik im je ponudio vino

bilo je gorko i miris ga podseti na crkvu.

Molio se da ih noc ne zatekne, zmije

su na kamenu siktale, kao u vreme parenja.

Zasto smo krenuli, rekla si, ostavili smo

cvece u kadi, a nisam nalila vodu, uvenuce.

Ti svakako neces zaliti, ja te ne izazivam

ti se uvek osecas zatecen i pogledas me.

Kada sam pitala zasto si umoran nisi

me shvatio, namrstio si se i zevnuo si.

Osecas li ti nesto, ili si kao biljka

koja reaguje na svetlost i hladnocu.

Poslednji put ti kazem ako sam te

povredila necemo vise o tome. Tacka.

Dobro, sve je tebi dobro nemas vise

ni mere ni postovanje, prema meni.

Ja, ja sam tvoja ulaznica u drustvo

i bez mene si kao lenji pas na suncu.

Lezao bi i grickao buve, dok svet prolazi

i dok ti ne zgaze na rep nebi pokazao zube.

Ti si mrlja, ni kravatu nisi svezao

kako treba i cipele su ti uvek krive.

U tom pogledu nije bilo mrznje samo

dosada, kao da tera dosadnu muvu,

stisnutih usana,trepnu je ocima,

okrenuo se na drugu stranu i zaspao.


 

28/10/2007 19:56 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

NEMOJ DA ME BUDIS

1.

Nezna dukat zut

za tvoj skut

sipak i kupina

glog i trnjina

poljem i belinom

ovaj sneg

a lole se zapile

daj daj

svaku moju rec

zlatom placam.

2.

Iz jendeka

pijanci se ne dizu,

zaboravljen kisobran

u tranvaju,

deda je okrenuo krug.

3.

Ne brini

nocas sam zaspala,

nemoj, nemoj,

da me budis!

 

KUPIDON

 

Slomi se

iz ruku

srce ispusteno,

moja dusa napukla,

snove rasute sakuplja

kao komadice

figurice Kupidona i

Afrodite.

-

Kako.

Kako da skupim

krhotine

kada mi ne peva

u plavoj haljini

Kako da je volim

a da me ne boli,

Kako...

Ne idi. Ne idi i

ti moja stidljiva,

nado.

 

CVETAJU KESTENOVI

 

Sastali se u subotu ispod ulicnog sata,

puno ranije dosli...

Prolaznici lenjo promicu opusteno sedimo

u senci belog suncobrana.

Zatvorila si oci, nestrpljiva,otvorila,

i ugledala poklon,na dlanuljubicasti leptir.

Tvoje su oci pronasle moje i spojile se

u zagrljaju osmeha.

Sva raznezena si me lako poljubila.

Jedan sat razgovora, bezbrizni, ustajemo,

odemo do nase klupe ispod rascvetanih kestenova.

Prosao je zaljubljeni par.

Sedeli i gledali u reku. Jedna lopta doskakuta,

ispod nase klupe. Posli smo i stali.

Zagrlila si me i upitala-Secas se, na ovom mestu

rekla sam ti, da te volim.

 

LJUBICE

 

Tvoja se noc u mene uselila

iz tojih ociju se sneg topio

dok smo ostareli, zalili

na tvoje boli,na moje dane.

-

Moja se noc danas provela

ko gospodjica u setnji,

varala mi dan svakidasnji,

i rame kvasila suzama.

-

Ceo dan su zvona, zvonila,

ti me znam nisi cekala

a ja sam crni sesir stavio

na uglu zalud dugo cekao.

-

Sastali se ko prijatelji,

pricom se tuznom zaneli

u sebe se danju sakrili

i kljuc tajne nase poneli.

 

TI SI PTICA

 

Leti noc, u tvoje ruke

kad zaspis probudim se

zaboravim sve tvoje tajne

i pokupim svo lisce palo,

ove noci ti si ptica..

da poletis sa dlanova

poplasis se sa krovova

sve prozore pootvaras

samo jedan neces, tu sam ja.

Ove noci ti si ptica..

srebrnih krila, u tvoje oko

zvezda danica, gleda,

kada me cekas, kada me pratis

sirokim putem u novi dan.

Ove noci ti si ptica...

 

VOLIM TE, OBICNO

 

Volim te, obicno,

posvadjamo se ko ruzno

i lepo vreme u istom

danu.

-

Kada od tebe boginju

stvorim,

obozavam te,

Zivot je cudan,

saljivdzija.

Kazes moja je ljubav

sebicna.

-

Zasto te ljubav plasi ?

Ona. Ona u sreci rastuzi,

i kida.

...Plasim se tvoje blizine.

 

TUDJA BOL

 

O,

koliko je teska

tudja bol

sve moje su samo grc

sto me probada u krstima

ostajem nem za trenutak

bespomocan,

da se prepustim,

ispratim

tudje snove

neke zaostale nade

i ja

i on

nadjemo svoj mir.

 

ODA VREMENU

 

Oda vremenu proslom

ti si vecera za mene

sve moje uspomene

otvorim ko dobro vino

nazdravim tebi u meni

ti volis zdravice

oblacis bele haljine

oko vrata crne bisere

plesemo sami do zore

u meni probudis, more.

-

Oda vremenu sadasnjem

ti si jutro za mene

crna pahuljo u belom

tako nevino gola,

igrala samnom bola,

da sav nered pokupim,

da sve delimo na pola,

da se nadjemo sami

i rano, secanje kupim.

 

 

VINOM DA SE OPIJEM

 

Vinom da se opijem

mladim vinom sjeseni

zivota koje tako opija

necu, necu,

da podjem za tobom

ostavi me,

sam sam veceras, mrem

u pesmi za tobom,

moja sreco, moja tugo,

moja lepa nasmejana,

dugo, stani malo,

tebe molim,

da ti platim suze,

stani duso,

uzmi ove snove, nove.

 

TI, USTANI

 

Ti, ustani iz sna

sva nasmejana

ona je nasmejana.

Ustani uplasena

da te hrabri.

Ustani i san

sa tobom.

O, moja zoro,

zbog tebe i mene

zaplaka se noc.

Ja, cekam te.

Gledaj,

tvog sam srca trag,

oci ne veruju,

to sam se ja budio,

tobom,

jedan osmeh blag,

jedna zelju,

jednu pesmu,

moju Ranku,koja spava.

 

NEMOJ PESMO

 

Nemoj, nemoj pesmo,

da moje oci placu mladost,

nemoj me pesmo,

ubiti, jer me starost

boli, svaki dan.

Daj mi vina da te

volim,

igras nocas za mene,

svirajte njoj, lepoto

moja. Placem, Placem zbog tebe.

 

PESMI SUZE

 

Tvojoj pesmi

tvojoj misli

placem suze

a lica ne vidim

i nije mi zao

sto sam dao

ovaj pregrst slika

da pogledas,

da prepoznas,

lice.

i treba da vidis

to lice na javi

da pogledas oci

sto su nekoc slepe

progledale same.

 

SAN

 

Ispleo se san,

beli tren otkriven

Upleo se pa se deli,

prikrao se pa se

trazi gde je bio

osluskuje,sapat, san,

ponese ga korak cio,

korak chio, deli dan

u snu, snom ovencan.

 

U MOJEM KRAJU

 

U mojem kraju trava

cudnog imena, bodlja,

opasna, sada je nema,

tu je negde bozja stopa,

i bivolja bara,i bivoli,

Brvinom, preko reke prelazim

Idem u Veliku Alogu na tresnje,

u Duboku Valogu na izvor,

U Veliko oknu, na jezero,

gde se deca prskaju,

Sve je zivo,

Vignjiste oko manastira,

i vasar, devojke u setnji,

Zeznice sto se ne dime,

cumurom.

U zvecaru kamen bacali,

i sad odjeka nema,

U zukvari jabuke,brali,

Ostao je Suvi do, i

Duboki do,

i u njima moje detinjstvo.

 

SNOVI

 

ponavljaju se

snovi,

ne kucaju.

Neznost.

I osmeh te ljubi.

Od vreline oka

burno srce moje.

Pogledaj mila,

kao da ti je drago,

kao da si htela...

...sama.

 

SUZA

 

...sva je u belom kanula

neveste suza.

 

NA TAVANU

 

Na tavanu koferi

doneti ko zna kad

ko zna odakle

plavi smedji,zuti,

na svakom katanac

nalepnica stoji,

unutra stara odela

sivena po meri,

u neko drugo vreme.

Sada su pretesna,

samo jedno se cuva

da se obuce za odlazak.

Toliko nevaznih stvari,

stari rakijski kazan

zatecen i lula,

krevetac, u kojem

svasta spava.

U nekom uglu bespomocne

leze slike, a u drugom

skinut luster zaboravlja

kada je svetlio i utrnuo.

Na stepenistu se smestio

babin orman u kojem

se cuvalo od moljaca.

Pored dimnjaka iznosene

po malo krive umorne

od koraka.

Svi stapovi stoje

tek za secanje

neke ciste reke

i mosta od kamena.

--------------------------------

 

 

VIOLINA

...

Plakala za njim i

pratila ga,

probudila zenu,

nije se dala

ljubiti.

Izula mi cipele

skinula kosulju,

ostavila za

hleb i mleko,

iskljucila telefon

da ga ne budi,

da cuje

vrata kada se

otvore.

Na divanu, sesir,

stap visi sa

lustera.

Papuce oturuo

pod krevet,

i spava snom

pravednika.

---------------------------

 

VOCNJAK

 

Mene vocnjak zove

da ga rezem.

Svaku suvu skupim

i u snop vezem.

-

Vocnjak stari,

svako mu stablo krivo

samo granom nekom,

sproleca zivi.

-

Stalno me muci,

zarasto u metilj,

iste mi gladan trud

i zalud znoj.

-

Secem po neko stablo,

suvo,

i gledam

sve mladice suve.

-

Vocnjak stari

ponovo

i ja s jeseni,

bezrodni.

-

Pale su grane

i sa njih godine rodne

Ljute sekire istem,

da ga testerom nagrdim.

-

Verujte, hocu,

neka vidi selo,

pa se onda preznojim

i naberem celo.

 

Nemam snage

kako da dignem ruku.

Onda pomislim

kupce da mu nadjem.

-

Da ga dele na pola,

pociste, korov i koprivu,

da grade kuce,

na dvorista ograde stave.

-

Al negde ode mladost

izrasla je i medja

grane se sklopile,

izmedju sljiva.

-

Vocnjak i ja

vec pogrbljeni

starimo

ujesen bezrodni.

-

Cekamo.Zima

spusti ledeno inje.

na obrve guste,

i grane su bele.

-

Sada je beo,

cekam, u san,

da mlade ponesu vodu

sa cesme.

-

Da svrate

da cvetove beru,

kose ukrase

i meni dodje milo.

-

Ako vode zaistem

da mi ona tanka

mlada,

lonce pruzi.

-

Ako me kresne

njeno oko vizljavo

da izgorim i ja

i vocnjak na kraju sela.

 

TISINO

 

1.

Osama tvoja

me odvela

u noc beskraja

Ti moja

si sjala za mene,

ja tvoj plakao

za tobom.

2.

Osamo moja,

ti moja,

ja tvoj,

se trazimo,

zar nas,trazi

ova noc.

3.

Tisino moja,

ljubavi,

to noc

place, a

niko ne vidi nas.

 

ZIVOT

 

1.

Čitav život, projuri u trku,

prolaze mi dani, lete kao ptice,

sreća, nada, ljubav blagog jutra,

i oblaci beli, prolaznici nemi.

+

Život je ta nagrada mala,

za umoran korak, izgubljeni vid,

život su mi casi tmurnog sveta

sto se nismo razumeli nikad.

+

Život nekad tiho umiranje,

svi zalasci, retka praskozorja,

cvece svelo, telo kada kopni,

i srce kad boli kao dusa stara.

+

Život kratak, bude tako zao,

nekad mio, nekom buran bio,

kao reka suza, ispraćaju tužan,

zar da pijem, i da čekam sutra.

+

Život je tek tren, izgovor jadan,

da puteve prodjem i ispratim dane,

i secam se, dok u hladu dremam,

i molim se bogu uz poneki uzdah.

2.

+

Život pamti, zivot traje, da

sve slike, u pamet, se sloze,

i ne mari sta to duši godi,

sve dosetke, šale i sve kletve.

+

Život je kad majka noću bdi

i čeka, ceka da zaskripi kapija,

da se vrata otvore, da ugleda sina

i čuje glas, došao sam, majko.

+

Život je samoća i suvo kašljanje,

jeziva tisina, sablasan huk sove

dok šušti slama u noćnom miru

svetle oči a ja, tumaram u mraku.

+

Život je i onaj stari miris u vajatu

korpa jabuka i krusaka u podrumu,

secanje na pretke, bunda izbledela,

kruta, seljačka od mraza jutarnjeg.

3.

+

Život je kao pričanje priča deci,

kikotanje do u noć ispod ponjave,

pucketanje vatre u bronzanoj peći

i toplina od koje se uvek zadrema.

+

Život je upaljena lampa, ikona

i kandilo, soba gde ima dece, i

tuča jastucima, krišom golicanje

i smeh, glas majke, spavajte više.

+

Život je kao šaputanje, jedna priča,

radovanje, drugovanje, ludovanje,

i modro oko, seretsko udvaranje,

dovikivanje, kikotanje i namigivanje.

+

Život je i da se žalimo, hvalimo

i svadimo, izgovorimo za ime boga,

o devojci rumenih obraza prsate i jedre

njenog brkatog oca sa sekirom iza vrata.

4.

+

Život je da se nevesto pomolimo bogu

lomimo kolač, o zadušnicama palimo sveće,

da se krstimo o slavama, kucnemo časama

i nazdravimo, i opet se vidimo ako bog da.

+

Život je kada pevamo onu našu, krišom

se poogledamo i krademo osmehe i poljupce

i zaklinjemo se na vernost i dajemo zavete

i razdelimo slike slikane za hvalu i veselje.

+

Život je i kad je vinograd zapusten, neorezan,

kad voćnaci i njive opuste, šume sve poseku,

u pijanstvu se komsije zavade i potuku,

kad izgube ljudi veru, i nevide ko je zao.

+

Život je ovaj stid i to nepoverenje u

ljude, moja molitva , slepo verovanje,

svaka laž, i sram, da nas vise nema,

pa se opet okupimo da nas bude više.

5.

+

Život je miris hleba, tamjana i bosiljka,

vasar, lepota devojke, zvuk trube i šatre,

sa crvenim vinom, reci stare pesme i

tisina, kad gosti odu i utihnu glasovi i vatre.

+

Život je maska na zidu i slika u albumu,

cvetanje lipe u parku, i susret u Beogradu,

Život je kad te zagrlim jako, budi samnom,

možda ćes me kao nekad večeras voleti.

+

Život je čeznja i ova moja ljubav slepa,

više mi ne verujes, i kiša je noćas prestala

kada si otišla i ja sam plakao i dugo stajao,

nisam se spasio, sakrio od imena i oka tvog.

+

Život je otvorio za nas vrata i pakla i raja,

da se tražimo, da plaćamo, trebaš mi, samo

da te vidim. Da te zagrlim, zovem te,

zovem, jedina moja iz pakla ili raja dodji.

 

OVO JE LJUBAV

 

Tebe sam

upoznao,

i kazem,

ovo je ljubav.

Ti se smejes,

i ja, zbog tebe.

 

PLAVI PECAT

 

Sve ti vidim na licu

i plavi pečat ruke.

-

Iz njenih očiju prasak

i pucanj u prazninu.

Metalni odjeci seku

nasu tišinu.

-

On je srusio

tebi izlaz

Ursula.

Ostavi sve i idi.

-

Nemas vise snage,

Idi,

mozda na more,

samo idi nekuda.

-

Idi od njega,

verujes u

svaku novu laz.

-

Ne veruj na reč,

ostaviće te.

On tebe ne vidi,

i tvoje uplakane oči

-

Kriva si,

čekaj ga,

dok te preko praga

prenosio, plakala si.

-

Dosadno ti je,

znam, kada lazeš,

pričas,

samo pricas,

-

Previše je,

gotovo mi muka,

Nema te-

nemam te.

 

Svaki sastanak

mrzim,

i čekam ga.

 

U kompletu sivom,

si došla,

bleda.

 

Poljubila me,

zacudjeno,

i otišla.

 

 

OPIJEN I SAM

 

Danas je dan nežnosti, slobode,

pustio sam svoje zarobljene ptice

sa dlanova svaku ispracam u svet

da ih nebo kupa i očeslja let.

Sa mirisom mora primio sam dar

i oči su stekle modrog sjaja čar

da još uvek neznam, opijen i sam

od prelepog sna šta ću da ti dam.

Prisutan i bol, crven kao nar

Sav u vatri sna, sagoreće žar,

da ti sebe dam i osvojim više

lepote za san od mirisa kiše.

Sad se plamen ne diže ko dim

i beskraj u tebi osvojiće mir.

Da ti u san žute iskre pružim

ja tonem u sebe i sunčani vir.

Ja u tebi ? Ti ne vidiš sebe.

Ući ću u more i postaću val,

i u školjki kad ostvarim tebe,

razbijem o hrid i natopim žal.

 

NEMAM TE

 

Nemam ništa, šta ću da ti dam,

sem sebe,i moje teške, ostarele misli.

Hladnom mi rukom dotakni obraz

i sačuvaj moja pisma i sitnice.

Seti me se !

Ponekad se poigraj mojim rečima

kao sa dragim igračkama u detinjstvu.

Moram da ućutim. Neka se tiho oproste

naši nemi pogledi u senci osmeha.

A sutra, neka pada prolećna kiša

da ohladi vrelinu moje kože.

 

EGOISTA

1.

U tebi, žive

moje pesme,

otvorene do dna,

zagrebane do krvi,

i lake od sna.

2.

Ja postajem,

tvoja srećna lutka

i dunja sa ormana;

ptica raspevana,

haljina oparana i sena;

krivica i uspomena ?

3.

Zar reći hvala,

što si predamnom,

prelepa, procvetala,

gledajući te,

poželim da si mi sve.

 

Gasis zvezde


Ako ne postoje krila,

mrznje, i bola.

ljubavi,

kako to

zvezde gasis u meni.



 


 
28/10/2007 18:05 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

JUNAK PRICE


Gle junaka, mojoj prici

kada trci meni lici.

Cudno dete u pohode

danju raste ko iz vode.

hranila ga stara vera,

uzeta mu nova mera,


Tudje, sladje,  neko rece

nije kradja, kako lazu

kao dete tresnje brao

lubenice,  kotrljao,

i sa kruske dvaput pao

Kaisem me otac tuko

krstio se, al ne vredi

na stetu me djavo vuko

trn ubode jer sam bos

zakuvacu svaki sos

i ceskacu drsko nos.


Neki djavo kao zalac

rascvetace meni palac

moja glava uvijena

svaka cvora, usivena

neznam kako, cime vise

po kolenu tako pise

-

Svako bolno uganuce,

do Djurine stare kuce.

kada boli, da ne kuka

kaze babi, stavi luka

list kupusa i bokvice

i rakije na ranice.

-

Sad se moje dete, cudi

da se svaki miris cuje,

dunje zute na ormanu

i jabuka u ostavi.

nasmeje se, meni ludi,

i smeh decji sto osvaja,

ovoj prici, neka sudi.


U zivotu sve mi prece

Sta to cini i napravi

u mladosti u ljubavi.

neke price zaboravim

Ko je koga,  vukao

sacekao, i tukao,

sa svadbe mladu digao

u sljiviku je stigao.

-

U toj glavi popisano.

Ispod casti meni krasti

cekam i ja ko moj deda

da slusam dnevne vesti

ucutkujem, cut, cut, muci

beno, cuti zeno, nisam cuo.


Sta to rece, i pomenem

mesec, slavu,ceskam glavu.

ko da sricem u knjigama

zborim isto, ni na vama

ni na meni, rekoh zeni.


Ne verujem ni pricama,

svako doda, svako kiti,

i ta zloba, ljubomora

losa setva, tudja kletva

da komsiji kasni zetva.


Sve receno sve kazano

ni prikaze ni utvare

nisam znao nisam zvao

pa me More, posecuju

ko maskare, mrse, broje.


Dok je veka ima leka

ne terajte gosta spraga

nevoljniku podaj hleba.

ko je kud ke,oje preci

ne nadaj se losoj sreci

ni lopovu i nesreci


Reci zute,

mene brinu, jao meni.

ove pitalice, rugalice,

od umora i rec sopce,

kao kljuse klecam,

i cetvorim, u fijaker

besne vrance prezem.


Na oglavu dve kicanke,

crnu grivu zacrveni,

praporcici zvone meni

tako dremam i kajase

pustim pa me vranci

kuci pjanog vrate.

-

Nosili me, kao lolu,

zavicaju, tebi blize

jos me ceznja stize

sto imaju kocijasi.

i veseli palijasi

Kolko sutra nema mene.


Ni oranja, nasih moba

komisanja i kopanja,

ni razboja i klecanja

bojadzija, koradzija

ni cilima i preslice,

zvuka bucke, medenice.


Ni lepinje iz furune

i pogace ispod saca

ni gurbeta, kovaca

zveckanja cakanaca

i u travi babice.

pcela ni kosnice


Nema vise kovacnica,

ni mehova, ni iskrica

na klepanje kose,

Iliji kovacu ne nose

rdja mi srp za gredom

nema ni pijace sredom.


Niko opanke ne obuva

ni siljkase ne cuva

kape srpske ne nose

ofarbane su i kose.


Nema ni skeledzije,

vrbe ni zardjalog lanca.

crnog vina ni meraka,

vetar pesmu svatova

da ponese iz camca.


Nema djuvegije, i mlade.

devojke da se ubrade

da obucem zelenu dolamu

pantale na bric, anteriju,

u pojas da dukat stavim

u nedra svilenu maramu.

----------

 

Junaka iz bajke

u zavicaju

kao u krilu Nane

dete sanja.

 

NEMOJ CASU LOMITI

 

Za tvoju paznju kako te molim.

nisi sigurna u reci, ne mislis,

za mene cutanje nije cekanje

ni svojoj pameti ne verujem na rec

nenapisana pesmo, gubim te ko vid

ne cuvaj me, vec svaku zapali

kao zena verna odbiti me neces

lakse cu podneti poraz nego bol

opet sam svejedno imao besanu noc

i moje cutanje su neprevedene reci

u spomen nekih raspetih snova

ne zoves me ili odlazes susret

da mi ne kazes

vise ne pricas zenom

vec sa pesmom

ako ti sve ne bude mucno

pa ti secanje nema tu moc, tako

nevesela u moj zivot svrati

ako to ne umes ni za tvoj bol

pomoci nema, ruku mi dati neces

nemoj vise casu lomiti,

ti ides nekuda,

prozor je otvoren

i hladno mi je.

 

U IMENU TVOM

 

Nastanila se u mom imenu

Rada, budi mi u snu, Ranka,

u ovom kolu igras se jeseni

ozivela Bozice, zivote moj

telom izrasla u narucju neba,

okicena dijademom pupoljaka.

-

Ti si tiho saputalo vremena

ti si Mija, dubodolina i cistina,

ti si Jasna moc i nestvarna noc,

ti lepoto, o, zivote, Bela, pcelo,

otkrivena Blagice, rajska zeljo.

-

Ljiljana, iskro, vatro strasti

gorimo u carskim odajama.

Kolovratu Zeljana, istino ziva

ranis, i pevas, dete mi rodi.

-

U imenu Zora, slavuju pesma,

teces ko reka, u pricu nemira,

tu si ti, Sanja postala luka,

plodna si zemljo, gledaj se,

Divna, sijas ko zlatna grivna.

-

Cuje se Rajna, i moja tajna,

o rucice, Ljuba upali, kresnice,

Zlato, leptirice, opleti, pletenice,

pozovem te imenom, Andjela,

odazoves se imenom Danice.

 

NE VERUJEM

-

Ne verujem vise godini i broju

i po cemu imendan se voli,

danas minut i sat molim,

nebo mi se uvek smeska kad ne

merim sunce po njegovom hodu.

-

Imas srecu, i kraljevsko doba

nece vise tuga da okiva roba,

teg da budem na malome tasu

orhideja plovi u plavome valu

tebi sreco, u srecnome casu.

-

Kroz mene i grmi pa se stisa

na prozor je zakucala kisa

preko puta voda meri prag

ja se nadam, ostacu ti drag.

-

Kad si nekad plesala na balu

i mene si tada primila ko salu

s medaljonom u crvenoj boji

u ljubavi sto nas cudom spoji...

-

Nikad nije bilo ni srecniji zene

u zanosu ljubav u cuvstvu poeme

kazace ti da smo opsednuta kula

koju nam ne ruse probudjena cula.

-

U ljubavi je pesma nad pesmama

nije se sakrila ni na cesmama

u slici slikara, pesniku u rimama,

u ciganskim cergama i violinama.

 

 

DELI NAS NESTO...

-

Deli nas nesto ko

nebo i more, gde je

iskra nestale iz oka,

reci ko u rovu, na puskomet

posmatramo se na bojistu

i barjake smo pogubili u

svojim proslim bitkama.

-

Deli nas parce zemlje

i san da se zajedno budimo

al zivi se pomerili nismo,

nismo u molitvi ni u bogu

deli nas isti zid cutanja.

nas ni reci vise ne dele.

-

Ni usne nas nisu ugrejale

ni ruke nam se ne doticu

pa se jos ne oprastamo,

gledamo se, ko neki stranci,

vec vidjeni u zacaranom gradu

ili nenadano u drugom zivotu.

-

Zaboravljeni u mladosti,

u ljubavi, vec epizodisti,

mi losi statisti cekamo

da se upali nase svetlo i

stavimo kostime i sminku.

-

Sta je to ostalo od nas

ostalo kao od losih snova

ko deli nas, gde nestade

i govor tela, car zivota,

gde to postoji i ceka nas,

tvoje i moje zivo vreme.

-

Ne nepoznajem te vise

ne poznajem ti ni ukuse

ni mirise od pokusaja

da izmisljam novi svet

i platim cenu za veru

da nadjem odgovore na

putu straha u trijumf.

-

Ne umem da se obezlicim

ne pripadam ni sebi ni

tebi, u bolu zadovoljstva,

sa zivotom sve isplacujem,

Ako, ostaje nam srce,

u pesmi se voli vise,

na zemlji i koraci nade.

-

Nije ni ovo moja kuca

u kojoj se ne vidis

i ja ne postojim vise,

ni ja nisam vise tvoj

ni zivot nije vise moj,

i voz nasih pokusaja.

-

Cekaj da se preselim

gde sunce zalazi kasno

kad ustane pocinje sve

i istina, nove dane

cekacu kao kaznu kada

me moja samoca zarobi.

-

U molitvi bog pomiluje.

U secanju uspavanog grada

ostacu kao duh koji luta

dok ne zamrem u prividu

da se svet obnavlja, jednom

neka i dan pocne bez mene.

 

ODA IMENU

 

Stana u mom je imenu Rada

u snu Ranka, pcela je tada

u kolu igra, brza ko cigra

A, Dragica, kao vekna hleba

telom izrasla u narucju neba.

-

Ti si Tiha, saputalo istina

i Mija, dubodolina, i cistina,

ti si Jasna moc i nestvarna noc,

i Lepa, O, zivote, Bela, pcelo,

otkrivena Neda, i Rajne vrelo.

-

Ljiljana, iskra u vatri i vodi

kao u kolovratu Zeljana,

tako ziva Ana u strasti,

i Kaja u slasti,sapuce Rajna

raste magija imena i tajna,

Nada tako naga i bajna

peva, dete mi rodi.

-

Ime Lena, u moru Esma,

tece ko reka, u dusi cesma,

tu si ti Sanja, mirna luka,

i zemlji svetlost oko struka,

moja Divna, ko zlatna grivna.

-

Kad cujem rajske ptice,

sanjam te Kresnice,

dve zlatne pletenice,

leptire i bele rukavice,

Eva zovem te imenom, Andjela,

odazoves se imenom Danice.

 

SRECO I MOLITVO

 

Zna strah u duši,

i vid uzeti

ako vidim

zavicaj na slici

zaboravljam reci

pa u djerdane nizem

ako se odvoje od mene

neverne

ko more od bregova,

sunce od meseca,

stado od pašnjaka

dodju mi iz srca

i male frule cobanske.

Zavicaju

volim sve tvoje

volim tvoje

puteve i vode,

mirise rodnog kraja,

vez pesme

marame šarene,

cilime oklecane,

prozore i saksije,

i drvene kapije.

Ajde pesmo,

ti znaš najbolje

ko je naucio da tuguje

da se sam raduje

i puste dane prebroji

kad dušu otvori,

i san se vrati.

Osim pesme

necu ništa,

dusa kad drhti

stari bol

traje ko noc.

Volim i pesmom

vara me tama,

vara mi osecanja,

cuvam moje duge

i slušam krik

zapaljenih snova

pa se setim

kako sam te voleo

sreco i molitvo.

 

NOVI VEK

 

Na peronu, koferi, svet sam u voz poneo,

sa galamom i vatrometom na kraju veka

cudo, i sedmu godinu milenijum doneo

Kao bolesnik trazim mojoj bolesti leka

u noci koja me prestravila, zoru zacarala

kroz suze si rekla da me nisi nikada varala

zao mi je, nisam te nikad dovoljno volela

ne verujem ni sebi, svaka rec me zabolela.

Izmedju nas, ono sto spaja, dace mi zivota

ko dasak vetra, dva andjela, i tvoja lepota.

Neces mi ni ove noci, ko nekada sreco doci

sve dok oci ne sklopim ni bol me nece proci.

U slici ti oci i ruke ozivim, lice rumen oboji

tebe duso vidim, telo i pokret kao da su tvoji.

Nestvarna je slika, ti opseno, iluizjo, zastani

svetlost u slici se izgubi, ja te molim ostani.

Kako su dugi dani, i noci, bol me uvek prati

srecan kada sanjam tebe, jutro te meni vrati.


TU SI TI...

 

Tu si ti cuvena Helena i Troja

Tu si ti zaceta da budes moja

Tu si rodjena i ja boginjo mora

Tu si ti dane ljubila kao zora

Tu si ti se sa grkom svojim sastala

Tu si me volela i ova pesma ostala

Tu si ti prava kao zemlja, i ravnica

Tu si jaka, vecita ko lepota, i duse ivica

Tu si ti ako me sruse i dizu spomenik

Tu si ti da me izlecis ako sam ranjenik

Tu si ti, ko novi dan, oda vremena i neba

Tu si ti da me probudis, kada mi treba,

Tu si ti, osvojeno nebo, kad dobijes krila

Tu sve od ljubavi sjaji, haljina i bela svila,

Tu si me, pozvala, da se u snu sastanemo

Tu si, muzika i ples, kako da prestanemo

Tu si ti, bez tebe, ne postojim, zelim te,

Tu si ti, kako i zasto, ne pitam, volim te.

Tu si ti snaga, vecita sreca i moja slava

Tu si, ti i moja ljubav kad peva prava,

tu si ti, tu si ti, tu si ti...

 

MENJAS SE

 

Neka te srce, i želja vrela,

slika na zidu, previse smela,

pogledi trrnu, to nisi htela,

da ti oci kradem iza vela

-

Menjaš mi svet, dane i noći,

i zanos ljubavi koji ce doći,

Čekam te, ne verujem više

tamnome nebu i šapatu kiše.

-

Ljubav u slici, u duši seta,

donela je čari, ovoga sveta

osmeh i njena mala sala.

i bajka u slici je nastala.

-

Ukras vremena, žar zivota

i živi snovi ko večna lepota

o meni nek sude i vekovi stari

da su svetli časi i nebu čuvari.


LUTAK

Kada sudi vreme, presudjuje brzo,

previse brzo, sporo, previse sporo,

previse adrenalina opije sudiju

ili zanese neocekivani udar vetra.

-

Srusice kule, dan je pao u noc

Noc se izguzvala kao tkanina.

Kao da je pad izmerio provalijom,

sedeo je lutak u svom pozoristu.

-

Kako mu srce kuca, nastaje bol,

u predstavi nestanak svetla,

uz muziku haosa, otice zivot.

Vratar prati liniju, pad suze.

-

Iz tame, pucanje nerava

zastane u cudu, njegov dah.

Telo lutka se zgrci i opusti.

Vratar isprati useljenu dusu.

-

Zakljucace vrata i ostaviti ga,

umorni i slepi spavaju cuvari,

dok sanjas bludnice, spavaj sudijo,

da ne sudis prestrogo o njemu.

 

BEZ MENE

U odelu, u losem maniru

vise natekli kao testo

u svom rovu, na puskomet

odmeravaju se na bojistu

i barjake su pogubili u

svojim proslim bitkama.

-

Dave se kao losi plivaci

u zelji, u zivom blatu,

zivi se pomirili pesnici

nisu u molitvi ni u bogu

u njima je isti beli zid

njih ni reci vise ne zale.

 

Ni usne njih, ne sanjaju

ni pesme njih ne sticu

ne oprastaju, okrecu se

ko mamci, ne radjaju se

vise, ne cekaju negde,da

tonu, kao camci u pesku.

-

Kraj. Kupci u mladosti,

u ljubavi, epizodni ulagaci.

ni lose statiste ne cekaju

kako se ugase svetla i oni

skidaju kostime i sminku.

 

Sta je ostalo za spas

iskrzano od losih snova

kao zivot izmedju nas,

igraju se stare drame,

ako nestane kuknjave

poraste i cena jave.

-

Ne raspoznaju se vise

upoznaju i svoje ukuse

ne cuju mirise slepi od

pokusaja da vidaju stare

rane i isplate zaveru

da se nadju u razgovoru

i necovecno u dobitku.

-

Pesnik, on se obezlici

dok ne padne na sebe,

sebicno, i zadovoljno

sa zivotom sve isplacuje,

ako baci srce lavovima,

rastrgnu ga usred balade.

-

Ako to nije tvoja sarada

prica u kojoj sve vidis

ni ja ne umem da glumim

ni ja nisam lik za boj

zivot nije trajan dobitak,

i jeftina parada ulice.

-

Cekaj ne selis dusu,

sunce izlazi kasno

ustajes a nemas cigaretu

 

28/10/2007 07:51 , Objavio Radeumetnik Kategorija posta:

PIJEMO NOCAS

 

Ako vec pijemo nocas

a ne poznajemo se

opicemo se brzo

pa cemo da podjemo

u noc kao znanci a ni

ime ti neznam i samo smo

stranci sto cekaju voz

na peronu. Veruj mi,

Pamticu ovu noc, kao

u ruletu crna kuglica

je pala na crveno, kada

je otisla i svu noc

me sreca nije htela

da poslednji zeton ostavim

za poslednje pice u kvartu

i kartu u jednom pravcu.

A ti me neznas prijatelju

veceras gubim i sutra cu

opet, nocas pijem, nocas

se od njenih ociju krijem

i njoj nocas u ovoj pesmi

reci dugujem i ne postojim

pristajem na bol,

i moja senka ne ume da

zaboravi njeno ime.

 

SVEDOK

 

Svedok,

u kamenu slova,

ikona na oltaru

dogoreva.

pogubljeni

nestali,

ni traga,

ni glasa

mrak

kao

da je dan

svezan

lancem

 

-

ja

sam

mrva,

trun,

zvuk

i muk.

nemo zvono

i suva suza

zasto je

zlo zrno

sivo seme,

zasejalo nebo

vapaj...

dajte

samo vode

a

vode nema.

 

-

usud je,

u sud,

sav trud,

ni

pokoj,

zid. uza zid

sede, sede

i placu

u tisini.

 

-

...sva je u crnom

kanula

neveste suza.

 

SVEDOK

 

...dodje da tvoje suze iskupi,

taj nevidljivi, nemi svedok,

i ode

...na mesta gde noz udara o noz

gde posmrtno zvono i ne zvoni.

U nedoba se radjaju i placu...

Kosava nosi lisce opalo,

poslednji gost namesta sesir.

...posrnule senke, mrznu, hladni prsti

traze poslednju cigaretu.

Cuje se miris hleba tek pecenog.

 

SAPUTNIK ciklus - Crvena pega

 

LANCI

 

Sada si tu. ili nisi, i strepnja,

poljubac dug, a mi jedan plamen.

Ljubim ti prste, ljubim, sav,

a srce moje u tvoje grudi hoce,

hoce uci, koliko tuce.

Idemo ko ludi, na ludi vetar,

da nase kose splete u zagrljaj.

Te noci, ljubis, ljubim i ja tebe,

i volim vise, vise nego sebe.

Gledaju me, toplo, gledaju, u cudu, oci,

kada ti glava padne na moje rame,

grlis a ruke me diraju po obrazu i kosi,

a vetar i mene oblak, i palo lisce nosi.

Sada sam opet sam i noc mi je pusta,

dok vreme mine, da sve pitam, i tisinu,

dal ce se u poljupcu sresti nasa usta.

Ko zna, jos mogu da sanjam i sutra

kad se sretnemo ko stranci, pitacu se

dal nas vezu neki nasi, stari lanci.

 

KADA VOLIM

 

Kada volim, sreco, divne oci,

osmeh me obori na kolena,

ljubav mi podari krila.

Ljubim te, ljubim strasno,

strepim da je to nas tren,

kada ce sve nestati jos sutra;

da ce se sve pretvoriti u bol,

nasa sreca i svaki dodir,

poljupci koji peku na usnama.

Ako suza kane i zablista nevina

i cista i sve u pustos pretvori,

oci ce da te traze, cinice mi se

da cujem tvoj glas i tvoj smeh,

ali znam, to vise nisi ti.

Samo da te vidim, dok cutis,

cekam te, dok places u tisini

ranjena, kao ptica iz kaveza.

Izadji, na prozor, slusaj,

cujes, moje srce kuca za tebe.

Pogledaj u daljinu, obrisi suze,

i nasmesi se, ako me jos zelis,

videces bicu za tebe, zacas tu.

 

OČI

 

O, zasto,

zasto te oko prati?

Pobudjena osećajem,

tajnom,

okreni se i

poglede svrati.

Okreni se nesigurna,

nerado put mene,

okrzni me krajem oka,

belasanjem zene.

Nek sva čuvstva,

pokrene i dirne,

da uzdrte lako,

i potamne tako,

tvoje oči mirne.

 

STRAH

 

Nedra

kamenitih visova.

Pesnički strah,

starog ratnika umor.

Misli zlatotkane.

Pogled visoko

sa paklenog kamena

da mi nebo dodje bliže.

 

CRVENA PEGA

 

zvekirom se oglasi

na vratima tišine

jedna crvena pega u duši.

Zateče me,

gde me očaravaš,

i mislima novim ne vide se bore.

Osećam tvoj dah

kao sunčev zrak sto miluje

pčelu dok u meni kuša slatko voće.

Preneo sam te u san,

preko praga mojih očiju

i svitac ti upali fenjer u kosi.

Ne odlazi,

smirice se crne tačke,

i bubamara sanja u tvojim očima.

SAMA

 

Nije ti san dusu uzeo,

nije te pesma sakrila

nocas si dragana gubila

ljubav te nocas opila.

-

Nocas si do bola igrala,

na usnama si krv imala,

oci ti gorele, pesma

te zanela. gorku istinu

si nocas otkrila.

-

Sama si, sama nekog volela,

i sta si, sama dobila

rec, dve i hladan smeh da

ti lomi, ogledalo snova,

gde lezi, ledene duse.

 

KLUPA

 

Kada je prvi

suncev odraz

magli

istopio beli obraz.

-

Rasvetala jesen

liscu

rumen protkala

i za razbojem

zaspala.

-

U parku

na klupi

ljubav je

upisala slova

vrlo stara i

nova.

 

šKOLJKA

 

Ti si moja otvorena,zatvorena skoljka,

a ja mesecina, tebi sedefa nosim

bar zrnce, da spustim u tvoju kosu.

Lepa si, spavaj, ne spavaj senke na zidu

nek se igraju, Sve je tvoje, i ja

i san. San sto se prikrada i prede kao macak.

 

UVEK DODJE

 

...dodje da samo tvoje suze osusi,

taj nevidljivi,nemi svedok,

i ode

...na mesta gde noz udara o noz

gde posmrtno zvono i ne zvoni.

U nedoba se probude i placu...

Kosava nosi lisce opalo, spava

poslednji gost, zaboravljen sesir.

...posrnule senke, mrznu, hladni prsti

traze poslednju cigaretu.

Cuje se miris hleba tek pecenog.

 

DUNAV

 

Videlo, sa Dunava iz cuna sto se liscem pokri.

Sesir glavu pomeri a ruka lako o vodu kratkim zamahom

strunu okinu.

Kicanka crvenih niti iz dubine kolosu brkove pomera

magla zatvori vrata Dunava i kisa orosi cun i vedje.

Zatreperi struna, glas ga pozva da igra pocne,

dok se ruka ne umori.

Sve do Table jezivi tango smrti, ples talasa.

Nogu na obalu spustu, korakom izmeri put do praga

i spusti u kraj kratko veslo.

 

ZABORAVICES

 

Zaboravi mila sve, one sto placu i pate,

nose nemir i vode razgovore u kasne sate,

Sve je to samo jedan ruzan dan, noc i san.

tako zamisljena, obrisi suze, gore glavu,

i cekaj osmeh sa njim i tvoju ljubav pravu.

2.

Tvoj sat i srce kuca, cekam svaki pokret

tvoje ruke kada se rasire bice moj svet,

U basti ruza koju sam zasadio, ima cvet,

i pupoljak tvoj kada ko leptir otvori krila

da ti ova ljubav bude, kao sto je bila.

3.

Tvoja je biserna skoljka, a ja mesecina

sedefa ti nosim da pospem bar zrnce

da zasija kao biser i tvoja kosa.

Lepa si, spavaj kao na cvecu rosa

Sve je tvoje, i ja tvoj ko svetla zracak

i san sto se prikrade i prede kao macak.

4

Nocas sam te trazio da mi tepas

nocas sam te sanjao kako cvetas

nocas me i tvoj zvonki smeh budi

nocas me sve zadirkuje i zacudi

nocas zapevaj ko slobodna ptica

nocas da sreca zasija sa tvog lica.

5

Zao mi je, ako se opet probudim,

tuzan na ovome cudnom mestu,

gde se srecu i razmecu nasi snovi.

gde sanjaju brzi snovi vihorovi,

gde se cuju otkucaji moga bila,

gde u njima hodi, seta, lakonoga

gorska vila, i cvece se rosom hladi.

6

Da. Tebe sreco, sretnem vitku,

lakokretnu u svom bolu i od jada

ko nekada u snu tebe dusa vidja,

dok mi java gorka, ustreptalom,

ne prozbori - Ne to ti se prividja.

7

Oj putnici, namernici, snovi moji

ko okovi, podjem, stanem, pa se

skrivam, al te opet zeljan snivam.

Kako muka, mene mori, ceznja tako

dusu skoli, u snu tebe, ljubi, voli.

8.

Podjite joj snovi moji, kao gosti,

kao svati, da se igra malo snjima,

pa ih uvek meni nesrecnom vrati.

Ako su joj snovi, moji, bolni, teski,

neka nadje neke svoje lake, prave.

 

SETNJA

 

Zastao sam zagledan u reku.

Udahnuo miris trave, ribe i vode.

Na šlepu je zalajao

i nestašno, protrčao beli pas.

Plava žena u žutom džemperu

je prostirala veš.

Okrenula se

i pozvala dete zaneto igrom galeba.

 

STRAH

 

Juče, mi se pojavile,

crvene modrice u duši.

Od juče su ostali svi,

ožiljci mojih reci.

Juče, si razmišljala

o meni i mojoj smrti.

Juče si me ti, a danas

me je smrt, razočarala.

Danas, ne prestaje kiša,

i Ljuti potok je žut.

Danas je gore, nego juče,

a sutra je, novi dan.

Sutra ću, da poverujem,

da će sve biti drugačije.

Sutra je bolje. Samo da strah,

nije jedini, moj gost.

 

MIR

 

Poželeo sam ti sačuvati

raskoš prvih zraka sunca

dok pevas u senci borova

i pletes venčić od trave.

Kao vila sa Šar planine

nasmejana u beloj haljini

sa žutim iskrama po kosi

igras se mekim iglicama.

Čete mrava krstare korom,

u vazduhu miriše smola,

pri vrhu stene, u gnezdo

orao Bradan spusti plen.

Nosim ti prve borovnice

a šarena kreja kliktanjem

proprati tvoj zvonki smeh

i sav pretrnuh od nežnosti.

 

SAMA

 

Nije ti san dusu uzeo,

nije te pesma sakrila

nocas si dragana gubila

ljubav te nocas opila.

-

Nocas si do bola igrala,

na usnama si krv imala,

oci ti gorele, pesma

te zanela, gorku istinu

si nocas otkrila.

-

Sama si, sama nekog volela,

i sta si, sama dobila

rec, dve i hladan smeh da

ti lomi, ogledalo snova,

gde lezi, ledene duse.

 

STUD

 

1.

Ledna dusa zna kad grca i strada

groznicavih misli, uzbuni se roj,

Sudbom hoce da se muci sada,

stihove da sroci kao vapaj svoj.

2.

Sve da stane, za cas, harmonija cela

da ispuni mir, odjek pakla, buke i

pridju mi utvare greha, kajanja i muke,

da se zidom kace, penju, lica bela.

3.

Znake krotke, sitna, brojanice zrna,

vec se nizu, tajne reci da mi sloze

Misli sto nemaju mira pa se mnoze,

i tu patnju zbore, ova slova crna.

4.

Crna slova promicu ko svita,

Misli teske, tajanstva i strave,

padaju i slezu, ko otkosi zita,

Dok umoran sedim, oborene glave.

5.

Nije mudro reci, sto ti uvek godi,

I zbog cega opet dusa moja strada,

Dal su slova mala, preostala nada,

Gde mi misli ove, kob sudbe vec vodi.

6.

Sve je trazim, sred nocnoga mira,

Kao krivac milosti da prosim,

Da je snivam i u pesmi nosim

i muziku setnu sto ti srce dira.

7.

O, sta je to, sto u tebi blista,

Koja li si tajna, zagonetna svrha,

Obzira da nema, pamet da mi skrha,

Ne, nisu cini, to je njena dusa cista.

8.

Pa ipak mila, da si sama htela,

dok si Portom,nekad, setala se sama,

Da se setis, zasto mene obuzima tama,

Znam da nisi mogla, ti to nisi smela.

9.

Cekacu te uvek, kao pesma jutra,

Trazicu te samo da ti vidim zene,

Kada vreme mine i ne bude mene,

Pesnik srecan trazice te sutra.

10.

U meni ce za te, uvek biti mesta,

za cekanja duga, secanja i tugu,

Bol sto para i za nebo dugu,

Ljubavi od zvezda, razocarenja cesta.

11.

Sve kad prodje, mladost umine i zgasne,

I sunca ce starog, zamaknuti kola,

Drhtava se ruka pera prihvati sa stola

Ti mi uvek dodji u casove kasne.

12.

Iz crkve Mila, krstic stavi on te seca,

Maramu crvenu, oko vrata koju volim,

Uvek drugacija, lepsa, ja te molim,

U one case kad gori, zadnja moja sveca.

 

KLUPA

 

Kada je prvi

suncev odraz

magli

istopio beli obraz.

-

Rasvetala jesen

liscu

rumen protkala

i za razbojem

zaspala.

-

U parku

na klupi

ljubav je

upisala slova

vrlo stara i

nova.

 

ZABORAVI

 

zaboravi sve, one sto placu i pate,

sto unose nemir i vode razgovore u kasne sate,

Sve je to samo jedan ruzan dan, noc i san.

tako zamisljena, obrisi suze, gore glavu,

i cekaj osmeh sa njim eto i tvoju ljubav pravu.

2.

Tvoj sat

i srce kuca,i skazaljke se krecu

kada se rasire i tvoje ruke bice ceo tvoj svet,

U basti ruza koju si zasadila, hoce da cveta,

i pupoljak njen da kao leptir otvori krila

da ga dam tebi, budi srecna, nekada si bila.

3.

Tvoja je biserna skoljka,

a ja mesecina

sedefa nosim da pospem bar zrnce

i na tvojoj kosi.

Lepa si, spavaj a senke na zidu nek se igraju,

Sve je tvoje, i ja

i san sto se prikrade i prede kao macak.

4

sanjaj

da mi tepas i cvetas

da mi mamis osmeh

pa me pusti kao pticu

dok si jutro na kapcima

probudi se u mojim ocima.

5

Zao ti je sto te budim,

tek si nasla mesto,

gde se srecu i razmecu nasi snovi.

gde sanjaju snovi moji vihorovi,

gde se cuju otkucaji moga bila,

gde u njima hodi, seta, lakonoga

gorska vila, i cvece se rosom hladi.

6

Tebe vitku,

lakokretnu od svog bola i od jada

ko nekada u snu sada dusa vidja,

dok mi java gorka, ustreptalom,

ne prozbori - Ne to ti se prividja.

7

Oj putnici namernici,

snovi moji ko okovi,

podjem, stanem, pa se skrivam,

al te opet zeljan snivam.

Moja muka mene mori,

ceznja pusta dusu skoli,

u snovima da te ljubi, voli.

8.

Dodju li ti snovi moji,

kao gosti, kao svati,

ti se igraj malo snjima,

pa ih opet meni vrati.

Ako su ti snovi moji teski,

pa te stalno tako muce,

gnjave,

na njihovo mesto stavi

one tvoje lake, prave.

 

BOJA LJUBAVI

 

Sve mi je crveno.

crveno nije crno.

Crveno greje,

crveno se smeje.

Sve mi je crveno

i dan,

i noc.

Crveno mi dete,

crven sam ti ja,

crvenu imas noc,

crvenu imam moc,

i crveno jutro.

Dan - po - dan,

ljubim te, ...u crvenom snu.

------------------------------------

 

O ANDJELE

 

Drhtale su ti grudi ovog jutra,

ujede te plamen pcela,

i djipala si pomamna zdrebice hirovita,

Ljeskala ti kosa iskricavo, na prozoru.

A ti se protezala poput macke jos

gladna vatre u krvi.

Gukala si golubice, zagrlio te dan i

dodirnuo da te upije ko zedna zemlja

andjele ovog jutra.

Gledao sam ti bedra i kolena dok si

mirisala jutro i frktala od jeze.

Bludnice moja.

Dosla si zeljna, kapali su ti poljupci

Govorila si da sam matori jarac,

da neznam da volim nju, andjela i

lagala si srecna.

Nezno sam te grlio i uzimao

poljupce kao dan jednom snu.

Prekidao sam ti reci, u zanosu ovog jutra,

Brundali su kamioni, pricao sam ti

nisi verovala, da si jedina,

Zvonili su tranvaji dok si pevala i

naga, u mojim ocima se ogledala djavolice,

Trgnula si glavom, zdrebice moja,

vijorila ti kosa, grlila me dugo i

slala poljupce sa prstiju.

Prebacila remen torbe trzajem i

i odplovila ladjo moja vitka,

Pratio sam te pogledom,

gledala si u prozore i smesila se o ANDJELE

--------------------------------------------------

ZIVE BOJE

 

Obojis se u plavom

nebu

crvenom zacrvenis

ljubav svu crvenu

ozelenis

zelenis se,

cvetas.

belom - obelis.

crna ti crni

smrt te zaziva

zutom uzutis

dunju na ormanu

narandzastom

sve narandze u vrtu

na obali.

 

STA OVO CINI

 

sta ovo cini

da ova noc

ima carobnu moc

da se pesme vinu

u visinu

sta ovo cini

meni kad odavno

sam morao poc.

da zaspim u

njenoj blizini.

ovo je doba

kad u meni zri

ovo je tren

kada otkose kupim

ovo je samo, jedna,

mirna noc.

 

KUDA IDE

 

Ide da pije s Kamenog, toplu

s dubinom,

pije hladna u drustvu bukava.

Sto zuri? Na Golom brdu da jezdi

kopitom sve tajne da raskopa.

Sto leti? okom da sleti na

ivicu polja gde

ostavljena, trava, sagoreva

na skladu moje duse.

Sto,zedna, obuvas stope,

a ja zagledan u srp

ispod stola se zabrojim,

sva su ti bila, kucala u meni.

Prodji me i udji u lug,

da se sakrijes,

da me zavaras,

da slusam tvoje korake

Zasto? Ona ceka noc!

-----------------------------------

 

GLEDAJ ME...

 

Igram u

u tvojim brdima,

da li me je Uzo

obuzeo.

Plakao sam. Plakao i

pevao, smejao se,

i svaku casu ispio.

-

Zasto. Zasto me,ljubav

pustila,samog,

i rusim sve.

Pevam. Prijatelju.

o.. volim je,

voli me..

Moja nisi,

...ljubav nije tajna.

 

SAMO DODJI

 

Places u snu, godina,

Sanjas u snu, nadanja,

ne vidis u snu, jecanja,

bol i uzdah trajanja.

Verujes da te izneveri

rastajes da se sastanes

oci places da isplaces

i pogled da ti nevide.

Jasminom kad zamirises

Azaleja ti procveta

Smreka ti dlanove siri

Mimoza se usnula budi

Ivancico danas sanjaj

Neven te osvoji.

Akacijo hajde, dodji!

 


 

  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se