bundeva
14.11.2008

Bundeva4

Objavio maki45 u 17:37 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Video zapisi kulinarskih zbivanja..
8.11.2008

Video zapisi kulinarskih zbivanja..

Dragi posjetitelji!

Na ovim stranicama možete pogledati naš izbor video spotova u kojima neki od najeminentnijih svjetskih eno-gastronomskih stručnjaka na vrlo jednostavan način pričaju o Istri, o kvalitetnim namirnicama i proizvodima koji se tu mogu naći, ali i kratke prezentacije ekipa iz poznatih tartufarskih regija kao što su Toscana, Piemonte, Marche, Provansa, te iz zemalja kao što su Slovenija, Francuska, Austrija ili Španjolska, koje su sudjelovale na posljednjim izdanjima kulinarskog festivala Zlatni tartuf, ili čuvenih chefova koji su na Hommageu istarskom tartufu, na sebi svojstven način pripremali bijeli istarski tartuf.

Vidjeti ćete kako Bruno Clément, vlasnik restorana chez Bruno u Lorguesu (Provansa), poznatiji kao Le Roi de la Truffe (Kralj tartufa), na nekoliko lokacija u Istri, putem dosjetki iz povijesti naše regije, govori o tipičnim istarskim proizvodima kao što su istarska malvazija i muškat, tartufi, tjestenine, riba ili jakovljeve kapice.

  • Bruno Clément i istarska vina
  • Bruno Clément i istarski tartufi
  • Bruno Clément i istarska tjestenina
  • Bruno Clément u Motovunskoj šumi
  • Bruno Clément priprema kapesante
  • Bruno Clément i riba pod čripnjom

    Rođena puljanka, danas vlasnica nekoliko vrhunskih restorana u New Yorku, ujedno TV zvijezda u SAD-u sa vlastitom emisijom o eno-gastronomiji, Lidia Bastianich nam govori o tome kako se pripremaju škampi, o našem moru, o svojem djetinjstvu u Istri…

  • Lidia Bastianich o Istri 1
  • Lidia Bastianich o Istri 2
  • Lidia Bastianich priprema kozice
  • Lidia Bastianich o morskom ježu

    Isto tako, ovdje možete vidjeti predstavljanje ekipa koje su posljednjih godina sudjelovale na kulinarskom natjecanju posvećenom istarskom tartufu, te renomiranih chefova koji su svoje umijeće okušali u pripremanju istarskog tartufa.

  • Zlatni tartuf 2007. ( Francuska | Italija | Slovenija | Španjolska | Hrvatska | Hrvatska - desert )
  • Zlatni tartuf 2006. ( Austrija | Italija | Slovenija | USA | Hrvatska )
  • Zlatni tartuf 2005. ( Belgija | Italija | Slovenija | Hrvatska )
  • Zlatni tartuf 2004. ( Austrija | Italija | Slovenija | Hrvatska )

  • Hommage istarskom tartufu 2007. ( Gennaro Esposito )
  • Hommage istarskom tartufu 2006. ( Todd Humphries )
  • Hommage istarskom tartufu 2005. ( Lugi Ciciriello )

    U budućnosti ćemo nastaviti s obogaćivanjem ovog multimedijalnog kutka posvećenog kvalitetnoj istarskoj eno-gastronomiji, tako da uskoro možete očekivati nove video spotove u kojima će vam možda Jamie Oliver govoriti o pozitivnim učincima istarskog ekstra djevičanskog maslinovog ulja ...
  • Objavio maki45 u 19:35 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    Vijugavo mesnata mirisnica ili Slavonski tartuf
    8.11.2008
    Vijugavo mesnata mirisnica ili Slavonski tartuf

    Došlo je ljeto i naše gljivare, a i poklonike dugih šetnji kroz šumu često zbunjuje jedna gljiva koji svojim izgledom i mirisom podsjeća na najveću gljivarsku deliciju na svijetu-tartuf. Radi se o gljivi Choiromyces meandriformis ili po naški Vijugavo mesnata mirisnica. Ova gljiva raste ispod površine zemlje ali tako da jednim dijelom viri van. Dolazi u crnogoričnim šumamama, ali smo je susretali i u bjelogorici. Vrlo je česta u Slavoniji. Nema kulinarsku vrijednost kao blizak rođak tartuf, pa se čak u nekoj literaturi spominje kao gljiva koja ima purgativna svojstva. Možemo slobodno konstatirati da smo je konzumirali na različite načine i da ima sasvim ugodnu aromu , pogotovo za one ljubitelje dobre hrane koje vole rotkvasti okus. Probajte je sa jajima kao tartuf i nećete zažaliti. Normalno, treba je prvo pronaći. Ovo je pravo vrijeme da pogled spustite na zemlju i potražite ovaj neosporno lijepi dar iz prirode. Gljiva na slici je pronađena na obroncima Krndije u crnogoričnoj šumi.TL

    Tartufi - astronomske cijene za vrhunac gastronomije

    Status zvijezde među gljivama tartufi su izborili ponajprije svojom rijetkošću, specifičnim i teškim načinom sakupljanja, svojstvima koja im se pripisuju i, nesumnjivo, cijenom ...
    Zbog ovogodišnje velike suše cijena bijelih tartufa dosegla je nevjerojatnih 3.500 eura za kilogram. Bogati stranci i razvikani restorani ne ustručavaju se platiti ni vrtoglavih 4.000 eura za istu količinu ovog cijenjenog gomolja.Ipak je riječ o 'običnoj' gljivi koja kao plod prirode raste sama, bez ljudske pomoći. U nju ne treba ulagati, ne treba je obrađivati ili uzgajati, samo je treba naći.I napokon, što su to tartufi? Čudni neugledni krumpiri intenzivno neugodnog mirisa. Pa u čemu je onda kvaka - čemu tolike basnoslovne cifre?Kulinari se po tom pitanju slažu samo u jednom - tartufi su vrhunac gastronomije, a mi imamo sreću da je naš najveći poluotok naprosto krcat tim gomoljem.
    Tartufe su poznavali još u starom vijeku - točnije od 1600. g. pr. n. e. Poznavali su ih Egipćani, Grci i Rimljani, tj. starorimski i grčki filozofi, pisci i vladari.Spominju ih Dioskorid, Ciceron, Plutarh i drugi. Ciceron ih je tada nazivao sinovima zemlje, a Plinije čudom prirode.No, koliko god su u to doba tartufi bili opjevani, opisivani i hvaljeni, te poznati samo kao dobro jelo, ostala je ipak tajna o njihovu postanku i načinu razvoja sve do 19. stoljeća. A jeste li znali da je najveći primjerak tartufa na svijetu pronađen upravo kod nas u Istri? Da, da, na našem poluotoku.Istarski Talijan Giancarlo Zigante pronašao je 2. studenog 1999. godine blizu Buja skupocjeni gomolj težak čak 1,31 kilogram.Naravno, riječ je o divovskom bijelom tartufu (vrsta Eutuberaceae tuber) i još uvijek drži svjetski rekord u Guinnessovoj knjizi rekorda.
    Ako ne vjerujete našim riječima i vlastitim očima, provjerite.

    Što su uopće tartufi?

    Tartufi su u najmanju ruku čudan, tajanstven i pod zemljom skriven gomolj. Kako nemaju izdanka iznad zemlje, čovjek ih ne može sam pronaći niti locirati. Može ih namirisati tek posebno dresiran pas ili eventualno svinja.U potragu za njima kreće uz pomoć psa obučenih specijalno za tu aktivnost ili uz dresirane svinje. Zahvaljujući istančanom njuhu, životinje beračima ukazuju na skrivena mjesta gdje bi se tartufi mogli iskopati.Dobar pas pronađe zrele tartufe i na udaljenosti od 50 metara, pa i većoj. Kada dresirani pas nanjuši tartufe, grebe zemlju sve do njih i odustaje od grebanja kada ih ugleda.Berači-tartufari imaju brojne znakove koji ih vode do mjesta gdje bi tartufi mogli biti. Obično ih traže u blizini pojedinih stabala ili na padinama blizu potoka, a dobra lokacija prava je obiteljska tajna.

    Zašto u Istri?

    Naš srcoliki poluotok ima dvije vrste zemlje, intenzivno crvenu u priobalju i sivu, masnu, glinastu u središnjem dijelu.
    Tartufi rastu baš u toj sivoj zemlji, a epicentar im je u vlažnoj Motovunskoj šumi, kojom protječe rijeka Mirna. Preciznije - uz mjestance Livade, općina Oprtalj, te na Buzeštini, gdje je Buzet već znan kao grad tartufa.
    Istarski bijeli tartuf jedan je od najcjenjenijih u svijetu. Desetljećima se već krijumčari iz naše zemlje i na taj način oplemenjuje europsku trpezu. Naravno, njegovo se pravo podrijetlo na taj način taji.

    Vrste tartufa

    Unutar svake vrste tartufa brojne su podvrste i svaka od njih ima svoje osobine te jela za koja se preporučuje. Na stotine je tartufa te je stoga njihova priprema mala znanost, a samo veliki znalci dubokog džepa mogu primijetiti odstupanja i raditi usporedbe.U Istri ga nalazimo u dvije vrste. Pomalo u sjeni popularnijeg bijelog brata, rastu - crni tartufi. Idealno se nadopunjuju sa bijelim tartufima jer zriju usred ljeta, dok bijele treba čekati do rane jeseni.Plodno tijelo bijelih tartufa je različitih proporcija, od veličine lješnjaka, pa sve do male 'lubenice', no prosječno naraste do veličine kokošjeg jajeta. Dozrijevaju već tijekom kolovoza, pa sve do kraja prosinca, a za blagih zima i u siječnju.Rastu od 3 do cca 600 metara nadmorske visine u simbiozi s trepetljikom, bijelim i crnim topolama, vrbama, hrastovima, lijeskom, lipom i grabom.
    Crni tartufi su posebno cijenjeni u Francuskoj. Okruglog su oblika, bubrežastog ili nepravilnog, veličine oraha, naranče, ali i veći (0,5 kg).

    Kada se beru?

    Gomoljice tartufa vade se iz zemlje 15. rujna kada smatramo da su gljive zrele. Bijeli istarski tartufi jedni su od najcjenjenijih u svijetu dok crni i smeđi tartufi imaju nešto nižu cijenu.Velik broj osoba koji se strpljivo i s poštovanjem posvećuje traganju za tajnovitom gljivom i predaje gastronomskim uživanjima, potvrda je da bi naša avantura i potraga za tartufima trebala biti opravdana. Pogledajte našu tablicu najčešćih istarskih tartufa i raspored njihovih sezona, pa u berbu:

    Bijeli tartufi
    Tuber magantum 15. 9. - 31. 1.
    Tuber borchii 15. 1. - 15. 5.
    Tuber asa 15. 1. - 15. 4.

    Crni tartufi
    Tuber melanosporum 1. 11. - 15. 3.
    Tuber brumale 1. 10. - 15. 3.
    Tuber aestivum 1.5. - 31. 10.
    Tuber mesentericum 1. 9. - 31. 4.
    Tuber macrosporum 1. 8. - 31. 12.
    Tuber uncinatum 1. 9. - 31. 3.
    Tuber maculatum 1. 9. - 31. 12.


    Kako se pripremaju?

    Pripremaju se svježi, osušeni, namočeni u maslinovo ulje ili pak samljeveni i osušeni.Pri pripremi jela sa tartufima koriste se male količine zbog njihove intenzivne arome, ali i visoke cijene te ih gastronomi smatraju dragocjenim začinom.
    Treba biti iskren - uopće ne mirišu! Pri prvom susretu sa jelima od tartufa zasigurno je većina ljudi iznenađena njihovim mirisom koji nije baš ugodan.No, postoji izreka: 'Tko ih jednom proba, ostaje njihov vječni poklonik'.


    Afrodizijak?

    Ne postoji potvrda za vjerovanje u njihove afrodizijačke moći, niti nam je poznato da je netko radio takvu statistiku, no nije dokazano ni suprotno.Smatra se da spojevi iz hrane koju smatramo afrodizijakom utječu na krvne sudove koji se šire.
    U literaturi se spominju šparoge, crveni luk, papričica, no daleko su poznatiji orasi, med i čokolada dok su definitivno prvi na top listi seksualnih poticača - tartufi.
    Možda je upravo priča o obećanim ljubavnim moćima poticaj da ih se kuša i mukotrpno pronalazi.
    Pa ako vas ne zaboli glava od neprospavane burne noći, od vrtoglavo visoke cijene tartufa svakako hoće.
    Za kraj, provjerite i kako se kreću cijene tartufa u Americi, a možda dobijete i neku ideju kako unaprijediti prodaju tih gomoljčića i kod nas.
    Ali ako vas toliko ne zanima degustacija, već ste više znanstveno 'udareni', posjetite stranice Truffle.org, projekta zajedničke suradnje nekoliko instituta koji se bavi promoviranjem istraživanja tartufa. Na njima ćete, između ostalog, moći naučiti sve o sporama tartufa.

    Preneseno sa T-portala


    Objavio maki45 u 13:16 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
    Tartufi - Mogućnosti uzgoja tartufa
    8.11.2008
    Tartufi - Mogućnosti uzgoja tartufa

    Ove zanimljive gljive poznavali su već Egipćani, a spominju ih poznati starorimski i grčki filozofi, pisci i vladari kao što su Dioskorid, Ciceron, Plutarh i drugi. Osim vrhunske gastronomske kvalitete, pripisuju im se i afrodizijačka svojstva. Cijene tartufa rastu jer su količine u prirodnim staništima sve skromnije. Za tartufima vlada iznimno velika potražnja, a postignute cijene vrtoglavo rastu zbog ograničenih i sve skromnijih količina u prirodnim staništima. Postavlja se logično pitanje - mogu li se tartufi komercijalno uzgajati?

    No bez obzira na opjevanu i hvaljenu prošlost, tajna o njihovom rastu i načinu života održala se sve do 19. stoljeća, kada je otkriveno da tartufi rastu isključivo u zajednici (simbiozi) s korijenjem određenih vrsta drveća, od kojih se kao najbolji izdvajaju hrast kitnjak i lužnjak. To otkriće otvorilo je vrata istraživanjima o mogućnosti umjetnog uzgoja tartufa.

    Tartufi botanički spadaju u rod gljiva gomoljača (Tuber) čija se plodna tijela nalaze ispod zemlje na dubini od 10 do 30 cm, zbog čega ih je teško pronaći u prirodi. U tu se svrhu koriste posebno izdresirani psi koji njuhom otkrivaju mjesto gdje se mogu pronaći zrele gljive.

    Dvije najznačajnije vrste tartufa su bijeli (Tuber magnatum) i crni (Tuber melanosporum). Bijeli se tartuf ubraja među najkvalitetnije te postiže najveću tržišnu cijenu. Tartuf ima specifičan jak, prodoran miris po češnjaku i starom siru.

    Najbogatija prirodna nalazišta ove gljive u Hrvatskoj nalaze se na području Istre, gdje je prvi put otkrivena 1929. godine. Ta nalazišta smještena su na području slivova cijele tzv. bijele Istre, tj. u dolini rijeke Mirne, najviše u Motovunskoj šumi, u dolini Raše, u slivu Boljunčice, Dragonje i drugdje. U unutrašnjosti Hrvatske pronađeni su u srednjoj Posavini i slivu Kupe.

    Za kilogram bijelog tartufa valja izdvojiti oko 750 eura

    Po nekim se podacima na području Istre, ovisno o sezoni, izvadi oko dvije tone tartufa godišnje, od čega oko 90 posto kupuju Talijani. Smatra se da istarski bijeli tartuf karakterizira izrazito dobra aroma pa je cijenjen kao jedan od najkvalitetnijih na svijetu. Za kvalitetna plodna tijela bijelog tartufa može se bez problema postići cijena od 750 eura po kilogramu, a za veće primjerke i trostruko više.

    Zaprepašćuje podatak da je prošle godine u jednoj zagrebačkoj vinoteci, gdje je organizirana tržnica tartufa, zbog male ponude uzrokovane sušom i velike potražnje svih ponuđenih 500 grama glasovite poslastice prodano po cijeni od oko 4.000 eura za kilogram! Najveći ikad pronađen primjerak tartufa (što je zabilježeno i u Guinnessovoj knjizi rekorda) iskopan je 1999. godine u blizini Buja, a težio je 1,31 kilogram!

    10 godina čekanja za prvi tartuf

    Osnova postavka umjetnog uzgoja tartufa je stvaranje sadnica hrasta (ili drugih u ovu svrhu pogodnih biljaka, kao što su npr. topola i lijeska) koje su 'obogaćene' micelijem te gljive. Jedan od najjednostavnijih načina dobivanja takvih sadnica (tzv. Mannozzi-Torini metoda) je sljedeći:

    Odabere se zreli hrastov žir, potapa se u vodu i uzima samo onaj koji tone. Plivajući žir se odbacuje jer je bolestan ili napadnut raznim parazitskim kukcima. Odabrani se žir radi poboljšavanja klijavosti pohranjuje na hladno, vlažno i mračno mjesto. Nakon toga se ispere i dezinficira (zbog odstranjivanja drugih vrsta gljivica) te ponovo ispere.

    Tako se pripremljeni žir umače u vodeni rastvor od smrvljenih zrelih tartufa, a zatim se sadi u posude ispunjene steriliziranom zemljom ohlađenom na 30°C. Biljke klijaju u zaštićenom prostoru i godinu do dvije nakon toga dobili smo sadnice hrasta obogaćene micelijem tartufa, pa se iste presađuju na otvoreno, tj. na površinu za uzgoj. Tlo mora biti rastresito, pa ga prije sadnje treba preorati.

    Nakon sadnje potrebno je redovito vlažiti tlo, plitko okopavati te uništavati korove. Gnojidba nije potrebna jer je tartufi ne podnose. Ako su svi uvjeti zadovoljeni, prvi se tartufi mogu početi vaditi nakon 10 godina i tako narednih 20 godina s prosječnim prinosom od 0,3 kg po stablu godišnje.

    Berba traje od rujna do prosinca, a bere se obično jednom tjedno. Tartufe treba brati samo pomoću dresiranih pasa i nijedan drugi način ne može biti uspješniji. Gnjile i trule gljive ne treba brati jer se njihovim raspadanjem oslobađaju spore koje u pogodno vrijeme kliju te 'obogaćuju' korijen hrasta micelijem.

    Zahtjevi prema klimi i tlu

    Gledajući atmosferske uvjete, tartufima najbolje odgovara vlažna mediteranska klima, s većim brojem kišnih dana u jeseni i zimi te sa sušnim ljetom. Na područjima s više sunca, što rezultira toplijim tlom, razvit će se plodna tijela jače arome.

    Najpogodniji životni prostor za ove gljive nalazi se između 40° i 50° sjeverne geografske širine. Što se tiče tla, tartufima odgovara propusno i rastresito tlo s većim udjelom šljunka i pijeska, a manje gline. Odgovaraju im također tla bogata kalcijem koja nisu kisela, stoga im kisele kiše predstavljaju opasnost jer ih uništavaju.

    Tartufi ne podnose dobro tla bogata humusom. Svakako najpogodnije područje za život i rast tartufa u Hrvatskoj je Motovunska šuma, koja se prostire na 986 hektara površine kroz dolinu rijeke Mirne. Motovunska je šuma najzapadnija očuvana šuma hrasta kitnjaka u Europi i najveće je zaokruženo stanište bijelog tartufa uopće.

    Iskustva iz svijeta pokazuju da je uzgoj tartufa osjetljiv posao koji traži puno pažnje i stručnosti, pa nije neobično da se na takvu proizvodnju teško odlučiti, tim više što je povrat uloženog kapitala dosta spor. Ipak, s obzirom da je potražnja na tržištu sve veća, a ponuda zbog iscrpljivanja prirodnih nalazišta opada, čini se da će uzgoj tartufa u budućnosti postati prilično unosan posao.

    Bijeli tartufi, najskuplja i najcjenjenija vrsta

    Godine 1986. Šumarija Buzet u suradnji sa Šumarskim institutom Jastrebarsko pokrenula je pokus umjetnog uzgoja bijelog tartufa na području Motovunske šume u Istri. U laboratoriju instituta umjetno je inicirano klijanje spora te udruživanje micelija gljive s korijenom sadnice hrasta lužnjaka. Oko 1.000 sadnica posađeno je na tri hektara na području Motovunske šume.

    Desetak godina nakon toga na pokusnom su području pronađeni tartufi. Voditelj pokusa, inženjer Mladen Ćaleta smatra da je time pokus uspio, premda se djelomično ograđuje zbog činjenice da pokusna površina nije bila izolirana (ograđena) pa je postojala mogućnost unosa materijala iz okolne šume.

    No bez obzira na relativan uspjeh provedenog pokusa, prema dostupnim podacima u Hrvatskoj ne postoji nijedan uzgajivač tartufa, pa se cjelokupna produkcija svodi na vađenje iz prirodnih nalazišta. Logična posljedica navedenog stanja je iscrpljivanje staništa, pa ćemo se u budućnosti morati pozabaviti očuvanjem tog hrvatskog bisera, podzemnog gospodina - tartufa.

    Najveći proizvođači - Francuska i Italija

    U Francuskoj i Italiji, najvećim potrošačima, ali i proizvođačima tartufa na svijetu, moderni uzgoj tartufa prisutan je već nekih tridesetak godina. Prve talijanske plantaže podignute su 1970. godine, i to na površini od 416 hektara. Francuzi imaju godišnju produkciju od oko 30 tona, i to većinom crnog tartufa. U novije vrijeme ovim se uzgojem pokušavaju baviti i druge države, kao što su Španjolska, Australija, Novi Zeland i SAD.
    http://www.poslovniforum.hr/about02/tartufi.asp

    Objavio maki45 u 13:06 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
    ADDIE
    5.11.2008

    ADDIE


    Živic je umerene bujnosti. Listovi su intenzivno zeleni, srednje velicine, sa izraženim oštrim zubovima. Cvet je srednje velik s velikim cašicnim listicima. Plod je velik, pravilnog srcastog oblika, malo izdužen. Cvrstoca ploda je osrednja, a boja intenzivno crvena s izraženim sjajem. Peteljka ploda je vrlo tanka. Ukus je vrlo dobar (slatko kiselkast ). Cvetanje i sazrevanje je vrlo rano. Prinos je osrednji do velik. Srednje je otpornosti na vecinu znacajnijih bolesti jagode.

    MIRANDA


    To je jako rana sorta. Cvata srednje rano (kasnije od Addia) iako dozrevaju u isto vreme. Živic je dosta bujan uspravnog rasta. Lišce je srednje velicine intenzivno crvene boje. Cvetovi su na dugim peteljkama i uspravni izmedu listova. Plod je osrednje velicine, kupastookruglog oblika. Cašicni listici se teško odvajaju od ploda. Boja ploda je narancasto crvena i izrazito sjajna. Meso ploda je osrednje tvrdo, slatko kiselog ukusa.

    MADELEINE


    Biljka je vrlo snažnog vigora, odlicno podnosi siromašna i teža zemljišta. Rast je poluuspravan, srednje gustoce. Lišce je intenzivno zelene boje i vrlo veliko. Cvet je uzdignut nad lišcem, srednje velik, bogat polenom. Vrijeme cvetanja je srednje rano. Plod je vrlo krupan i ujednacen, pravilan, izduženo konusan, vrlo privlacnog izgleda. Površina ploda je intezivno crvena vrlo sjajna, a orašcici su blago utisnuti, ili u ravni površine. Meso ploda je jarko crveno i vrlo cvrsto, cak i kod potpune zrelosti ploda, odlicnih organoleptickih svojstava. Vreme sazrevanja je vrlo rano, šest dana pre Elsante. Opšta ocena:Vrlo bujna sorta, prikladna za gajenje i na iscrpljenim, siromašnim zemljištima. Zbog toga se na terenima normalne plodnosti preporucuje pre sadnje obaviti samo stajsko dubrenje, a fertirigacija se ogranicava na prolece, malim dozama. Dobri rezultati su postignuti i frigo i zelenim sadnicama. Vrlo zanimljiva za tržište zbog izvrsnog ukusa i izgleda.

    MAYA


    Nova sorta poreklom iz Italije. Živic je slabe bujnosti. Cvetovi su ispod lišca na kratkim peteljkama. plodovi su dosta krupni izduženi bez deformacija. Boja je svetlocrvena. Meso ploda je cvrsto osrednjeg ukusa. Otpornost na trulež i pepelnicu je zadovoljavajuca.

    MARMOLADA


    Biljka je kompaktna, srednje gustoce i vigora, uspravnog rasta. Lišce je tamno zeleno i nikad hloroticno. Cveta obilno i dugo, sa uzdignutim cvetovima. Sorta vrlo visoke rodnosti, trenutno najproduktivnija na tržištu. Marmolada je otporna na niske temperature, srednje osjetljiva na pepelnicu, a kruna cveta je nešto osetljiva na Botritis. Cvet je uzdignut iznad lišca, velik, bogat polenom. Vreme cvetanja je srednje rano. Plod je srednje velik, konusan, ponekad s blago nepravilnim prvim plodovima. Vrh ploda je šiljast, a u sredini je pomalo spljošten. Cašica je srednje velicine, i ne odvajaju se lako od ploda. Meso ploda intezivno crveno, cvrsto, srednje slatkoce i kiseline, aromaticno. Unutrašnja šupljina je mala. Plodovi odlicno podnose manipulaciju i transport. Vreme sazrevanja je tri dana nakon Elsante odnosno od 23 do 27 maja. Opšta ocena: Sorta pogodna za kontinentalna podrucja dobro podnosi niske temperature. Vrlo produktivna sorta, s velikim i ujednacenim plodovima. Pokazala se vrlo pogodnom za razlicite uslove gajenja, uz mogucnost dobijanja druge berbe u leto. Sadnice tipa A+ i "Waiting bed " daju odlicne rezultate u proizvodnji van sezone (jesenja proizvodnja u plastenicima, gajenje jagoda u supstratu.) Najveca mana sorte su ponekad deformisani plodovi i osjetljivost na Antraknozu.

    ELSANTA


    U proizvodnji je od 1982 godine. Selekcionsana je u Institutu za Hortikulturu, Wageningen, Holandija. Sorta se odlikuje bujnim rastom. Listovi su svetlozelene boje i jako veliki. Cvet je velik i formira se ispod listova. Plodovi su veliki, pravilnog oblika kupasto okrugli. Vrh ploda je zelenkast do svetlo crven i tvrd. Cašicni listici leže na plodu. Peteljke su duge i lagano se kidaju pri berbi. Meso ploda je tvrdo i socno, slatko kiselog okusa (vrlo ukusna sorta). Sorta se pokazala kao jedna od najboljih u vertikalnom uzgoju jagode u plastenicima. Otpornost na botritis i pepelnicu je dobra, ali je osjetljiva na verticilium i fitoftoru.

    SELVA


    Ovo je stara kaliforniska sorta koja se ubraja u grupu mesecarki jer dozreva tokom citave vegetacije. Živic je dosta bujan, s osrednjim listovima. Plodovi su srednje veliki malo izduženi i pravilni.Vrh ploda je svetliji i jako tvrd. Meso ploda je jako tvrdo i dobro podnosi transport. Ukus je loš. Prinos je velik.

    Objavio maki45 u 18:54 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
    GAJENJE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
    5.11.2008

    GAJENJE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE

    Visokožbunasta americka borovnica potice iz SAD. U divljem stanju se prostire u istocnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Micigena na severu). Dostiže visinu od 3 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i vecoj nadmorskoj visini. Zbog specificnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Prema poslednjim podacima visokožbunasta borovnica se u SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na nešto vecim povrsinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Cileu, Švajcarskoj, Belgiji i Nemackoj. Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Vrlo malo je iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje pruža. Borovnica je dugovecna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i više. Jedna je od najskupljih vocnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €. Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni period traje od tri do šest godina, a najveca ulaganja su u pripremi zemljista i podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna kvalitetna sadnica kosta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od trece do šeste godine prinosi se uvecavaju a od sedme godine zasad ulazi u puni rod.

    U punoj eksploataciji najveci troškovi su u berbi koja se obavlja više puta. Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji kada imaju i najvecu cenu, moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje berbu.

    Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana “americka borovnica" je vrlo malo zastupljena u Srbiji, ispod 10 hektara. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje 200.000 tona i ima tendenciju povecanja. Najveci proizvodaci su SAD i Kanada sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemacka, Holandija, Skandinavske zemlje, Rumunija i dr. U svetu visokožbunastu borovnicu proizvode još Novi Zeland, Australija, Japan, Cile (gde površine naglo rastu) a slede i Argentina i Urugvaj. Prema podacima o ubrzanom širenju americke borovnice u svetu preti opasnost od hiperprodukcije što ce neminovno dovesti do pada cena na svetskom tržištu. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je rasprostranjena u svetu, a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domacinsvima tako da se ne može utvrditi tacna proizvodnja. Ona ima višu cenu od americke i vecu potražnju ali su njeni areali gajenja ograniceni.


    Sl. 1 Borovnica u punom rodu

    Znacaj ploda borovnice: Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voce. Ima visok sadržaj secera (prosecno 6,5 do 8% i više), ukupnih kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze (1,5 - 2%), pektina (1,8%), antocijanina, mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska vrednost borovnice je niska svega 60Kcal u 100g ploda tako daje vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti.

    Koristi se uglavnom svež, što je i najkorisnije, zamrznut ili u obliku nekih preradevina kao što su marmelade, vocni jogurti, sokovi, želea, slatka, kompoti i dr. U farmaceutskoj industriji koriste se specificne terapeutske osobine jedinjenja prisutnih u borovnici (inace retka u drugim biljnim esencijama), najviše u spravljanju preparata za prevenciju i lecenje bolesti ociju. Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomaže u prevenciji i lecenju povišenog šecera u krvi, skleroznih obolenja, loše cirkulacije krvi, proliva, bolesti želudca i creva, mokracnih kanala i dr. Sok borovnice iz svežeg ploda ima blago asepticno dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijani iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala isprecavanju nastanak raznih bolesti pa i kancera kod coveka. Borovnica je na celu liste obojenog voca i povrca po sadržaju antioksidanasa pa je otuda razumljiva povecana tražnja za ovim vocem u svetu poslednjih godina narocito šumske borovnice.

    U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas cinjeno je nekoliko pokušaja uvodenja u proizvodnji ove plemenite vocne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajuci, tako da je i interes proizvodaca bio zanemarljiv. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno vecu vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. Obzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novcanih sredstava, zbog cega je neophodno, pre otpocinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloskih i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na odredenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove vocne vrste moguca je jedino u odgovarajucim agroekoloskim i drugim uslovima.

    Uslovi uspevanja

    Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Od klimatskih cinilaca za gajenje borovnice najveci znacaj imaju toplota, voda i vlažnost vazduha i svetlost Gajenim sortama borovnice najviše odgovaraju umereno topla i umereno vlažna podrucja, sa vegetacionim periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih povšina, takode povoljno deluju na rast i razvitak ove vocne vrste.

    Položaj: Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800m, a u južnijim lokalitetima i do 1000m. lznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šecera pa je tamo gajenje rizicno i u tom slucaju iskljucivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su seveni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 30 do 50. Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina cetinarskih šuma ukojima ima crnog bora.

    Zemljište: Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, struktuma, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjace, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl.


    Sl. 2 Šumska borovnica

    Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprecavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljista. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude izmedu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima. Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uocljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da je od 30 do50 cm, a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajace vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrozavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti, a nedostatak vlage nadomešcuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje. Posebnu pažnju treba obratiti naprisustvo truležnica korena višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice. Prisustvo obicne (šumske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljista za gajenje visokožbunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je svaku parcelu brižljivo odabrati i izvršiti neophodnu pedološko-agrohemijsku analizu zemljišta.

    Toplota: Borovnica podnosi temperature do300 C a oštecenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivatu koji nije preterano sabijen. Pozni prolecni mrazevi mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na 3,10C što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od šumske borovnice. Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijati potrebno je da borovnica prode tokom zimskog mirovanja odredeno vreme na temperaturi nižoj od 7,20C (od 650 do 850 casova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmecu +60C u toku dana i -70C tokom noci. Rani jesenji mrazevi, pri temperaturi od -120C, mogu naneti štete nedozrelim izdancima i cvetnim pupoljcima. Pozni prolecni mrazevi po pravilu ne predstavljaju vecu opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije cveta.

    Temperature uticu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature i nedovoljna suma toplote uticu da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopste ne sazre.Visoke letnje temperature štetno uticu na žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 400C dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlacica, ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno orošavanje.

    Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa cak i sušenje borovnice. Optimalna uskladenost metabolitickih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noci, kada se proces disanja u toku noci prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna kolicina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slucaj. Temperaturni ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim okolnostima (bez snežnog pokrivaca u zimskim ili niska relativna vlažnost vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna oštetenja na izdancima i plodovima borovnice.


    Svetlost: Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza što direktno utice na broj i kvalitet rodnih pupoljka. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ogranicavajuci cinilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuce (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehnitkih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, što dovodi do izostanka ili veoma malog roda. U oblacnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost i žbun se znatno smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.

    Voda i vlažnost: Za uspešno gajenje borovnice potrebnoje od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje od toga preko 1000 mm ravnomerno rasporedenih u periodu vegetacije a relativna vlaznost vazduha iznad 80%.

    Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Za normalan razvoj, rodnosti postizanje optimalnih prinosa pojedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosecna relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kriticni period i za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visokoproduktivna proizvodnja borovnice moguca je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% isti pravilno rasporedeno u toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale agroekoloske i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnickih i pomotehnickih mera. Ukoliko su nedeljne kolicine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje sistemom "kap po kap", veštackom kišom ili vodenim kolima. Karakteristican simptom nedovoijne kolicine vlage je crvenilo lista. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišce prevremeno otpada. U ekstremnim slucajevima dolazi do sušenja mladara, pa cak i citave biljke. Do ove pojave relativno cesto dolazi zbog specificnosti grade korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najveca masa korena se nalazi na dubini od 15 od 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlacice (žile sisavice), vec se biljke obezbeduju vodom i mineralnim materijama iz zemljista uz pomoc specificne mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U slucajevima zemljišne i vazdušne suše, koje su uz to pracene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogucnosti da obezbedi dovoljne kolicine vlage pa dolazi do oštecenja na biljkama. Borovnica takode ne podnosi višak vlage u zemljištu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, odnosno ako ista ne otice, može doci do stvaranja nekih jedinjenja toksicnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivicnih bolesti izazivaca truljenja korena i izdanaka borovnice. Grad nanosi znacajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove. U podrucjima u kojima se javlja grad obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.

    Izbor sadnog materijala

    Najveci broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvodacima, radi sigunije oplodnje preporucuje gajenje nekoliko koje se medusobno mogu oprašivati. Na izbor sorti uticu sledeci cinioci: zahtevi tržišta, rodnost, vreme sazrevanja, dužina berbe i otpornost prema bolestima. Za podizanje plantažnih zasada borovnice koristiti iskljucivo sadni materijal proizveden na neki od vegetativnih nacina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom državnih ovlašcenih institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne cistoce i besprekornog zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati odgovarajuci certifikat u Republici Srbiji se uglavnom može nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tržistu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokožbunaste borovnice se najcešce mogu naci dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajucim kontejnerima sa vecom ili manjom kolicinom supstrata. Mogu se saditi tokom citave vegetacije, od proleca do jeseni. Takode, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na velika rastojanja u dužem vremenskom roku bez opasnosti od sušenja i oštecenja. Balirane sadnice su stegnute u mrežu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mreža i supstrat se stavljaju nakon vadenja sadnice, pre isporuke. Obicno su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Posle sadnje mreža se vremenom sama raspada.


    Obavezno sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: certifikat o sortnoj cistoci i fitosanrtarno uverenje o zdravstvenom stanju. lzbor zdravog sadnog materijalaje od najveceg znacaja za rentabilnu proizvodnju. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvodata i distributera koji su registrovani za ovu delatnost.

    Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o sadnom.

    Opis nekih sorti visokožbunaste borovnice

    Bluta (Bluetta) je relativno kržljava, vrto rodna sorta, ranog sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlacne tamno plave boje. Pogodna je za rucnu berbu. Slabo podnosi transport.


    Blukrop (Bluecrop): je americka sorta stvorena u Weyneouth-u u državi New Jersey. Žbun je bujan, uspravan, otporan prema suši, zimskim mrazevima i prouzrokovacima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je rastresit sa krupnim, loptastokolacastim cvrstim bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo, aromatican, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne opadaju u punoj zrelosi. Dobro podnosi transport i cuvanje zbog cega se preporucuje kao vodeca sorta.


    Sl. 7 Sorta Blueray

    Blurej (Blueray) je takode americka sorta nastala u istoj istrazivackoj stanici kao prethodna sorta. Žbun je bujan, uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijen. Bobice su veoma krupne, loptastokolacastog oblika svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso je cvrsto, slatkonakiselo, aromaticno i vrlo ukusno. Odlicno podnosi manipulaciju i transport.


    Sl. 8 Sorta Berkley

    Berkli (Berkley) je stara sorta amerticka sorta, umerene bujnosti, snažne i široke krošnje. Osetljiva je na zimske mrazeve. Obilno rada. Zri srednje kasno. Grozd sa bobicama je srednje dug. Plod je vrlo krupan oko 2 gr loptastospljostenog oblika, svetloplave boje i sa jako izraženom peteljkom. Meso ploda je mekano, kiselkastog ukusa i slabo izražene arome. Pogodan je za svežu upotrebu i zamrzavanje. Nije pogodan za mehanizovanu berbu. Loša strana ove sorte je osipanje plodova pred berbu narocito u sušnim godinama. Prilicno je osetljiva na bolesti godroniju i antraktnozu.


    Sl. 9 Sorta Spartan

    Spartan ima bujan porast, uspravne izdanke i širu krošnju i zahteva preciznu rezidbu. Nije osetljiva na zimske mrazeve. Srednjeg vremena cvetanja i srednje ranog zrenja. Zadovoljavajuce rodnosti. Plodovi su vrlo krupni, malo spljošteni, svetlo plave boje. Meso ploda cvrsto, kompaktno, izuzetnog prijatno kiselkastog ukusa i aromaticno. Može da se gaji i u toplim podrucijma.

    Pogodan je za mehanizovanu berbu i trešenje. Plod je pogodan za sve vidove upotrebe (svež, zamrznut i uvidu preradevina).


    Sl. 10 Sorta Duke

    Duke je novija americka sorta u proizvodnji od 1986.g Umerene je bujnosti i jakih uspravnih izdanaka. Cveta kasno pa se može preporuciti za podrucja gde ima poznih prolecnih mrazeva. Ima srednju ali redovnu rodnost.

    Sazreva rano. Plod je srednje krupan oko1,7g. Spljošten, jako plave boje sa obilnim pepeljkom, prijatnog slatko kiselkastog ukusa i arome. Odlicno podnosi transport i pogodna je za svežu potrošnju. Pored opisanih sorti postoje još rana novozelandska sorta Reka, kao i pozne sorte Nelson, Elizabeta i Eliot.

    Podizanje zasada

    Parcele za podizanje zasada borovnice potrebno je brižljivo odabrati i izvršiti osnovna ispitivanja kvaliteta zemljišta (pH vrednost, sadržaj humusa, N, P205 i K2O), kao i ispitivanja zdravstvenog stanja zemljista. Odabrana parcela treba da uz optimalnu primenu agrotehnickih i drugih mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 tone po hektaru plodova dobrog kvaliteta (prag rentabilnosti) Takode parcela mora biti u blizini izvora vode i dobrih puteva.

    Priprema zemljišta za podizanje zasada, podrazumeva nivelisanje i ravnanje (valovitih, neravnih) terena, uništavanje višegodisnjih korova, duboko oranje (do dubine oranicnog sloja), površinska priprema zemljišta (drljanje, tanjiranje, freziranje).

    Meliorativno dubrenje: Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljišta iznosi znacajne kolicine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i cinjenica da ce zasad na istom mestu ostati 15 i više godina. Meliorativno dubrenje je obavezna mera i ona se sastoji u rasturanju i zaoravanju 40-60t/ha dobro zgorelog stajskog dubriva (govedeg ili ovcijeg, a nikako konjskog ili svinjskog) i 600-900 kg NPK mineralnog dubriva (NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24). Polovinu mineralnih dubriva rasturiti po celoj površini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu posle sadenja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici).

    Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine cetinara, cime se povoljno utice i na bilans vode u zemljištu. Takode je veoma dobar substrat treset tipa sfagnum. Ovaj tip treseta nalazi se na Valsinskom jezeru.

    Sadnja borovnice: Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljištu. Umesto klasicne pripreme cele površine, danas se sve više preporucuje sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane jame. Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga:

    *Sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim kolicinama vlage;
    *Biljke imaju raniji pocetak vegetacije i brže se razvijaju.

    Zasadi visokožbunaste borovnice podignuti ujesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snažne izdanke, a vec u trecoj godini mogu doneti znacajnu kolicinu roda cija vrednost pokriva troškove tekuce proizvodnje. Pre pocetka sadnje, ukoliko u prethodnoj pripremi zemljišta nisu uništene štetocine zemljišta, potrebno je u otvorene brazde za sadnju staviti neki od zemljišnih insekticida, kao što su Forat G-5, Galation (Rovicid), Dotan i dr, u propisanim kolicinama. Zbog najboljeg iskorišcenja svetlosti, preporucuje se da pravac redova bude sever-jug. Rastojanje izmedu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmedu redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu široki oko 1 m, a duboki 40-50 cm. Kanal se ispuni odgovarajucim supstratom. Sadnice se postavljaju na predvideno rastojanje, nakon cega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci cetinara. Potrebno je redovno dodavati nove kolicine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja.


    Sadnja na lejama (bankovima) nije za preporuku. Uglavnom se na bankovima zasadi podižu ukoliko se radi o neodgovarajucem zemljištu. Najracionalnijii najpreporucljiviji nacin, je postupak sadnje u jame, koje su dimenzija 80-100 cm širine i 50-60 cm dubine.

    Jame se najvecim delom pune supstratom u kolicini od oko 50 lit. kome je poželjno dodati do 1/3zemlje lakšeg mehanickog sastava. Sadnja borovnice se po pravilu vrši rucno, mada je moguce mehanizovati ovaj radni proces. Najbolje je sadnju obavljati po oblacnom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim casovima. Sadnice se sade malo dublje nego cto su bile u rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se duž istih zateže kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom cele sezone. Pažljivo se presaduju da bi supstrat oko korena ostao što kompaktniji. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolecnu sadnju obavljati na vecim nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih prolecnih mrazeva. Odmah po sadnji treba izvršiti srednje obilno zalivanje svake sadnice. Neophodan preduslov uspešne proizvodnje borovnice je postavljanje odgovarajuceg sistema navodnjavanje.

    Nega i zaštita zasada borovnice uprvoj godini: Negom i zaštitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za što vecu i kvalitetniju rodnost u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i rucno plevljenje i trave oko sadnice, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetocina.

    Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnickih i pomotehnickih mera kako bi borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos i to: prihranjivanje zasada mineralnim dubrivima, održavanje zemljišta, malciranje, rezidba, navodnjavanje i održavanje zemljišta u stanju optimalne vlažnosti i zaštita od bolesti, štetocina i korova.

    Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Pri izvodenju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, što bi imalo negativni efekat po sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je dubrenje organskim i mineralnim dubrivima. Svake trece godine treba koristiti stajnjak u kolicini od 30 tona po hektaru. Borovnica dobro reaguje na azotna dubriva, ali se bolji rezultati postižu upotrebom kompleksnih dubriva. U maju ili junu prve godine poslesadnje treba koristiti po50-60g KAN-a po sadnici. Dubrivo rasturiti na 25-30cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti kompleksna dubriva (NPK - 8:12:26 + MgO) ili vockal (NPK 8:5:24 + MgO i gvozde) u kolicini 400-500kg/ha. Dubrenje treba izvesti krajem novembra ili pocetkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u kolicini od 200 do 250 kg/ha izvoditi pocetkom marta i krajem maja, s tim što se u prvom terminu koristi 100-150kg/ha, a u drugom terminu100 kg/ha.


    Održavanje zemljišta u zasadima borovnice se najcešce vrši tako što se meduredni prostor zatravi i kasnije redovno vrši malciranje. Manje je povoljno održavati zemljište u vidu jalovog ugara jer se cestim freziranjem gube ogromne kolicine vegetativne mase. Prostor u redu se održava plitkim okopavanjem, vodeci racuna da se ne ošteti korenov sistem sadnice. Primena herbicida nije preporucljiva osim u slucaju kada nemamo drugog izbora. Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u kolicini 3-5 lit./ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokožbunaste borovnice. Malciranje je postupak zastiranja zasada razlicitim materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili folija. Dobre strane malciranja su što je zemljište ispod malca u stanju povoljne vlažnosti, nije moguc porast korova i slicno. Veliki nedostatak je da se ispod malca naseljavaju razlicite vrste glodara koji mogu naneti ogromne štete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamke.


    Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod vecine drugih vocnih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima izprethodne vegetacije, a pocinje da rada druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Pošto vecina sorti imaju sklonost da prerode, namece se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bocnih izdanaka namece se njihovo uklanjanje ili prekracivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proredivanje rodnih grana unutar žbuna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagodena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna po naosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka žbuna i jakom prekracivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povecanja krupnoce ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se želi postici kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopšteno govoreci, oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slucajevima jace regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veci prinos, te zbog toga treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajucu kolicinu vode u svako doba. Jaca rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova, na lošijim zemljištima sa deficitom hrane i vlage. Sa rezidbom treba poceti tek u cetvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakržljale grane pri osnovi žbuna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba sto više reducirati na nekoliko jacih rezova u cilju uštede radne snage pri cemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bocne grane. Povijene bocne izdanke takode treba uklanjati. Cesto je potrebno vršiti smanjenje rodnog potencijala na 3 - 5 rodnih pupoljaka po grani. Jacina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grancici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolecnih mrazeva. U principu rezidba se može izvršiti u svako doba posle opadanja lišca do završetka cvetanja ukoliko je potrebno.


    Sl. 18 Simptomi nedostatka gvožda

    Mnogi proizvodaci zanemaruju ulogu pcela u gajenju ove vocne vrste. Brojnim ogledima je dokazano da sa unošenjem pcelinjih društava u zasade borovnice dolazi do bolje oplodnje, krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i neuporedivo veceg roda. Na površini od 0,20 ha dovoljno je unošenje jednog jakog pcelinjeg društva.

    Navodnjavanje: Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantažnog gajenja borovnice mora se posvetiti posebna pažnja. Pored obezbedenja dovoljnih kolicina vode mora se voditi racuna i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvozda. Potrebne su cesle provere pH vrednosti vode da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji.

    Visok sadržaj gvožda u vodi za zalivanje može da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.


    Najkvaliletniji nacin zalivanja se obezbeduje sistemom "kap po kap". Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po površini lišca cime se smanjuje opasnost od nastajanja i prenošenja bolesti. Posebna pogodnost se ogleda u cinjenici da se pomocu "dozatora" kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati potrebne kolicine lako rastvorljivih dubriva. Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanicka oštecenja i uticaj vremenskih uslova. Takode, nedoslatak je i ispiranje lako pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvašenja u dublje slojeve, usled cega oni postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje veštackom kišom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju smetnju pri izvodenju razlititih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu upotrebiti pri zaštiti zasada od poznih prolecnih mrazeva. Posebno je znacajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu (vlažnosti vazduha koja se veoma povoljno odražava na kondiciono stanje biljaka), što nije slucaj sa primenom sistema "kap po kap". Zbog ove i cinjenice efikasne zaštite od mraza, preporucujemo instaliranje oba sistema ("kap po kap" i sistema za navodnjavanje veštackom kišom).


    Sl. 21 Gajenje borovnice u plasteniku

    Treci, ništa manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se zalivanje vrši vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Precnik vodenog kola je obicno jednak precniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljašnje temperature, vlažnosti zemljišta ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.

    Zastita borovnice od bolesti i štetocina i korova

    Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i štetocine, koje mogu naneti velike ekonomske štete, a u ekstremnim slucajevima dovesti i do propadanja zasada. S obzirom da se borovnica ne gaji u bližoj i daljoj okolini smanjena je mogucnost postojanja vece koncentracije prirodnih štetocina i bolesti. Zbog toga je vrlo važno zdravstveno stanje sadnica borovnice. Eventualna pojava bolesti i štetocina može biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama. Štete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, štitasta vaš i rutava buba u vreme cvetanja. Kržljavost žbunova borovnice izaziva virus kržljavosti borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi žbunovi treba ih odmah iskrciti i uništiti i obratiti se proizvodacu sadnica. Plamenjaca borovnice se javlja u vidu pega velicine 2 - 20 mm na grancicama, liscu i zelenim plodovima. Zaraza može biti jaca u uslovima povecane vlažnosti (kišnih godina) i više temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi kaptana (Venturin), mankozeba (Ditan) i strobilurina. Rda stabla i lista borovnice može naneti velike štete ovoj vocki. Ispoljava se u obliku mrkih pega velicine 2 -3 mm. Pege se postepeno šire i mogu zahvatiti citav žbun. Najveca opasnost preti krajem proleca i pocetkom leta pri vlažnom i toplom vremenu. Bolest utice na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova. Prouzrokovac ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaca borovnice a rokovi primene se prakticno podudaraju. Eriofidna grinja oštetuje cvetne pupoljke borovnice za vreme toplih zima. Ženka polaže jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U prolece kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi Galmin zajedno sa Bakarnim oksihloridom. Grinja se može suzbiti i akaricidima (Omite, Ortus, Demtan) cim se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se može pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo štetocine treba postaviti bele lovne klopke (lepljive-Rebellbianco ili vizuelne, koje se do pola napune vodenim rastvorom 1% deterdzenta).


    Sl. 22 Zasad borovnice u punoj rodnosti

    U cilju zaštite borovnice u praksi se primenjuje metod integralne zaštite, koji u suštini pretpostavlja ogranicenu primenu pesticida, uz istovremenu primenu raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvodenje otponijih sorti, blagovremena primena odredenih agrotehnickih mera i dr).

    Orijentacioni program integralne zaštite borovnice, obezbeduje efikasnu zaštitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu ostatka rezidua pesticida u plodovima.

    Uslov uspešnosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno naglašavamo znacaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog unistavanja korova i biljnih vaši kao i pravilnog izbora sorte i parcele za podizanje zasada, a narocito obezbedenje zdravog sadnog materijala.

    Zaštita borovnice od nepovoljnih cinilaca sredine: Zaštita od kasnih prolecnih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem za zalivanje vestackom kišom. Sistem se ukljucuje najkasnije kada temperatura padne na 00C. Neprekidnim orošavanjem se na površini biljke stvara ledeni film koji štiti cvet od izmrzavanja. Ovaj nacin je efikasan cak i kada temperatura padne na -8,10C. Sa orošavanjem se prekida sledeceg jutra, u momentu kada led pocne da se topi. U slucaju izbora neodgovarajuce parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi ometaju let pcela, isušuju žig tucka, hlade zemljište, usporavaju pojedine fenofaze razvoja. Zaštita se vrši postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva od bukve ili jove. Nisu pogodne smrca i breza. Postavljanje protivgradnih mreža iznad plantaža je u našim uslovima jedini efikasan nacin zaštite borovnice od grada. Mreže ujedno predstavljaju i veoma efikasnu zaštitu od ptica. Ptice predstavljaju znacajan problem u gajenju borovnice.



    Ukoliko na plantaži ne postoji protivgradna ili mreža za zaštitu od ptica mera se sprovodi pomocu sprava koje proizvode zvukove razlicite vrste i intenziteta.

    Za zaštitu od divljih životinja, najefikasnije je zasade zaštititi žicanom ogradom visine 1,5 m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava žica.


    Sl. 24 Protivgradna mreža na zasadu borovnice

    Berba borovnice

    Berba borovnice se obicno proteže u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, pošto su crvenkasti-poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalažu zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oštecenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lisce i nezreli-crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan berac za 8 casova može napuniti 60-80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoci u više klasa. Krupniji plodovi postižu višu cenu na tržištu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom povecava se trajašnost plodova i postiže veca atraktivnost. Prinos po žbunu postepeno raste sa starošcu, pocev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6-8 kutijica, a dobro negovani žbunovi cak i 20 kutijica. Plodovi borovnice se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, ali se takode mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i sveži.

    Trzište i plasman

    Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti preko 95% od ubranih plodova u preradenom i svežem stanju plasira se na tržiste (svetsko i unutrašnje). Izvoz borovnice, najvecim delom u smrznutom stanju, usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Ova tržišta zahtevaju visok kvalitetprizvoda od borovnice. Zbog toga je neophodan uslov za razvoj primarne proizvodnje ove vrsta voca je postojanje kapaciteta za njihovu preradu, skladištenje i isporuku. Najveci deo borovnice u svežem i smrznutom stanju u zapadno evropskim-zemljama plasira se preko lanaca hipermarketa gde se ostvaruju prosecne cene od 1.50 USD lkg za svežu borovnicu, odnosno 2,70 USD l/kg smrznute borovnice. Veliko interesovanje za ovu vocnu kulturu dovodi do naglog širenja zasada u Cileu, Poljskoj, i Rumuniji što ce sigurno dovesti do povecanja ponudeborovnice na svetskom tržištu i nesumljivo do pada cena.


    Organizacioni aspekti gajenja borovnice: Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najcešce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljeni od vecih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To znacajno utice na povecanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima. Poseban problem u gajenju borovnice u našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvodaca o ovoj vrsti. Takode, mali broj strucnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo cemu specificne vrste jagodastog voca.


    Evrposka agencija za rekonstrukciju www:ear.europa.eu

    Objavio maki45 u 18:33 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    Kruškovača proglašena za vojvođansku kraljicu kapljice
    4.11.2008

    Kruškovača proglašena za vojvođansku kraljicu kapljice

    Kad žena ispeče rakiju

    Za laskavu titulu najboljeg vojvođanskog žestokog pića nadmetalo se čak 138 „vatrenih vodica“, koje je proizvelo pedesetak proizvođača rakije iz svih krajeva Vojvodine

    SENTA - Kruškovača Senćanke Brigite Fir proglašena je za pobednika Sedmog nikoljdanskog festivala rakije, koji je proteklog vikenda održan u organizaciji senćanskog Udruženje poljoprivrednika i voćara, pod motom „Tražimo jednu od najboljih rakija Vojvodine“. Za laskavu titulu najbolje vojvođanske kapljice nadmetalo se čak 138 vatrenih vodica, koje je proizvelo pedesetak proizvođača rakije iz svih krajeva Vojvodine. Put do velikog priznanja nije bio nimalo lak, jer je pretprošlog vikenda petočlana ocenjivačka komisija obavila degustaciju svih uzoraka. Organizator ove lepe manifestacije Mikloš Nađ veli da im nije bilo lako, ali da su degustatori stoički odradili povereni im posao.

    - Pored tehnološke ispravnosti, žiri je ocenjivao miris, ukus i aromu svake rakije. Na osnovu tih parametara, odlučeno je da za najbolju rakiju bude proglašena kruškovača Brigite Fir. Ona i njen suprug Čaba dugogodišnji su proizvođači rakije. Oni „palinku“ pripremaju od sirovina iz sopstvenog voćnjaka. Brigitin suprug prijavio se na takmičenje s dudovačom, ali je kruškovača ipak najviše pasovla žiriju. Pobednicima je pripao veliki pehar, dok smo za kvalitet ocenjenih rakija uručili ukupno 86 medalja - priča Nađ.

    Posebnu čar ovogodišnjem Nikoljdanskom festivalu dao je izbor senćanskog reda vitezova rakije. Za predsednika vitezova rakije izabran je Đula Santo.

    - Koliko je nama poznato, u Srbiji postoji nekoliko redova vitezova vina, ali ne i rakije. Prvenstveni zadatak senćanskog reda vitezova rakije odnosiće se na promociju kvalitetnih pića, ali i ukazivanje na opasnosti od bolesti zavisnosti - alkoholizma. Pobornici smo teze da treba u svemu, pa i u piću, biti umeren, i konzumirati samo kvalitetne rakije - navodi Nađ.

    ŽESTOKA KONKURENCIJA

    Za titulu najbolje vojvođanke kapljice nadmetalo se 27 uzoraka kajsijevače, po 19 šljivovica i kruškovača, 16 dunjevača, 14 jabukovača i isti broj uzoraka rakije od mešanog voća. U konkurenciji se našlo devet lozovača, po šest uzoraka rakija od breskve i trešnje, pet višnjevača, dve rakije od zove i jedna dudovača. Proizvođači kažu da je ova godina bila naklonjena proizvođačima rakije, ali da se u poslednje dve decenije nije ponovila rekordna 2003, kada su iz pecara tekli potoci rakije.

    Tokom trodnevne manifestacije, Udruženje poljoprivrednika i voćara iz Sente proslavilo je 125 godina postojanja i rada. Na prigodnoj izložbi posetioci su mogli da vide pletene balone raznih oblika i dimenzija, u kojima se čuva vatrena vodica, razno sušeno voće, ali i uzorci rakija svih mogućih voćnih vrsta.


    Objavio maki45 u 20:17 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
    Molski licideri- preneto da se nezaboravi
    4.11.2008
    Molski licideri
    Jedini preostali majstor starog, retkog ali slatkog zanata u Vojvodini, Stanko Jakšić sa svojom saputnicom Julkom živi i radi u Molu

        Svi se još dobro sećamo davnog i sretnog detinjstva kad nas je majka uzela za ruke i vodila u vašar koji je bio najveće okupljanje ljudi iz bliže i dalje okoline. Bilo je tu nepreglednog šarenog sveta, raznih majstora, tkača, koritara i sitara, užara, grnčara, lončara, sarača, bačvara, kablara, trgovaca svakakve robe, stoke, zatim zabavljača, pečenjara i konobara u šatorima, poslastičara, fotografa, vlasnika ringlišpila...
        Među najprivlačnijima – bar za mene – bili su uvek medičari sa čarobnim ogledalastim lutkama, srcima, konjanicima. Nijedan vašar nije prošao a da ne kupimo konjanika za mene i lutku za sestru. Bilo je to pravo zadovoljstvo, naročito ako je palo i po koji sladoled i flašica kabesoa!
        I gledajte čuda: ove jeseni u Adi ponovo ugledah pravog pravcatog medičara u šatoru, kako ljubazno nudi iste – možda čak i lepše – lutke i srca sa ogledalom, ponosne konjanike i druge slatkiše. Pitam se, odakle su. Kažu iz Mola! Iz Mola? Da, da sinko, iz Mola!

       U Molu, pored kancelarije radikala, u ulici Maršala Tita poveća kuća sa ispisanom firmom:
        - Piši ti lepo po pravom nazivu licider ! To je pravi naziv za medičara, pravi starinski naziv – kaže tetka Jula kad sam ih posetio u tom lepom malom mestu, Molu (nikad neću zaboraviti dobrodošlicu ali i izvinjenje "nemamo vremena jer žurimo u berbu kukuruza, a zatim koljemo svinju").
        - Ja sam jedini živi licider u Vojvodini – kaže čika Stanko koji je sa svojih 74 godina mnogo što šta video i preživeo. – Počeo sam odlaziti na vašare biciklom. Kolače sam nosio na paktregeru u velikom pletenom kuferu od pruća! Putem sam često pokisneo i kad sam stigao do čarnoka u Senti ništa suvo na meni nije ostalo...


    Molski licideri: bračni par Jakšić

        Obojica se prisećaju starih uspomena i dogodovština, čega je bilo zaista dosta. Iako malo bolestan, čika Stanko se raduje velikom plakatu iz Debeljače, koji je stigao poštom na njegovu adresu i u kojem ga učtivo i sa poštovanjem JKP "4. oktobar" iz Debeljače poziva na novembarski vašar.
        - Već dve godine ne idemo u Debeljaču, ali pozivi još uvek stižu – kaže Stanko. – Aoj, sve je bilo pa brzo prošao. Ceo dan smo radili od zore do mraka, sve ti dosadi bilo je toliko posla. Ne možeš ni film pogledati jer u 2 sata treba ustati i krenuti na vašar.
        - Sve radimo ručno, primitivno, bez mašina – nadovezuje se tetka Jula koja se majstoru Stanku pridružila posle ženine smrti i gledajući ga naučila zanat, mesi i peče medenjake a čika Stanko ih šara. – Šara i te kako šara! I zatvorenih očiju kiti slatke figurice lutaka, srca i konjanika.
        Pitam ih za sreću i zadovoljstvo u zanatu koji je pomalo i umetnički, stvaralački.
        - Patnje žive, stalno u radu i pokretu, ideš po kiši i blatu...Bicikl sam zamenio na seljačka kola, zatim uzeo Fiću i odmah je bilo lakše, komotnije – kaže Stanko. – Mi sedimo u kolima, a medenjaci i oprema na krovu! Kasnije Fiće sam zamenio na Stojadina, a još kasnije na Vartburga.
        Ipak, po licima vidim da znaju i osećaju sve lepote svog zanata i sa pravom su ponosni da su danas jedini medičari u celoj Vojvodini. Kažu, živelo se od zanata veoma dobro za vreme Tita a i kasnije sve do polovine Miloševićeve ere. Od tada sve lošije i lošije. Ljudi nemaju para a medenjake kupuju samo radi ukrasa. Doduše nose ih i kao poklone. Nose ih i u inostranstvo...
        - Pre nekoliko godina snimila nas je i beogradska televizija – kaže Jula. – Stanko međutim ne voli puno govoriti, nikad ne traži popularnost. Ali je mnogo dobar majstor, pravi licider. 1961. godine zanat je (silom) preuzeo od tetke, Ružice Džakulin koja je nakon smrti supruge Mite Džakulina nastavila ovu drevnu porodičnu tardiciju.
        - Ove godine već je kraj sezone. Polako prestajemo sa pripremanjem kolača ali još ne posustajemo – nastavlja Jula. – Asortiman naše robe je atraktivan i predstavlja pravu retkost. Pravimo šest vrsta srca (po veličini i po šarama) sa ogledalom, tri vrste konjića, dve vrste lutkica sa ogledalom i slikama, zatim male papučice, đerdane (olvašo, drotulje ili vezulje), ukrase za jelku: male lutkice, malog konjića. Odlazimo na vašare u Senti, Bačkoj Topoli, Žablju, Temerinu, idemo u buče u okolna mesta. Najveću prođu i dan danas imaju đerdani ali nažalost, nemamo naslednika u zanatu i posle nas nema nade da će ga iko nastaviti.
        Svako kome je makar malo stalo do tradicije, neka požuri da uzme po neki liciderski kolač sa figurom za uspomenu, jer ovi kolači su postojani, traju godinama a stalno nas podsećaju na veštinu i umešnost starih majstora iz vremena naših baka i dedova. Često se dešava da verenici donose svoju sliku vereničku a naši majstori ih vešto ugrade u prelepa srca koja zatim godinama – možda decenijama – služe kao ukras i uspomena na srećne dane i lepe godine.
        Zato požurite i vi, nađite neki povod da biste naručili ili nabavili ove lepe medenjake. Nisu skupi a desetostruko vrede više jer sada u Vojvodini medenjaka ima samo kod molskih licidera! Radujemo se što smo ih našli i fotografisali za uspomenu, zabeležili za večnost.

    Janoš Kiralj

    Objavio maki45 u 20:03 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    Etno kuća - RADOJ ČIĆ
    4.11.2008
    Objavio maki45 u 18:31 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
    rasksnica
    24.10.2008
    Objavio maki45 u 15:11 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    beli cvet
    24.10.2008
    Objavio maki45 u 13:41 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
    bašta
    24.10.2008
    Objavio maki45 u 13:38 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    Elektronske Knjige - HERBATEKA
    20.10.2008
      Elektronske Knjige
     
    Objavio maki45 u 22:02 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    cveće
    19.10.2008

    fancygens.com
    Objavio maki45 u 21:48 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    Atako je lepa
    14.10.2008
    Objavio maki45 u 17:29 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    koja je ovo vrsta neynam ali je lepa
    14.10.2008
    Objavio maki45 u 17:23 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    mešani kanape- kreativni
    12.10.2008
    Objavio maki45 u 20:34 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    mali pikantni zalogaji. -
    12.10.2008
    Objavio maki45 u 20:20 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    rayni kanapei
    12.10.2008
    Objavio maki45 u 20:18 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
    KANAPEI OD DIMLJENOG LOSOSA
    12.10.2008
    Objavio maki45 u 20:16 | kategorija:
    Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
      Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se