6.4.2011, 07:30

Hipersekrecija prolaktina

Povećano lučenje prolaktina postoji kao fiziološka pojava u trudnoći i tokom dojenja, u stresu i nekim drugim stanjima, ali i kao patološka pojava kod niza oboljenja i poremećaja u organizmu.
Uzrok nastanka
Najznačajniji uzroci nastanka hiperprolaktinemije su postpartalna galaktoreja i amenoreja (Syndroma Chiari-Frommel); hiperprolaktinemija nastala usled duže upotrebe nekih lekova (psihotropne supstance, neuroleptici, anatagonisti dopamina, oralna kontraceptivna sredstva i dr); prolaktinski tumori hipofize; destruktivne lezije hipotalamusno – hipofizne regije.
Klinička slika
Kod žena se hiperprolaktinemija manifestuje galaktorejom i amenorejom. Galaktoreja predstavlja pojavu mlečnog sekreta iz dojki koji se može pojaviti spontano ili na pritisak. Najčešće je bilateralna. Nastaje i anovulatorni cilkus i usled toga sekundarni sterilitet, a kasnije dolazi do potpunog izostanka menstrualnog krvarenja (amenoreja). U slučaju dugotrajne evolucije bolesti, javlja se i delimična regresija sekundarnih seksualnih odlika. Kod muškaraca je galaktoreja veoma retka i javlja se samo ako je hiperprolaktinemija vrlo izražena. Redovno se javlja impotencija, a često dolazi i do steriliteta. Moguća je pojava gojaznosti i eventualno sekundarne šećerne bolesti.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijiskih analiza (nivo hormona), testova supresije i stimulacije sekrecije prolaktina, objektivnog pregleda (endokrinološki, oftalmološki) i radioloških nalaza.
Lečenje
Lečenje zavisi od uzroka. U slučaju medikamentima uzrokovane hiperprolaktinemije dovoljno je obustavljanje upotrebe leka. U lečenju postpartalne galaktoreje se primenjuje bromokriptin. Ukoliko je u pitanju tumor potrebno je hirurško lečnje.
Izvor:Bolesno dete
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
6.4.2011, 07:27

Tajne okusa majčina mlijeka

Pojede li majka tako bananu, dijete će imati mlijeko s okusom banane već nakon sat vremena. Ako se najede kiflica s kimom, aroma kima će se najjače osjetiti u mlijeku za dva sata, dok će se okus jednog mentol bombona u mlijeku zadržati čak i do šest sati
Čokolada, vanilija ili banana - mališani ove i mnoge druge okuse mogu kušati sisajući na majčinim prsima. Naravno, sve ovisi o tome što je majka prije dojenja pojela.
Bebe vole statko i lako se navikavaju na taj okus. Ali, kako poslije, kad odrastu, ne bi tražile samo pudinge, kekse i slatkiše, majke koje doje trebale bi pripaziti što jedu.
Naime, ljubiteljice slatkog čini se da dojeći istu sklonost razvijaju i kod svog dojenčeta. Jer mnogi dijelovi hrane, odnosno arome u majčinom jelovniku dospijevaju i do mlijeka. Majke u tom smislu već dojenjem stvaraju temelje djetetovog budućeg omiljenog jelovnika.
Odavno majke pričaju da okusi, posebno češnjaka, luka ili kupusa i kelja, prelaze u mlijeko te da ne samo da ih neka djeca ne vole osjetiti već imaju i poteškoća s grčevima i probavom. Ali danski naučnici sada su ustanovili da majčino mlijeko jako varira po okusu od obroka do obroka te da različite namirnice i arome trebaju različito vrijeme da se pojave u mlijeku, a onda se u njemu različito dugo i zadržavaju.
Pojede li majka tako bananu, dijete će imati mlijeko s okusom banane već nakon sat vremena. Ako se najede kiflica s kimom, aroma kima će se najjače osjetiti u mlijeku za dva sata, dok će se okus jednog mentol bombona u mlijeku zadržati čak i do šest sati.
Dojenje stvara djetetov ukus
Naučnici sada nagađaju kako dojena djeca lakše prihvataju nove okuse od djece koja se hrane na bočicu jer sisajući majčino mlijeko od prvog dana života upoznaju nove okuse.
Odbija li vaš probirljivi mališan primjerice okus češnjaka, koji se naime u mlijeku zadržava i do osam sati, pokušajte utvrditi je li zaista riječ o češnjaku pa ga privremeno smanjite ili izbacite iz jela.
Inače, jedite raznoliko, uživajte u zdravoj hrani i time ponudite djetetu svoje mlijeko prepuno vitamina, minerala i naravno okusa. Ako vas tu i tamo veseli pojesti komad torte, slobodno si ga priuštite jer to neće naštetiti djetetovim okusnim pupoljcima. Dapače!
Izvor:Bolesno dete
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
5.4.2011, 16:13

Guza

Bebina koža zahteva posebnu negu mnogo drugačiju od kože odraslih.Koža najmlađih je tanka i nežna. Zato je potrebno često menjati pelene.Sve jedno da li koristite platnene ili papirne pelene, pravilo je isti.Redovno se moraju menjati.Ako mokraća ili stolica duže bude u kontaktu sa bebinom kožom, sasvim je sigurno da će izgristi, učiniti crvenom nekad i bolnom.Najbolje je oprati bebinu guzu mlakom vodom i sapunicom, brižljivo prosušiti-brisati.To se radi detaljno i obazrivo.Ukoliko je vaše dete bucmastije usled toga ima više nabora, zato treba sasvim suvo brisati.Vlažna i topla mesta su idealna sredina za razvoj raznih mikoorganizama.Svaki deo bebinog tela treba detaljno prosušiti.Ovo posebno važi za sve nabore na bebinom telu.Unutrašnja strana lakta, kolena, regija pazuha, vrat.Treba koristiti veliki i nežan peškir, mekih vlakna koja neće iritirati bebinu kožu.Ne treba trljati, već samo tapkati dok brišete kožu.
Vlažne maramice  su vrlo praktične, sadrže losion koji ujedno čisti i neguje nežnu dečju kožu.Neke maramice koje su natopljene posebnim uljem za negu, ostavljaju zaštitni film koji sprečava ojed, (ne sadrže alkohol obogaćeni su sa raznim vitaminima).Posle svakog pranja ostavite bebinu guzu da se malo provetri.Ponekad treba ostaviti da koža diše, pošto je ovaj deo tela stalno umotan u pelene.Beba će se osećati slobodnim i sretnim.Nekoliko minuta bez pelena neće škoditi da bude razgolićena.Posle pranja i sušenja  guzu treba namazati odgovarajućom bebi kremom.
Šta treba da sadrži bebi krema?
Pantenol-provitamin B5, umiruje kožu, pomaže oporavak oštećene kože,
Lanolin-stvara zaštitni film na koži,
Glicerin-prija koži i štiti od štetnih materija,
Eterično ulje-sastav mnogih lekovitih biljaka deluje umirujući,
Alantoin-korisna materija koja leči oštećenu kožu,
Hamamelis-ekstrakt iz listova meksičke biljke deluje antibakterijski,
Kamilica-ekstrakt ima smirujuće dejstvo,
Vitamin E Tokoferol-umiruje upaljenu kožu,
Vazelin-stvara film na koži,
Cink Oksid-sastojak mnogih krema koji utiče na obnavljanje epitela kože, poboljšava regeneraciju kože,
Jecoris oleum-pomaže epitelizaciju kože,
Acidi Borici 3%-služi kao rastvarivač.
Nikada ne treba preterivati sa upotrebom kozmetičkih kremova, uvek imajte na umu što je bebici najbolje!! 
Izvor:Savetovaliste
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
5.4.2011, 16:06

Hondromalacija

Hondromalacija je  patelofemoralni sindrom.Sa tim nazivom se misli na promene hrskavice patele u smislu omekšavanja, stvaranja sitnih pukotina, ulceracije a sve je to praćeno sa bolnim sindromom.Uglavnom se javlja u doba adolescencije, sreće se kod dece koji imaju deformaciju kolena u obliku " IKS" nogu  (valgus položaj) ili "O" nogu  (varus), nejednaku dužinu donjih ekstremiteta.Može da se pojavi bolest kod dece čija je  patelarna  čašica nestabilna, dovodi do iščašenja i pomeranja van normalnog položaja.Javlja se kod dece koje se bave intenzivnom sportom pa kratkoročno dolazi do smirivanja simptoma, ali dugoročno može ubrzati proces u zglobu i ranijem razvoju pune artroze.
Klinička slika: U prednjem kolenu javlja se bol, koji se pogoršava sa aktivnostima kao što je trčanje, čučanje, skakanje, penjanje uz i niz stepenice.Ako se duže sedi sa savijenim kolenima bol je intenzivniji.Potiskujući patelu, javlja se bol i na perkusiju.Zatim potreba za ispružanjem noge kod sedenja s flektriranim kolenima isto je bolno.Na proksimalnu ivicu patele bol izaziva pritisak uz kontrakciju kvadricepsa.Postoji krepitacija i osećaj neravnina hipertrofija kolenskog masnog tkiva zatim popuštanje i klecanje kolena.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, RTG nalaza, NMR, laboratorijske analize.
Lečenje:preventivno kao statički poremećaj-konzervativna, fizikalna terapija, vežbe kvadricepsa i hirurško-chondrectomia, ventralizacija, medijalizacija patele, sagitalna osteotomija patele.
Izvor:savetovaliste
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
5.4.2011, 12:51

Da li biste digli sa poda?

Poslednja čokoladna pralina vam je ispala na pod, a vi ste je ipak pojeli... Niste mogli da joj odolite, bila je na podu samo trenutak, i mirni ste jer je pravilo "deset sekundi" opštepoznato.
Pravilo "deset sekundi" sigurno vam je poznato: ako hranu koja vam je ispala na pod podignete za manje od deset sekundi, navodno možete da je pojedete. Naučnici upozoravaju da je to mit i da možete da završite sa stomačnim tegobama čak i ako ste ono što vam je ispalo podigli istog trenutka.

Poslednja čokoladna pralina vam je ispala na pod, a vi ste je ipak pojeli... Niste mogli da joj odolite, bila je na podu samo trenutak, i mirni ste jer je pravilo "deset sekundi" opštepoznato.

Ako vam se dešavaju ovakve stvari, trebalo bi da imate u vidu da naučnici upozoravaju da je ovo pravilo samo mit, da nije zasnovano na naučnim istraživanjima i da ako pojedete nešto što vam je ispalo na pod možete i da se otrujete.

Naravno, namirnice kao što su čokolada ili voće pokupiće više štroke i bakterija nego komadić keksa, ali i "suve" grickalice pokupiće svoj deo prljavštine i klica, piše časopis "Nju sajentist".

Logika je jednostavna: ako vam hrana ispadne na pod, malo hrane ostaće na podu (to znate jer morate da ga obrišete ili pokupite mrvice), a "malo poda" ostaće na hrani (što svi vrlo često izgubimo iz vida). Uostalom, sigurno ni pod kakvim uslovima ne biste pristali da liznete pod, čak ni na sekund zar ne?
Izvor:Lekarinfo.com
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:41

Glomerulonefritis-Zapaljenje bubrega i trudnoća

Trudnoća je stanje koje zahteva dodatni rad svih organa žene, a bubrezi i srce su u samom vrhu opterećenja. Zato je idealno vreme za rađanje od 25 do 30 godina, jer je tada žena ui optimalnom zdravstvenom stanju, ona je u dobroj kondiciji. Ukolko je bilo koji organ oboleo, trudnoća je time kompolikovamija, a njen ishod neizvesniji. Kad se tome dodaju i godine, ukolko dođe do začeća, od samog početka je potreban nadzor i praćenje, jer se radi o visokorizičnoj trudnoći.

Hronični glomerulonefritis, od kojeg bolujete, zahteva intenzivna nadzor jer trudnoća pogoršava ovo oboljenje. Postoji opasnost da se pogorša već povišen krvni pritisak, a zbog hiperkoagubilnosti krvi u trudnoći kod ovih trudnica je veća opasnost od tzv. superponiranih gestoza kao sto su eklampsija i preeklamsija, najopasnije komplikacije i stranja u trudnoći. Procentat spontanih pobačaja je veći nego kod zdravih žena, češće nastupa i fetalna smrt, sve u svemu novorođenče ovakve majke zahteva veliku brigu, jer se mora voditi računa da li je sve vreme dobijalo dovoljno potrebnih sastojaka. Malkrvnost kod ovih pacijentkinja je češća kao i infekcije.

Zato je najbolje da se posavetujete sa Vašim nefrologom, da se sumira Vaše opšte stanje, urea kreatinin, stanje malokrvnosti, stanje srca i krvnih sudova. Ukoliko se odlučite za trudnoću, zbog godina će biti potrebno da se radi amniocenteza. Svakako, pre trudnoće proverite briseve sa grlića, jer je vrlo važno da ni na grliću nema bakterija, obavezan je i bris ždrela, uopšte bitna je prevencija infekcije. To je sve ono na šta možete da utičete. Ostala odluka je Vaša, zahteva veliku disciplinu i nadzor, ali motiv je zaista velik. Srećno!
Izvor:Savetobaliste
objavio/la bety73 kategorija: | (1) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:38

Inseminacija

Jedna od metoda MPO (medicinski potpomognute oplodnje) je inseminacija. Nazivaju je i AIH (Artificial Insemination with Husband's sperm), a na internetu podatke o ovom postupku možete pronaći i koristeći kratice IUI (Intrauterine Insemination - inseminacija u uterus, tj. maternicu) ili ITI (Intratubal insemination - inseminacija u jajovod).

Ova metoda je od svih MPO najjednostavnija tehnički, najmanje zahtjevna u svakom pogledu, najblaža što se tiče hormonalne pripreme, primjenjuje se u slučajevima za koje doktorima jednostavno nije jasno zašto još nisu trudni ili se njome pokušava izbjeći ili riješiti neki manji problem poput neredovne ovulacije i/ili malo lošijeg spermiograma supruga. Primjenjuje se u još nekim slučajevima, a je li primjerena određenom paru, procijenit će specijalist MPO.
Najjednostavnije, tom metodom se u doba neposredno pred ovulaciju ili početkom ovulacije direktno u maternicu tj. uterus unosi prethodno obrađena sperma supruga. Ponekad joj prethodi blaža stimulacija Clomidom (Klomifenom ili rjeđe Femarom), poneki uz Clomid dodaju i par ampula Gonala, a ponekad se radi bez stimulacije ovulacije, tj. prirodno.

Indikacije za IUI su:

1. Cervikalni faktori steriliteta
2. Odsustvo vaginalne ejakulacije:
- problem hipospadije
- retrogradna ejakulacija
- impotencija

- maligna oboljenja testisa uz prethodnu krioprezervaciju sperme
3. Poremećaji spermatogeneze:
- asteno spermija (astenozoospermia)
- oligospermija (oligozoospermia)

- teratospermija (teratozoospermia)

4.  Nepostojanje partnera
5.  Idiopatski sterilitet

Priprema pacijenata za inseminaciju podrazumijeva urađen spermogram sa spermokulturom i u bakteriološkom smislu uredan vaginalni i cervikalni bris, HSG koji pokazuje prohodnost jajovoda, povoljni parametri folikulometrije, nepostojanje zapaljenjskih procesa materice i adneksa, brijanje i apstinencija od jela i pića u trajanju od najmanje 5 sati.

Bilo prirodno, bilo uz stimulaciju Klomifenom koji se uzima tokom pet dana, tj. već od 3. pa do 7. dana ciklusa (dc), ili 4. - 8. dc, odnosno 5. - 9. dc, pa onda eventualno još i uz dopunu jačom stimulacijom, ovisno o procjeni liječnika, razvoj folikula se obavezno prati ultrazvučno (folikulometrija). Folikulometrije su najčešće svakog drugog dana, počevši najčešće od 9. ili 10. dc pa do pregleda na kojem će doktor zaključiti da su folikuli dovoljno veliki da bi ovulacija kroz dva-tri dana mogla uslijediti. Čini se da većina takav zaključak donosi kad su folikuli veličine između 16 i 20 mm. Ponekad se obavi samo jedan UZV, a najčešće dva ili tri.
Nakon toga vjerovjatno će uslijediti tzv. štoperica (za inseminaciju doktori najčešće odabiru Ovitrelle), injekcija koju je potrebno primiti tačno u vrijeme kad je doktor to propisao, najčešće u kasnim poslijepodnevnim ili večernjim satima. Injekciju se prima najčešće u rame i najčešće malo boli, tj. peče. Bitnije od toga peče li ili ne peče je to da za većinu parova najkasnije tada započinje razdoblje apstinencije.
Dan nakon štoperice se ne događa nikakva akcija na ovom planu, a sljedeći dan u prijepodnevnim satima je velika akcija - inseminacija. Akcija započinje tako da suprug prvo obavi svoj dio tj. u predviđenoj prostoriji u sterilnu posudicu koju dobije od osoblja laboratorije da svoj prilog, tj. spermu. Obično sestra objavi da ste slobodni sljedećih sat vremena. Tokom tog vremena najbolji plivači tj. najzdraviji spermići vašeg supruga su izdvojeni iz uzorka, isprana je sjemena tekućina, te su mali junaci stavljeni u "kulturu" i privremeno useljeni u špricu.
Nakon toga, prava akcija za ženu. U društvu doktora i medicinske sestre, možda i jednog-dva specijalizanta, na ginekološkom stolu za preglede, u klasičnom položaju za pregled, doktor će kroz cerviks tj. grlić maternice ugurati kateter i u uterus uštrcati spermiće. Spermići su do tada ležali na stolu u šprici na koju je pričvršćen kateter, koja je pak zatvorena u prozirnoj foliji na kojoj je velikim slovima ispisano vaše prezime.

Neke žene opisuju da ih sam postupak ne boli nimalo, tj. da podjednako to osjete kao i uzimanje uzorka za Papa-test, neke boli malo, neke malo više, a vrlo rijetke slučajeve kojima je kateter teže provući kroz cerviks boli poprilično. Većina ostane ležati na stolu, prekriženih i podignutih nogu, sestra pokrije trbuh i noge pokrivačem i tako cure minute do otprilike pola sata. Tokom tih pola sata možete drijemati, čitati, razmišljati, moliti, brbljati s nekime tko se vrti po ordinaciji (sestra ili specijalizant), i gledati u sat na zidu.
Nakon tog polusatnog odmora ide se kući. Većina žena odmara najmanje taj dan, najčešće i sljedeći, a velik broj njih dobije preporuku liječnika da miruje. Obično tog prvog dana bude vrlo slabog krvarenja. Može ga biti malkice i sljedećeg. Nekima se preporuči Aspirin od 100 mg dnevno, nekima i Normabel od 2 mg, nekima folna kiselina, nekima sve to skupa, a svima progesteronska pomoć, tj. Utrogestani, 3 x 1 ili 3 x 2 dnevno, većini vaginalno.

Osim toga, neki doktori preporuče i seksanje kasnije toga dana, pa i sljedećega dana, a neki i onog trećeg. Preporuka se čini vrlo praktičnom, jer se očito želi dodatno povećati šansa za uspjeh u slučaju da ovulacija nije savršeno pogođena inseminacijom, a ako i je, brojčano stanje spermića se time povećava.
Onda preostaje Dvije Sedmice Čekanja tj. WW2. Najčešće 14. dan od AIH je najdramatičniji dan, dan za betu, tj. vađenje krvi kako bi se vidjela razina ß hCG. tj., je li uspjelo ili ne, jeste li trudni, jeste li ušli u statistiku onih koje su uspjele zatrudnjeti. Pojedinačna uspješnost (uspeh po jednom ciklusu) za bilo koju metodu asistiranog oplođenja iznosi 12 - 45% (podaci iz literature). Obično se navodi da na uspješnost djeluje broj jajnih stanica, dob žene, broj spermića. Zbirni uspjeh kroz 4 - 6 ciklusa iznosi 45 - 75%.
Izvor:savetovaliste

objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:32

Sekret

Hladno vreme, kada deca uglavnom borave u zatvorenom prostoru, idealno je za razmnožavanje raznih virusa, onih koji izazivaju prehladu.Postoji period kada se čini da je dete uvek prehlađeno i ima sekret u nosu. Bebe nemaju izgrađen odbrambeni sistem, ali putem majčinog mleka  dobijaju antitela, koja ih nekoliko meseci štite od  "napada", uzročnika bolesti.
Kako beba raste tako imunitet polako jača, to se odvija polako, traje godinama i tada se deca najčešće i obolevaju.
Mlađa deca od 5 godina oboleva godišnje od prehlade bar mesečno jedanput.Dok starija deca u toku godinu dana 5-8 puta.Prehlade su poznate, kao infekcije gornjeg respiratornog sistema.Uzročnici su virusi, postoji preko 200 različitih vrsta virusa, dela se prema godišnjim dobama.
Jesen: vlada virus gripa, virusi prehlada, virusi respiratornog trakta,
Zima: vlada virusi upale disajnih organa, virus gripa,virus influenza, virusne upale grla,
Proleće: vladaju virusi prehlade, virusi herpesa, virusi nekih zaraznih oboljenja,
Leto: najkarakteristični su enterovirusi-crevni virusi, prolivi.
Simptomatologija: kod prehlada je različita i varira od tipa prehlade.Za decu predškolskog uzrasta simptomi su tipični visoka temperatura, upaljeno grlo, sekret iz nosa, kijanje, glavobolja, kašalj smanjen apetit, bol u mišićima ako se iskomplikuje bol u ušima, malaksalost, bezvoljnost, uznemirenost.Visoka temperatura traje 1-3 dana.Sekret iz nosa prestaje za nedelju dana, isto tako bol u grlu a kašalj može da dosađuje detetu čak i do mesec dana.Postoje mnoga zabluda kako deca "zarade" prehladu:
-Kada su napolju, udišu hladan vazduh,
-Slabo su obučeni,
-Kijanje i kašalj druge dece-kapljična infekcija,
-Ako su u grupi (jaslice,vrtić) neko dete bolesno,
-Ne spavaju dovoljno, iscrpljen organizam,
-Slab apetit, loša jednolična ishrana,
-Loša lična higijena-slabo pranje ruku.
Lečenje: protiv prehlade nema odgovarajućeg leka, čak ni za ubrzavanje oporavka.Antibiotici nemaju nikakvog uticaja na virusne infekcije.Ako je temperatura visoka oko 38,5 C stepeni potrebno je snižavati jer može doći do dehidratacije, konvulzije.Detetu nikako ne treba dati  Aspirin jer oštećuje jetru, mozak.Uvek treba konsultovati sa pedijatrom u vezi odgovarajućeg leka i doze.Kod beba se koristi fiziološki rastvor za čišćenje i vlaženje nosa po potrebi pumpicom izvući sekret.Kod beba posle 6 meseci uzrasta koristi se beli slez u vidu rastvora umesto kapi za nos.Od godinu dana uzrasta već se može ukapavati u oba nosdrva Ephedrin kapi  1 promilni 1-2 kapi, jer se smanjuje otok sluzokože i obezbedi disanje kroz nos.
Simptomi prehlade ako se ne povuku za 2 nedelje kućnom negom, dete treba odneti na pregled kod lekara.
Izvorsavetovaliste
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:27

Plan bebine ishrane po mesecima

Majčino mleko je najbolja hrana za odojče, naročito u prvim mesecima života.U ishrani bebe može da se uključi i adaptirano mleko-industrijska hrana do prve godine. Od šestog meseca uzrasta može da počne sa davanjem nemlečne hrane. Ako se kravlje mleko, daje bebi pre navršenih šest meseci života, mogu da izazovu neželjene posledice, usled nepodnošenje proteina i drugih komponenta kravljeg mleka, te je moguće povraćanje, proliv, gubitak telesne težine, anemija, gastrointestinalne krvarenje.Kravlje mleko može da zameni majčino mleko ili adaptirano mleko, daje se samo ukuliko je nužno.
Prvi mesec-ishrana broj obroka  7 na svaka tri sata
-Sisa-dojenje
-Ukoliko se hrani iz bočica 100 g.
-Davanje prokuvane nezasladjene vode ili čaja
-A+D3 kapi  (vodeni rastvor)- 1X 5 kapi
Razvoj: što se tiče psihomotornog stanja, dete uglavnom spava i plače, ukoliko je nezadovoljno (gladno ili mokro).
Drugi mesec-ishrana broj obroka 6 na svaka 3 sata
-Sisa ili dojenje
-Količina hrane 120 g.
-Davanje vode izmedju obroka
-A+D3 kapi  1X 5 kapi
-Razvoj: u toku drugog meseca beba je aktivnija, manje spava, pogledom prati kretanje, smeje se i guče.
Treći mesec-ishrana broj obroka 6 na svaka 3 sata
-Sisa ili dojenje
-Količina hrane  120-130 g.
Davanje vode
-A+D3 1 x 5 kapi
Razvoj: Beba je veoma zainteresovana za okolinu, aktivno pokreće ekstremitete.Često se glasno smeje, guče.
Četvrti mesec-ishrana broj obroka 6 na svaka 3 sata
-Sisa-dojenje
-Količina hrane 150 g.
-Davanje vode
-A+D3 1X 5 kapi
-Razvoj:Što se tiče psihomotornog razvoja i uvom uzrastu beba pruža ručicu prema ponudjenom predmetu.
Peti mesec-ishrana broj obroka 6 na svaka 3 sata
-Sisa ili dojenje
-Količina hrane 150 g.
-Davanje vode
-A+D3 1X 5 kapi
-Daje se voćni sok, ali isključivo svežeg ili sok namenjeni bebama.
-Razvoj u ovom uzrastu odojče prihvata igračke obeme ručicama, okreće se potrbuške, raduje se, glasno se smeje, imitira govor odraslih.
Šesti mesec-ishrana broj obroka 6
-Sisa ili dojenje
-Količina hrane 160 g.
-Davanje vode
A+D3 1X 5 kapi
-Fluorogal  0,25 mg. 1 X1 dnevno u kašičicu čaja pola sata pre obroka.
-Raspored obroka
-Tri podoja ili tri obroka sa adaptiranom mlečnom formulom
-1 X povrće sa mesom ili žumancetom-koja se postepeno se povećava  1/8-a
-1 X kompot ili voćni sok, voćna kaša.Voće se cedi  (limun narandža), a one koje se ne mogu cediti narenda se, ili se miksa.
-Razvoj: odojče može da sedi uz pridržavanje, a u ogledalu smeje se svom liku.
Sedmi mesec-ishrana broj obroka 5
Količina hrane  180 g.
-Fluorogal 0,25 mg. 1X1 tableta dnevno
-A+D3  1X 5 kapi dnevno
-Davanje vode, čaja, soka.
-Raspored obroka
-2 podoja ili 2 mlečna obroka-može biti i kravlje mleko.
-1 X povrće sa mesom ili žumancetom  oko podne
-1X kompot ili voćni sok, voćna kaša izmedju obroka
-Umesto mesa može se dati i pileća džigerica
-Razvoj: odojče samostalno sedi ili uz pridržavanje, oslanja se na noge, pod uslovom da su kukovi  uredu.Rastu i prvi zubići.
Osmi i deveti mesec-ishrana broj obroka 5
-Količina hrane 200 g.
-Fluorogal 0,25 mg 1 X 1 dnevno
-A+D3 1 X 5 kapi dnevno
-Davanje vode, čaja soka.
-Raspored obroka
-2 podoja  ili 2 X kravlje mleko
-1 X povrće, meso ili džigerica, žumance
- 1X mlečna kaša, griz, keks, piškota.
-1-2 X kompot, sok, voćna kaša
-Razvoj:  u ovom periodu jako je vezano za majku, nepoverljiva prema stranim osobama.Puzi  zna da tapše  "taši-taši".
Deseti-i dvanaesti mesec-ishrana broj obroka 4
-Količina hrane 210 g.
-Davanje vode
-Fluorogal 0,25 mg. 1 X1 dnevno
-A+D3  1 X 5 kapi dnevno
-Rapored obroka  1-2 podoj ili 1-2 kravlje mleko
-1x povrće sa mesom, žumancetom, pileća džigerica.
-1 X mlečna kaša
-1 X kompot, sok, voćna kaša.
-U ovom uzrastu hrana se miksa, secka i to meso, džigerica, žumance, povrće.
-Razvoj: treba zvati svakog po imence mama, tata, kuća, auto.Dete će shvatiti na svoj način i pokušava ponavljati reči.Puzi i korača uz pridržavanje.
Izvor:savetovaliste
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:21

Potrebe u ugljenim hidratima

Ugljeni hidrati se sastoje(kao i masti) od ugljenika, vodonika i kiseonika.Nalaze se uglavnom u biljnoj hrani kao monosaharidi, disaharidi i trisaharidi tj. sastavljeni od dve, tri molekula monosaharida i polisaharida.Naš organizam koristi složene ugljene hidrate tek kad ih razlaže u monosaharide (glikozu, fruktozu, galaktozu), od kojih je najvažnija glikoza ili dekstroza.To je skrobni ili grožđani sećer koji se u prirodi nalazi u grožđu, medu, i u našoj krvi a sastavni je deo molekula saharoze, laktoze i skroba.Skrob je najvažniji ugljeni hidrat koji se nalazi u zrnu žitarice, krompru, leguminozama.Glikogen je rezervni ugljeni hidrat čovečjeg i životinjskog organizma koji se nalazi u jetri, mišićima a stvara se od glikoze koji je normalni sastojak čovečje krvi.
Ugljeni hidrati su u našem telu glavni izvor energije, ako ih nema dovoljno onda naš organizam oksidiše belančevine i masti.Najveći deo glikoze 60-70% služi za pretvaranje u energiju, dok se ostatak pretvara u masne kiseline i glikogen koji je kao rezerva nagomilava uglavnom u jetri i u mišićima.Za pravilno korišćenje ugljenih hidrata potrebni su i vitamini (tijamin, riboflavin,nijacin) i neki minerali kao magnezijum, fosfor.U pavilnoj ishrani ugljeni hidrati treba da daju 50-60% od ukupnih dnevnih cal.U ishrani siromašnoj u mastima i belančevinama oni dostižu 70-80% od ukupnih dnevnih cal.Kod napornog rada treba uzeti više ugljenih hidrata nego obično.
Izvor:savetovaliste
 
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:05

Konstriktivni perikarditis

Konstriktivni_perikraditisPredstavlja hronično zapaljenje perikarda sa stvaranjem čvrstih priraslica ili kalcifikacija, koje ometaju punjenje srčanih šupljina.

Etiologija:

Danas je veoma redak, uglavnom je uzrokovan tuberkulo- znim perikarditisom. Otežano punjenje srčanih šupljina dovodi do povećanja dijastoinih pritisaka u svim srčanim šupljinama, povećanog pritiska u venskoj cirkulacuii smanjenja minutnog volumena.

Dijagnoza:

Tegobe se razvijaju polako i bolesnici se, uglavnom, žale na dispneju u naporu, pretibijalne otoke i osećaj prepunjenosti u stomaku. U fizičkom nalazu se sreće tahikardija i znaci popužtanja desnog srca. EKG pokazuje mikrovoltažu i nespecifićne promene ST segmenta. RTO pokazuje Čista plućna polja i kalcifikaie u perikardu. Ehokardiografija pokazuje zadebljan peokaid i znakc otežanog punjenja srćanih šupljina. Na kateterizaciji se nalaze izjednačeni pritisci u svim srčanim tupljinama i znak kvadratnog korena (rani dijastolni pad i plato u zapisu komorskih pritisaka).

Terpija:

Terapija izbora je perikardiektomija. Ukoliko se koristi medikamentna terapija, onda treba oprezno ordinirati terapiju slićnu onoj koja se primenjuje kod popuštanja desnog srca.
Izvor:.lekarinfo.com

objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 18:01

Poremećaji srčanog ritma

                                                                             

Aritmije_2Pod terminom aritmija podrazumevamo svaki srčani ritam, koji odstupa od normalnog sinusnog ritma. Aritmija može biti uzrokovana:

1) poremećajem u stvaranju impulsa,
2) poremećajem u sprovodenju impulsa, i
3) kombinacijom ova dva mehanizma

ARITMIJE UZROKOVANE POREMEĆAJEM U SPROVOĐENJU IMPULSA

Sinoatrijalni blok.

Sinoatrijalni blok I stepena se ne može videti na površinskom elektrokardiogramu. Sinoatrijalni blok II stepena postoji u dva oblika. Sinoatrijalni blok II stepena, tipa Mobitz I, se karakteriše progresivnim skraćenjem PP intervala u toku tri ili četiri udara, da bi, potom, nastupila relativno duga pauza (impuls se ne sprovede iz SA čvora u pretkomore). Za razliku od ovog tipa SA bloka, u SA blok II stepena tipa Mobitz II, ne može se predvideti koji impuls iz SA čvora neće biti sproveden u pretkomore, tako da se povremeno javlja pauza, čije je trajanje obično jednako proizvodu nekog celog broja (obično 2,3 i 4) i uobičajenog PP intervala. Sinoatrijalni blok III stepena karakteriše se potpunim odsustvom normalnih P talasa, dok vodič ritma postaje neka od nižih struktura. Lečenje, uglavnom, nije potrebno, ali ako se jave značajne pauze u srčanom radu ili hemodinamski nestabilna bradikardi- ja, indikovana je ugradnja pejsmejkera.

Atrioventrikularni blok

Atrioventrikularni (AV) blok I stepena se na elektrokardiogramu vidi kao konstantno produžen PR interval (preko 0,20 sekundi). Postoje dva oblika AV bloka II stepena. Kod prvog oblika, PR interval se sa svakim udarom postepeno produžuje, da bi svaki drugi, treći ili četvrti udar bio blokiran u AV čvoru. Ovaj oblik je poznat pod imenom Wenckenbach-ova periodika ili Mobitz tip I. Kod drugog oblika AV bloka II stepena, PR interval se ne produžava, ali, posle svakih nekoliko udara se iza P talasa ne pojavlju je QRS kompleks, jer je izostalo sprovodenje sinusnog impulsa kroz AV čvor. Ovaj oblik bloka II stepe- na, naziva se Mobitz tip II. Kod AV bloka III stepena (kompletni AV blok), postoji potpuna disocijacija rada pretkomora i komora. U elektro- kardiogramu postoje P talasi i QRS kompleksi, koji su svaki za sebe ritmični, ali nemaju određen medusobni odnos. Pretkomore obično rade u ritmu od 80/min, dok frekvencija komora zavisi od visine komorskog vodiča (veća visina, brža frekvencija), ali se, uglavnom, kreće od 20- 50/min. AV blok može biti posledica predoziranja lekova, koji uspora- vaju sprovodenje impulsa kroz AV čvor, ali se može javiti i u akutnom infarktu miokarda ili fibrodegenerativnim bolestima srčanog mišića. AV blok II stepena, tipa Mobitz II, i AV blok III stepena, predstavljaju indikaciju za ugradnju privremenog ili stalnog pejsmejkera.

Blok desne grane Hiss-ovog snopa

Kompletni blok desne grane Hiss- ovog snopa karakteriše se proširenim QRS kompleksom (preko 0.12 sekundi), kao i RSR' konfiguracijom u odvodu V1. U odvodima DI, aVL, V5 i V6 postoje široki S zupci, a u odvodu aVR, može se javiti širok, pozni R zubac. Može predstavljati uzgredan nalaz, ali se može javiti kod opterećenja desnog srca pritiskom (plućna embolija, hronično plućno srce) ili volumenom (defekt atrijalog ili ventrikularnog spetuma- Terapija nije potrebna.

Blok levegrane Hiss-ovog snopa.

Kompletni blok leve grane Hiss-ovog snopa karakteriše se proširenim QRS kompleksom (preko 0.12 sekundi), Sirokim i nazubljenim R zupcem i odvodima V5, V6 i DI, depresija ST segmenta i negativan T talas u istim odvodima, široki i duboki S zubac u odvodima V1 i V2. Može biti uzgredan nalaz, ali se može naći u teškim organskim oštećenjima miokarda (ishemijska bolest, dilataciona kardi* omiopatija). Terapija nije potrebna.

Sindrom preekscitacije.

Sindrom preekscitacije naziva se i WoIf-Parkin- son-White-ov (WPW) sindrom. Postoji veći broj tipova ovog sindroma, ali je suština poremećaja u činjenici da se pretkomorski impuls abe- rantnim putem prenosi do komora, zaobilazeći na taj način A V čvor u kome se impuls inače normalno zadržava. Zajedničke odlike ovog sindroma su skraćen PR interval (ispod 0.12 sekundi) i postojanje delta talasa na počet- nom, ushodnom delu R zupca, posle koga se javlja depresija ST segmenta i negativan T talas. Ukoliko postoji skraćenje PR intervala, a delta talas je odsutan, onda govorimo o Lovvn-Ganong-Levin-ovom (LGL) sindromu. Značaj sindroma preekscitacije leži u pojavi paroksizmalnih tahikardija, koje se teško kupiraju i mogu biti opasne po život
Izvor;lekarinfo.com

objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 17:57

Jetra dijagnostika

Anamneza: Dispepsija, zamor, gubitak težine i apetita (početni simptomi). Alkoholizam, narkomanija, kontakt sa obolelima od virusnog hepatita, uzimanje lekova, trovanje gljivama, hepatotoksične supstance.

Fizički pregled: Promene na koži i mukozama (ikterus, palmarni eritem, spajder nevusi, hemoragijske manifestacije). Ascites, parotidno bubrenje, uvećana jetra i slezina.

Laboratorija:

                  - bilirubin u serumu (direktni i indirektni), bilirubin i urobilinogen u urinu

                  - testovi hepatocelularnog oštećenja: AST i ALT, tj. SGOT i SGPT (transaminaze), LDH, ređe drugi enzimi (aldolaza)

                  - prepreke protoku žuči - alkalna fosfataza, gama gluta- mil transferaza (GAMA GT)

                  - testovi sintetske funkcije jetre - albumini seruma, holinesteraza, elektroforeza serumskih proteina, protrombinsko i                               parcijalno tromboplastinsko vreme

Od spomenutih samo su ALT/SGFT i žučne kiseline specifične za jetru. Posebni testovi funkcije (skupi, komplikovani za izvođenje, ali vrlo specifični i pouzdani):

                  1. galaktoza eliminacioni test

                  2. klirens žučnih kiselina

                  3. merenje ekskrecije boja - Bromsulfoftalein (BSP) test

                                                      - Indocijanin zeleno test

Ostali značajni:

 Alfa-fetoprotein (AFP), marker karcinoma jetre

                  - serološkii markeri virusnih hepatitisa (A, B, C, D, E virusi, antigeni i antitela)

                  - cirkulišuća autoimuna antitela

                  - bakar u serumu i urinu (Wilson-ova bolest)

                   - serumsko gvožde, transferin (hemohromatoza).

Stalno visoke vrednosti bilirubina - ekstra hepatička opstrukcija (tumori), holestatski oblik akutnog virusnog hepatita. Porast indirektnog bilirubina - hemoliza, Gilber-ov sindrom.

Porast transaminaze - najvšle vrednosti u akutnim virusnim hepatitisima. SGPT je specifičnija, SGOT raste i u oboljelima mišića i infarktu miokarda.

Alkalna fosfataza - u bilijarnoj opstrukciji i holestazi (+).

Gama GT - naročito u alkoholnom oboljenju jetre i kod alkoholičara.

Proteini - albumini kod odmaklih oboljenja jetre padaju, uz porast gama globulina.

Dijagnostički postupci:

             1. slepa ili ciljana biopsija jetre - kod difuznih oboljenja (alkoholna bolest, hronični hepatiti, kompenzovana ciroza, infiltrativne                    bolesti), kod hepatomegalija nejasnog uzroka i u cilju praćenja uspeha terapije. Ciljana se izvodi pod kontrolom ultrazvuka ili                  pri peritoneoskopiji

             2. ehotomografija abdomena - rutinska, jeftina, brza i neinvazivna metoda. Karcinomi, ciste jetre, manje količine ascitesa,                        prošireni intra- i ekstrahepatični žučni vodovi se sigurno prikazuju. Dopler ultrasonografija prikazuje hemodinamske                                poremećaje kod portne hipertenzije. Masna jetra se jasno prikazuje.

             3. ezofagogastroskopija - otkriva proširene vene jednjaka u portnoj hipertenziji

             4. peritoneoskopija (laparoskopija) sa ciljanom biopsijom

             5. kompjuterizovana tomografija (CT) - kada ultrazvučni nalaz nije dovoljno jasan

             6. NMR (nuklearna magnetska rezonanca) - za dopunu ultrazvučnog i CT nalaza

             7. scintigrafija (retko) - osim u posebnim slučajevima

             8. ERCP i PTC - za pregled bilijarnog stabla i pankreasa (prikaz anatomskih promena) -karcinom i kamenci.
Izvor:lekarinfo.com

objavio/la bety73 kategorija: | (12) Komentara | email this post
3.4.2011, 17:51

Akutni virusni hepatitis

Akutni virusni hepatitis je akutno zapaljenje jetre praćeno nekrozom hepatocita i inflamacijom portnih prostora i parenhima. Bolest mogu izazvati razni virusi, ali najvažniji su primarno hepatotropni virusi: hepatitis A virus (HAV), hepatitis B virus (HBV), hepatitis C virus (HCV), hepatitis D virus (HDV), hepatitis E virus (HEV). U poslednje vreme se spominje i G virus.

Etlologija:

HAV pripada Picorna virusima, genom mu se sastoji iz jednostruke RNA.

HBV je složeni DNA virus iz familije Hepadna virusa. Kompletan virus (Daneova partikula) ima omotač i jezgro. Spoljni omotač predstavlja HBsAg i sam nije infektivan. Jezgro sadrži HBcAg, HBeAg, genom virusa (HBVDNA) i DNA polimerazu. Ovi antigeni i antitela stvorena protiv njih su važni parametri infekcije. Otkriven je i novi HBxAg, povezan sa teškim formama bolesti.

HCV je otkriven 1989., RNA strukture je, detektuju se anti-HCV At* u serumu obolelih.

HDV je nekompletan virus RNA koji za replikaciju i ekspresiju zahteva prisustvo HBV (od njega pozajmljuje HBsAg omotač).

HEV je RNA virus iz grupe Alfavirusa.

Osim primarno hepatotropnih virusa HVA mogu izazvati i drugi, naj-češće Citomegalovirus, E.B.** virus, herpes, Žuta groznica, morbili, parotitis, Coxackie virusi i dr.

Epidemiologija:

HAV se prenosi fekoralnim putem, pojavljuje se u epidemijama među školskom decom ili sporadično. Izvor je oboleli koji izlučuje vinis stolicom (druga polovina inkubacije i prve 2 nedelje bolesti).

HBV se širi parenteralnim putem (transfuzije krvi i krvnih derivata, nepravilno sterilisani instrumenti) i seksualnim kontaktom, kao i vertikalno (sa majke na plod). Ugrožene kategorije stanovništva su medicinski radnici, narkomani, hemofiličari, bolesnici na hemodijalizi. Kod nas je učestalost 1-2% opšte populacije. Izvor je čovek u akutnoj ili hroničnoj formi i zdrave vironoše.

HCV se prenosi kao HBV, naročito transfuzijama, pa je uvedeno obavezno testiranje davalaca krvi na HCV. Rizične grupe su kao kod HBV, ali je prokuženost manja.

HDV infekcija je moguća samo među HBV pozitivnim osobama. Postoje endemska područja, prenošenje infekcije je kao kod HBV.

HEV ima slične epidemiološke karakteristike kao HAV, javlja se u nerazvijenim zemljama, epidemijski.

Patogeneza:

posle perioda inkubacije virus dolazi u jetru i oštećuje hepatocite.

HAV ima inkubaciju 15-45 dana, direktno oštećuje jetru. Anti HAV At klase IgM se rano javljaju i dokaz su akutne infekcije, a IgG At su dokaz preležane infekcije i trajnog imuniteta.

Inkubacija HBV je 50-180 dana. Oštećenje hepatocita je indirektno, posle reakcije citotoksičnih T limfocita na virusne Ag na ćelijskoj membrani. U 95% infekcija se završava eliminacijom virusa i ozdravljenjem. Ako je imunološki odgovor neadekvatan, nastaje hronična infekcija. HBsAg se pojavljuje 1-2 meseca posle inkubacije, a nestaje 1-3 meseca od početka bolesti. Anti Hbs At se pojavljuju 2-4 nedelje posle eliminacije HBsAg i dokaz su trajnog imuniteta. Prisustvo Hbs i Hbe Ag u krvi dokaz je visoke infektivnosti.

HBC ima inkubaciju oko 50 dana, a HEV 15-40 dana. Infekcija HCV je u 90% asimptomatska. Infekcija sa HDV se dešava istovremeno sa HBV (koinfekcija) ili superinfekcija, otkriva se anti HDV antitelima.

 Klinička slika: Slična, bez obzira na izazivača bolesti:

                     1. Preikterični stadijum traje oko 2 nedelje - malaksalost, anoreksija, muka, povraćanje, povišena temperatura, bolovi                              ispod rebara. U 70% povećana jetra, u HBV hepatitisu i osip i bolovi u malim zglobovima (taloženje imunokompleksa)

                     2. Ikterični st. - žutica se pojavljuje, a prethodni simptomi iščezavaju. Mokraća je tamna (boje piva), stolica svetlija.                                Traje 2-4 nedeije

                     3. Stadijum rekonvalescencije - nema tegoba, lab. analize se postepeno normalizuju.

|Ovaj, klasični tok HVA traje 1-6 meseci. Posebni oblici:

- subklinički oblik - asimptomatski, kod 50% bolesnika

- anikterični oblik - nema ikterusa, što je dg. problem

- holestazni oblik - izražen ikterus i svrab, ali prognoza je dobra

- fulminantni oblik - redak (1-2%) - masivna nekroza hepatocita koju ne prati regeneracija. Češće se javlja kod hepatitisa B kad je            udružen sa HDV. Smrt usled akutne insuficijencije jetre u 85%.

Dijagnoza:

Anamneza, flz. pregled, epidemiološka anketa.

Laboratorija:

bilirubin raste, transaminaze (vrednosti povećane 10-20 puta). Najviše vrednosti dostižu na početku ikteričnog stadijuma. U holestaznom obliku rastu gama GT i alkalna fosfataza. Krvna slika - leukopenija sa limfocitozom. U početku porast IgM, kasnije IgG. Određivanje virusnih At i Ag ima odlučujući značaj za diferentovanje pojedinih vrsta virusa.

Ultrazvuk pokazuje uvećanu, hipoehogenu jetru. Ponekad je neophodna biopsija jetre. Patohistološki se ne mogu diferencirati uzročnici.

Imunohistohemijske metode prikazuju HBsAg u membrani i citoplazmi hepatocita i HBcAg u jedru. HDVAg se prikazuje u jedni, a HAV, HCV HEV antigeni u citoplazmi.

Diferencijalna dijagnoza:

U preikteričnom stadijumu liči na akutnu infekciju respiratornog ili gastrointestinalnog trakta. U toku ikterusa mora se razlikovati od drugih uzroka intra- i ekstrahepatične holestaze. Mnogi uzročnici infektivnih bolesti, toksini, lekovi i alkohol mogu izazvati hepatitis.

Prognoza:

Hepatitis A se završava potpunim izlečenjem bez sekvela. Hepatitis B završava se kompletnim oporavkom u 95%, dok kod ostalih prelazi u hronicitet. Delta hepatitis doprinosi razvoju hroničnog toka. Kod hepatita E prognoza je dobra, ali incidenca fulminantnog hepatita je velika kod trudnica (20%!). Rizik od hepatocelularnog karcinoma povećan je kod asimptomatskih nosilaca HBV, kao i hronične HBV i HCV infekcije.

Terapija:

Mirovanje u postelji, dok traje ikterična faza. Potpun oporavak nastupa posle 3 meseca. Ishrana treba da bude normalna, uz redukciju životinjskih masti. Holestiramin pomaže kod svraba u holestazi. Hospitalizacija nije potrebna sem kod težih formi i komplikacija.

Kod fulminantnog hepatita daje se parenteralna ishrana, plazma i antibiotici, ponekad plazmafereza i hemodijaliza, pa i transplantacija jetre. Neophodan boravak u intenzivnoj nezi.

 Profilaksa:

U HAV mere opšte i lične higijene. Moguća je i pasivna imunizacija (gama globulin), najviše 2 nedelje od infekcije, u poslednje vreme i vakcinacija.

Kod HBV nespecifične mere se usmeravaju ka putevima prenošenja. Imunoglobuim se primenjuje kod osobe koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim, medicinkog osoblja koje se povredilo pri intervencijama i novorođenčadi HBs pozitivih majki. Daje se u prva 24 h. Aktivna imunizacija vakcinom je najsigurnija zaštita (95%). Vakcinišu se različite  grupe. Profilaksom protiv HBV postiže se i profilaksa protiv delta virus infekcije. Protiv HCV i HEV specifilna profilaksa ne postoji.
Izvor:lekarinfo.com

objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 17:42

Promiskuitet

Psihologija i psihosociologija je davno dokazala kako je promiskuitet psihički poremećaj zavisnosti o seksu. O promiskuitetu su najprije progovorili bračni par Parker, behaviouristi, koji su promiskuitet postavili na klimave noge. Pre Parkerovih na promiskuitet se gledalo kao na sasvim normalno stanje kod muškaraca. To je bio oblik mačizma i dokazivanja muškosti. Kod žena je ta situacija išla malo drugačije. Naime, žene koje su menjale partnere su često proglašavane bludnicama, a u doba inkvizicije čak i vešticama te su bile brutalno pogubljivane.

 

Dokazom kako je promiskuitet bolest zavisnosti isti kao i alkoholizam i narkomanija, Parkerovi završavaju svoje delovanje na tom polju, ali se na njega nastavlja dr Patrik Korns (Patrick Cornes) u svome istraživanju iz 1987. godine. On je naime zaključio kako 8 odsto odraslih muškaraca i 3 odsto odraslih žena koje pate od ovog problema.

Seksualna zavisnost ima jasno prepoznatljive obrasce ponašanja koji često počinju u detinjstvu i adolescenciji.

Poremećaj je definisan štetnim posledicama seksualnog ponašanja na osobu samu i nesposobnosti osobe da prekine s takvim ponašanjem.

Razumevanje seksualne zavisnosti može se postići koristeći široko prihvaćenu definiciju kriterija poremećaja zavisnosti:

  • Ustrajavanje na određenom tipu ponašanja tokom dužeg vremena nego što je nameravano
  • Trajna žudnja za takvim ponašanjem te jedan ili više neuspešnih pokušaja za smanjenjem ili kontrolisanjem ponašanja
  • Mnogo vremena provedeno u tim aktivnostima ili pokušajima oporavljanja od njegovih efekata
  • Često poduzimanje takvih radnji kad se od osobe očekuje da ispuni određene društvene, radne, akademske ili kućne obaveze
  • Ustrajavanje na ponašanju uprkos svesti o trajnom i ponavljanom financijskom, fiziološkom ili fizičkom problemu koji takvo ponašanje izaziva

Posledice

Kako se seksualna zavisnost definiše kao trajni uzorak štetnog ponašanja s rastućim štetnim posledicama, posledice su često ono što dovodi do prepoznavanja problema. To su:

  • društvene posledice – prekid braka ili veze, prijateljstva, društvene mreže zbog preokupacije seksom
  • emocionalne – depresija i nemir česte su zbog osećaja stida, tajnovitosti i nedostatnog samopouzdanja
  • fizičke – ozlede nastale zbog učestalosti različitih seksualnih rituala, a i polno prenosive bolesti su učestale
  • pravne – seksualni zločini (voajerizam, opsceno ponašanje), gubitak profesionalnog ugleda ili licence zbog opscenog ponašanja ili seksualnog zlostavljanja
  • finansijske – troškovi pornografskog materijala, usluga prostitutki, telefona i računara; gubitak produktivnosti, kreativnosti i zaposlenja

Poricanje, racionalizacija i opravdanja

Kao i alkoholičari, zavisnici o drogi ili kocki, osobe opsednute seksom razvijaju tipične mehanizme obrane – poricanje, racionalizaciju i opravdanja za svoje ponašanje te okrivljuju druge da su uzrokovali problem.

Višestruka zavisnost

Višestruke ovisnosti znaju biti prisutne kod zavisnika o seksu i na njih treba obratiti pažnju. Bolesnika treba temeljno ispitati i otkriti naznake zavisnosti o alkoholu ili drogama, zavisnosti o drugim osobama, poremećaja u ishrani, preterano vežbanje, trošenje novca, kockanje. Ove osobe često menjaju zavisnost tokom lečenja, npr., jedna bolesnica koja se suzdržavala od seksualnih aktivnosti udebljala se 20 kg tokom 90 dana lečenja. Pre početka lečenja svakako treba proveriti postojanje polno prenosivih bolesti.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza i lečenje mogu biti loše procenjeni zbog upornog bolesnikovog poricanja i izostavljanja informacija o tipu, količini i posledicama svojih seksualnih aktivnosti. Kriva se dijagnoza takođe može postaviti zbog pratećih poremećaja raspoloženja koje podsiče stid i stres zbog življenja dvostrukog života. Učestalo seksualno ponašanje koje ne uključuje partnera s kojim je osoba u vezi može ukazivati na zavisnost o seksu. Međutim, važno je znati kako je zavisnost o seksu skup simptoma i ne možemo se za dijagnozu oslanjati na samo jedan od njih! Ipak, kad u vezi seksualno ponašanje jednog partnera negativno utiče na funkcionisanje veze, treba mu se obratiti pažnju čak i ako se ne radi o seksualnoj opsesiji. Parovi često sami pokušavaju rešiti problem. Kada im to ne uspe, preporučljivo je obratiti se iskusnom psihoterapeutu s iskustvom u području individualne terapije, terapije para i/ili porodične terapije.

Različite metode psihološko-psihijatrijskih pristupa koriste se u lečenju. Uloga lekara je u uspostavljanju realnosti. Rane terapije se vrlo malo oslanjaju na uticaj seksualnog ponašanja na vezu ili zlostavljanje u detinjstvu već se koncentrišu na postavljanje cilja sada i tu. Početno lečenje prolazi kroz tri velike faze:

  • prepoznavanje problema i specifičnog ponašanja koji je uzrok problematičnog zavisničkog uzorka
  • ugovor o ponašanju – pismeno definisanje seksualnog ponašanja koje treba biti eliminisano. Ugovori obično uključuju zadatke koji trebaju ohrabriti osobu da se nosi s problemom
  • prevencija ponavljanja – rad na prepoznavanju i smanjenju uzoraka iskustva i delovanje na okidače štetnog ponašanja, npr. učenje savladavanja stresa, osnaživanje emocionalnih veza, rešavanje finansijskih teškoća i problema na poslu.
    Izvor:Zdravlje i lepota
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 17:34

Polno prenosive bolesti

BAKTERIJSKA VAGINOZA
Šta je bakterijska vaginoza i kako se dobija?
BV je stanje žene u kom je narušen normalan odnos vaginalne flore i zamenjen ubrzanim rastom određene bakterije. Uzrok joj još nije potpuno razjašnjen, ali se smatra da do nje dolazi zbog disbalansa normalne vaginalne flore. Normalno se u vagini nalaze uglavnom «dobre» bakterije, dok manje ima «škodljivih» bakterija. BV nastaje kada se poveća broj škodljivih bakterija. Povećan rizik je kod česte promene seksualnog partnera i kod korišćenja intrauterinog uloška («spirale») za kontracepciju. BV se ne dobija od daske za WC solju, bazena ili dodirivanjem objekata oko njih. Žene koje nisu nikada imale seksualne odnose su retko obolele.
Koji su znaci i simptomi BV?
U 30% slucajeva protiče potpuno asimptomatski. Najčešće se javi obilan, često penušavim beličasto-sivim vaginalnim sekretom, mirisa ustajale ribe, mlečne konzistencije. Neprijatan miris je naročito izražen nakon odnosa. Žene sa BV mogu osećati pečenje pri mokrenju, svrab oko introitusa vagine ili oboje.
Kako se dijagnostikuje i leči BV?
Ginekološkim pregledom vagine pod spekulima i uzimanjem brisa na bakteriološki pregled. BV se leči antibioticima koje prepise lekar. Dva razlicita antibiotika se koriste u lecenju BV: Metronidazol i Klindamicin.
INFEKCIJA HLAMIDIJOM
Šta je infekcija hlamidijom i kako se dobija?

Ova infekcija je seksualno prenosiva bolest čiji je uzročnik Chlamydia trachomatis.Hlamidija može da se prenese vaginalnim, analnim ili oralnim seksom, kao i sa majke na bebu tokom vaginalnog porođaja. Oko tri četvrtine inficiranih žena i oko polovina inficiranih muskaraca nemaju simptome. Kod ostalih žena može da se javi bol u donjem delu abdomena, muka, bol tokom odnosa ili krvarenje između dva ciklusa. Žene koje imaju simptome, mogu da imaju pojačan vaginaini sekret ili pečenje pri mokrenju. Kod žena, uzročnik inicijaino inficira grlić i uretru. Infekcija grlića materice može da se proširi i na rektum. Česte infekcije dovode do ćelijske atipije cervikalnog epitela, a širenjem na jajovode može da dovede do steriliteta. Infekcija koja se ne leči, može da se proširi, što može da dovede do trajnih oštecenja jajovoda, materice i tkiva koje ih okruzuje. Ovo vodi ka hroničnom bolu u karlici, infertilitetu i potencijaino fatalnoj ektopičnoj trudnoći (trudnoći van materice).
GENITALNI HERPES
Ko ga izaziva i kako se dobija?

Virus Herpes simplex tip-2(HSV-2), mada se često u herpetičnim promenama može izolovati i tip-l(HSV-l). Ova infekcija može da se dobije tokom seksualnog odnosa sa partnerom koji ima genitainu HSV-2 infekciju. Prenošenje može da bude i od partnera koji nema vidljive ranice ili ne zna da je inficiran.
Koji su znaci i simptomi genitalnog herpesa?
Često simptoma nema ili su minimalni. Kada se pojave, tipično je da da se jave kao jedan ili više plikova (vezikula) na ili oko genitalija ili rektuma. Plikovi pucaju, ostavljajuci za sobom ulceracije kojima je potrebno dve do četiri nedelje da zarastu. Ponovno izibijanje može da se javi nekoliko nedelja ili meseci nakon prve pojave, ali je skoro uvek manje ozbiljno i kraće nego prvi put. Obzirom da virus nakon primoinfekcije doživotno perzistira u domaćinu, obično se ponovno javlja pri padu imuniteta žene.
Kako se dijagnostikuje i leči hlamidija?
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a potvrđuje se laboratorijski dokazivanjem antigena u promenama na genitalijama, specificnih antitela u serumu ili izolacijom virusa u kulturi tkiva kao najsigurnijom metodom. Nema leka koji može izlečiti herpes, ali uzimanje antivirusnih lekova može skratiti i prevenirati izbijanje tokom perioda uzimanja lekova. Može se koristiti lokalno Aciklovir mast, mada se danas sve vise koristi Ribavirin, dok se kod težih slučajeva ovi lekovi daju perioralno ili parenteralno. U sprečavanju nastanka recidiva preporučuje se davanje nespecifičnih imunostimulatora ili pasivna imunizacija. Najefikasnija borba je u domenu profilakse, a sastoji se u kontroli seksualnog ponašanja i upotrebi kondoma.
INFEKCIJE HU
Šta je HPV ?
Genitalna HPV infekcija je seksuaino prenosiva bolest koju uzrokuje humani papiloma virus (HPV). Humani papiloma virus je naziv za grupu virusa koja uključuje više od 100 različitih vrsta ili tipova. Više od 30 njih se prenosi seksualnim putem i mogu da inficiraju genitalije muškaraca i žena uključujući i kožu penisa, vulve ili anusa i epitel vagine, griića i rektuma. Neki od ovih virusa su visoko rizični i mogu da prouzrokuju patološke nalaze PAPA testa. Takođe mogu da dovedu do karcinoma cerviksa, vulve, vagine, anusa ili penisa. Drugi su nisko rizični i mogu da dovedu do pojave genitalnih bradavica - kondiloma.
Koji su znaci i simptomi HPV?
Prema današnjim saznanjima, može biti klinički jasno vidljiva oboljenja izazvana HPV infekcijom ili sa HPV povezane bolesti za čiji nastanak i razvoj nije dovoljna samo infekcija. Klinički manifestna forma, javlja se u vidu šiljastih, oštrih izraštaja, šiljatih kondiloma -condillomata acuminata, koji mogu biti lokalizovani na svim delovima genitalnog trakta kod žene. Subkliničku manifestaciju čine promene nevidljive golim okom, već posebnim dijagnostičkim pomagalima, tzv. codillomata plana, a latentnu infekciju možemo dokazati samo laboratorijskim ispitivanjima i to molekularno-biološkim metodama.
Kako se dobija HPV?
Prvenstveno širenje je genitalnim kontaktom. Većina HPV infekcija nemaju znake i simptome, samim tim većina inficiranih osoba ne zna da inficirana. Retko, trudnice mogu da prencsu infekciju na dete tokom vaginalnog porođaja. Bebe koje su izložene llPV infekciji retko mogu da razviju kondilome na grli ili glasnim žicama.
Kako se dijagnostikuje i leči HPV infekcija?
Dijagnoza HPV infekcije zavisi od kliničke forme i stadijuma u kojoj se nalazi bolest, a obuhvata klinički pregled, citologiju, kolposkopiju i histopatologiju, kao i molekularno-biološka ispitivanja. Nema posebnog leka za HPV infekcije, mada kod dosta žena lnfekcija prođe sama. Lečenje kliničkih formi HPV infekcije tipa šiljastih kondiloma je njihovo uklanjanje hemijskim sredstvima, termokauterizacijom, termokoagulacijom, krioterapijom ili uz pomoć lasera po tipu destrukclje, a ekciziju klasično skalpelom, laserom ili Loop-om. U zavisnosti od histopatološke lezije i HPV statusa određuje se i terapija Trihomonijaza je izazvana jednocelijskom protozonlnim para/itoil Trichornonas vaginalis-om. Znaci su pojačan, penušav, tuto y.deni sekret, oštrog mirisa, neprijatan osećaj tokom odnosa i mokrenja, i iritacija i svrab genitalnih organa. Retko, može da se javlja i bol u donjem delu abdomena.                                              
Otkriva se laboratorijskim testovima, a kod žena pregledom mogu naći male crvene ulceracije na zidovima vagine ili griiću. Leči se Metronidazolom, oraino, u jednokratnoj dozi.. Lečenje se mora sprovesti kod oba partnera. Treba izbegavati seksualne odnose tokom lečenja, sve dok ne nestanu simptomi. Uzročnik je Neiserria gonorrhoeae.
Gonoreja se širi kontaktom sa penisom, vaginom, ustima ili anusom. Tokom porođaja može da se prenese sa majke na dete. Infekcija kod žene protiče sa oskudnijom simptomatologijom nego kod muškarca. Kod žena, simptomi su blagi ili ih nema. Čak i ako imaju simtpome, oni nisu specifični i mogu da se pomešaju sa infekcijom mokraćne bešike ili vagine. Početni znaci su boino mokrenje, pečenje pri mokrenju, uz pojačan vaginaini sekret. Lečenje se sprovodi visokim dozama Penicilina, ali obziorm da je veoma često ova infekcija udružena sa sifilisom, hiamidijom i dr., moguća je primena različitih terapija.
Izvor:drdzikic.co.rs
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 10:13

Uživajte u drugačijem ukusu

Ljudi su sve svesniji potrebe za zdravim životom i ishranom. Ali, kada je u pitanju slatko, retko ko tačno zna šta je zdravije, beli ili smeđi šećer

Beli šećer je čista saharoza, dok smeđi šećer osim saharoze sadrži i minerale kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum. U procesu razgradnje šećera organizam koristi minerale poput magnezijuma i vitamine B grupe. Beli šećer nema te sastojke, tako da se za vreme njegove razgradnje troše vitaminsko-mineralne rezerve. Dugoročno dovodi do iscrpljivanja organizma i pada imuniteta. Različiti izvori navode razne definicije za smeđi šećer. Prvi kažu da je to nerafinisani ili delimično rafinisani oblik šećera koji sadrži melasu, dok drugi navode da je to zapravo beli rafinisani šećer kome je naknadno dodata melasa. Dve vrste šećera koje se najčešće prodaju jesu svetli i tamni smeđi šećer. Svetli smeđi šećer sadrži 3,5 posto melase, a tamni sadrži 6,5 posto. Svetliji šećer je nežnijeg, a tamni šećer intenzivnijeg ukusa i mirisa. Sve vrste smeđeg šećera proizvode se iz šećerne trske jer je melasa iz trske prihvatljivog ukusa i mirisa za ljude, dok melasa iz šećerne repe nije.
  Razlike u sastavu
  Mnogi dijetetičari preporučuju upotrebu smeđeg šećera jer sadrži mnogo manje kalorija. Međutim, energetska vrednost belog i smeđeg šećera približno je ista. Sto grama belog šećera sadrži 387 kcal, a smeđeg 377 kcal. Takođe, različiti izvori daju različite podatke o nutritivnom sastavu. Prema jednima, smeđi šećer, kao ni beli, ne sadrži nikakve nutrijente. S druge strane, prema nekim istraživanjima, navodi se da 100 grama smeđeg šećera sadrži minerale, i to u većim količinama: kalijum, kalcijum, natrijum, magnezijum i fosfor, dok su vitamini - tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina, vitamin B6 i folati zastupljeni u manjim količinama. Prema istom izvoru, beli šećer u svom sastavu sadrži 99,98 posto saharoze, a vitamina i minerala ima znatno manje.
 
  KAKO ČUVATI ŠEĆER
  Smeđi šećer ima sklonost ka stvrdnjavanju u grudve, pa je stoga bitno kako se čuva. Evo nekoliko praktičnih saveta za upotrebu i čuvanje:
  - čuvajte ga u staklenoj boci ili plastičnoj vrećici na hladnom mestu.
  Ako je postao tvrd kao kamen:
  - stavite ga nakratko u mikrotalasnu rernu i moći ćete ponovo da ga upotrebite.
  Ako ga retko upotrebljavate:
  - držite ga u zamrzivaču ili frižideru.
 
  Sve kolače koje ste do sada pravili možete praviti i sa smeđim šećerom. Važno je znati da on nije toliko sladak kao beli šećer.
 
  UŠEĆERENE JABUKE
  Pripremite jabuke, drvene štapiće, limunov sok i smeđi šećer. Stavite limunov sok, malo vode i šećer u široku posudu i zagrevajte je lagano dok se šećer ne otopi. Mešajte dok smesa ne postane zlatnosmeđa. Jabuke nabodite drvenim štapićima i potom ih uvaljajte u smesu koju ste prethodno sklonili sa vatre. Ušećerene jabuke stavite na tanjir namazan puterom. Za jelo su spremne čim se ohlade.
 
  UŠEĆERENE BANANE
  Isecite banane napola po dužini, kratko pecite na puteru u vrućoj rerni s obe strane. Smanjite vatru, dodajte cimet i smeđi šećer. Banane još jednom okrenite i vruće ih poslužite sa sladoledom.
 
  Da li je zdraviji beli ili smeđi šećer?
  Smeđi šećer je zdraviji, jer biohemijska razgradnja u organizmu teče kod svih na isti način, uz trošenje minerala i vitamina.
Izvor:stil-magazin.com

objavio/la bety73 kategorija: | (1) Komentara | email this post
3.4.2011, 09:56

Vitamini u trudnoći


ImageVitamini u trudnoći

Gvožđe
– da ne biste osećali umor. Namirnice u kojima ima najviše gvožda životinjskog porekla su: svinjska, pileca, goveda dzigeica, ostrige. Namirnice koje nisu životinjskog porekla a sadrže velike kolicine apsortivnog gvožda su : žitne cerealije, kuvani pasulj i grašak, socivo, semenke bundeve.Nešto slabiji ali dobar izvor gvožda su: govedina, curetina, škampi, sardine, peceni krompir zajedno sa ljuskom, konzervisane špargle.Trudnice ne bi trebalo da previše cesto jedu dzigeicu jer ona sadrži dosta vitamina A koji može da škodi bebi.

Vitamin C – za bolju apsorbciju gvožđa. Namirnice koje u kombinaciji sa namirnicama koje su bogate gvoždem poboljšavaju apsorpciju gvožda su : citrusi (pomorandza, limun, grejpfrut), jagode, brokoli, paradajz, paradajz sok, krompir, zelene i crvene paprike, belo vino.

ImageVitamin B9 (folna kiselina) i Kalcijum – zato što su neophodni za pravilan razvoj nervnog sistema i kostiju bebe. Unos folne kiseline mora početi od pojave želje za detetom i nastaviti se do kraja trudnoće. Namirnice najbogatije vitaminom B9 su zelena salata, zeleno lisnato povrće (na primer spanać), plavi sirevi (rokfor), jaja. 

Biljna vlakna – protiv zatvora, koji je česta pojava kod trudnica. Uglavnom su zastupljena u integralnim žitaricama i u kori semenki, voća i leguminoza, u voću kao što su šljive , integralnom pirinču, ovsenim i pirinčanim mekinjama.

Jod - učestvuje u razvoju neurona. Nedostatak povećava opasnost od male težine na rođenju i može da izazove poremećaj u intelektualnom razvoju bebe. Što se tiče buduće mame, nedostatak joda se prikazuje kroz probleme sa štitnom žlezdom. Plodovi mora (ostrige, dagnje) sadrže veliku količinu joda. Jedite ih što više pre trudnoće, jer u trudnoći ove namirnice spadaju u rizičnu grupu. Jod se nalazi i u drugim proizvodima (mleko, jogurt, jaja). Konačno, upotreba soli obogaćene jodom, takođe predstavlja dodatni unos.

ImageVitamin D i Kalcijum – ako je u trudnoći ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D, fetus će ih apsorbovati iz majčinih kostiju i zuba. Ovaj problem je naročito izražen kod žena koje se porađaju između februara i juna., pošto se do tada iscrpeju zalihe vitamina D napravljene tokom prethodnog leta.
Vitamina D ima u masnoj ribi, jajima, živinskom mesu, puteru i mlečnim proizvodima. Trudnice treba da se posavetuju sa svojim lekarem da li od 6 meseca trudnoće treba da uzimaju ampule vitamina D


ImageOmega-3 masne kiseline - Ove dragocene masne kiseline su veoma važne, jer organizam ne može da ih proizvede. U krvi trudnica doprinose bržem razvoju fetusa. Ipak, tu postoji jedno ograničenje. Naime, neke vrste riba hladnih voda sadrže visok nivo žive koja je štetna za fetus i novorođenče. Zato nemojte da jedete krupne skuše, jer velike ribe akumuliraju više žive od drugih. Inače, trudnice ne treba da jedu više od 350 gr kuvane ribe nedeljno. Pored masne ribe omega-3 masne kiseline ima u uljanoj repici, orahovom ulju i semenu lana


Izvor:drdzikic.co.rs

objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 09:47

Nega novorođenčeta

Nega novorođenčeta
Potrebni su joj Vaša ljubav i pažnja. Ostvarite roditeljski zadatak sa puno lepote i bez straha. Brzo ćete prepoznati potrebe Vaše bebe osluškujući plač i posmatrajući njeno ponašanje. Želimo da kroz nekoliko najosnovnijih saveta o nezi bebe doprinesemo sreći i sigurnosti Vaših prvih dodira sa bebom, koje treba savladati kada ste iz porodilišta došli kući.

Oči bebe svakodnevno čistiti od spolja ka unutra komadićem vate ili gaze (jedan komadić za svako oko) natopljenim u sveže pripremljen mlaki čaj od kamilice (naravno nezaslađen), a više puta u toku dana kada se pojavi sekret na rubovima kapaka. Tada je dobro nekoliko puta nežno pritisnuti unutrašnji ugao oka (između korena nosa i početka oka), kako bi se očistio i suzni kanal. Proverite u svom domu zdravlja da li Patronažna služba ima tačnu adresu Vašeg stanovanja.

Kako treba da izgleda prostorija gde ce biti beba?
Kada novorođenče dođe kuci temperatura njegove sobe treba da je između 20-22°C, a ta temperatura treba da bude viša za 4-6°C za vreme kupanja. Soba treba da bude svetla i sunčana, bez vlage i buke, sa što manje nameštaja, bez cveća i duvanskog dima, sa prirodnim provetravanjem, preko prozora. Održavajte svakodnevnu higijenu sobe vlažnim prebrisavanjem, bez upotrebe deterdženata i ostalih hemikalija. Zagrevajte prostoriju do ujednačene temperature, izbegavajte nagle promene u strujanju vazduha (grejalice i klima uredaji), a prostor redovno ovlažite (posuda sa vodom koja isparava u blizini mesta grejanja). Krevetac bebe uvek postavite uz krevet majke, tako da majka uvek vidi lice deteta. Krevetac udaljite od direktnog toplotnog izvora i promaje, a postavite blizu dnevnog svetla.

U sobi bebe treba da se čuje tiha i prijatna muzika, a tokom noci potrebno je obezbediti diskretno svetlo.Bebu ne treba pretopljavati - posebno leti, a soba u kojoj se svi znoje sigurno je pregrejana i za bebu. Bebu ne treba oblačiti u puno slojeva odeće, prekrivati sa vise prekrivača i preko glave, a obično je najbolje pravilo da bebu treba oblačiti samo za jedan komad odeće više nego sebe. Kapicu je dovoljno staviti nakon kupanja u trajanju od 1 sat i kada beba izlazi napolje po hiadnom ili vetrovitom vremenu. Šake i stopala novorođenčeta su uvek hladniji, jer im je to odlika cirkulacije, te im treba obući čarapice i tokom leta.

Temperatura bebinog tela moze biti nestabilna prvog dana po dolasku iz porodilišta kući, zbog promene više temperaturnih sredina. Normalno je da temperatura bebinog tela iznosi od 36,8°C - 37,3°C, a kada se pretopli penje se preko-37,5°C . Ovo ćete najlakše proveriti opipavanjem bebinog stomačica i zadnjeg dela vrata, koji ne treba da budu hladni ni znojavi, već prijatno topli. Uobičajeno se kod novorođenčeta meri temperatura tela preko čmara, koja je za pola stepena viša od temperature merene ispod pazuha, i normalno iznosi: 37,5°C.
Kako kupati bebu?
Kupanje i higijena bebe treba da su deo svakodnevnih prijatnih radnji koje treba navikavati uvek u isto doba dana, najbolje uveče i pre podoja. Do  mesec dana kupati bebu preko ruke (prvo gornji, zatim donji deo tela), bez obzira na postojanje i stanje pupčanog patrljka, koji se obavezno neguje nakon kupanja. Neutralni bebi sapun ili šampon su sasvim dovoljni za kupanje. Stavljanje hladnog šampona na glavu, naglo polivanje vodom ili suviše snažno trljanje pregiba tela može da iznenadi bebu i izazove njenu snažnu borbu i odbijanje kupanja.Upotreba vlažnih bebi maramica ili prebrisavanje bebinih genitalija i guze u toku presvlačenja pelena tokom dana su takođe obavezni. Predeo čmara, a ne genitalija, treba tanko premazati Pavlovićevom kremom.

Nega bebine kože ne podrazumeva mazanje celog tela pomadama, mašcu ili uljem, sem ako to lekar iz nekog razloga ne propiše. Nosić bebe treba cešće čistiti, jer su nosni kanali vrlo uski i često ce Vas brinuti utisak da beba otežano diše.Zapamtite da novorođenče diše na nos, pa zapušen nos na prvom mestu može da znaci odbijanje sisanja. Potrebni su strpljenje i pažnja, jer su bebe vrlo neraspoložene kada im se dira nos.

Umivanjem bebe i postavljanjem lica malo prema dole, obično se lako otpuši i izbaci sadržaj začepljenog nosa. Ukoliko je sekret često prisutan, naizmenično sa čujnim i otežanim disanjem ili vidljivim balončićima sekreta, višak sekreta odstraniti parčetom vate umočenim u mlaku vodu ili kamilicu, a ostatak sekreta izvuci stapicem sa vatom na vrhu uvučenim u vrh nosnice. Blago podignuto uzglavlje (jastučic ispod duseka) moze da olaksa disanje i slivanje sekreta. Nega ušiju se obavlja neposredno nakon kupanja, kada se pomenutim štapicima odstrani vlaga sa nabora usne školjke i početnog dela usnog kanala (nikako iz dubljih delova).Ovaj deo se lako zapuši usnom mašću koje bebe stvaraju u povećanim količinama, jer im je to istovremeno odbrana od ulaska neželjene vode u uho.

Nega pupka je nešto sa čim se roditeiji po prvi put susreću i često iz straha i nedovoljnog znanja to izbegavaju ili, što je još gore, potpuno nemaruju. Nega pupčanog patrljka se obavlja posle kupanja povidon-jodom, a okolna koža neguje najcesce 75% alkoholom ili takođe povidon-jodom. Na pupčani patrljak se stavi suva gaza i odozgo još jedna (tako da se patrljak skroz valjkasto obavije) da na pripoj pupka sa kožom dolazi mala kolicina vazduha neophodna za brze sušenje i otpadanje patrljka. Ukoliko mislite da Vam je sigurnije i lakše, možete preko prvog sloja gaze postaviti «svilenkast» flaster preko koga koža diše i ne stvara oštećenja na njoj.
Izvor:drdzikic.co.rs
 
objavio/la bety73 kategorija: | (0) Komentara | email this post
3.4.2011, 02:02

Vaša beba u prvom mesecu

1.mesec

Šta vaša beba može da radi:

Do kraja ovog meseca vaša beba trebalo bi da može:

•      Da nakratko podigne glavu dok leži na stomaku na ravnoj podlozi
•      Da usredsredi pogled na vaše lice

Napomena: Ukoliko vam se čini da vaša beba ne može da ostvari jednu ili više od ovih norml razvoja, proverite sa lekarom. U retkim slučajevima, zakašnjenje ukauje na postojanje problema, mada se u većini slučajeva pokaže da je to normalno za vašu bebu. Preveremeno rođene bebe, uopšte uzev, kasnije ostvaruju “granične” zadatke nego deca istog uzrasta rođena u terminu, I često ih postižu u svom prilagođenom uzrastu ( u onom u kom bi bile das u rođene na vreme), a ponekad I kasnije.

...verovatno će moći:

•      Da odgovori na neki nači na zvuk zvona – iznenađenjem, plačem, smirivanjem
•      Da pogledom prati predmet udaljen dvadesetak centimetara od lica, koji se pomera u luku, do srednje linije (pravo napred)

...možda će moći:

•    da podigne glavu za 45 stepeni ležeći na stomaku
•    da se oglašava na drugi način osim plačem (npr. da guče)
•    da prati pogledom predmet koji se pomera u luku na dvadesetak centimetara od lica preko srednje linije
•    da osmehom odgovori na Vaš osmeh

 ... možda će čak moći:

•   da podigne glavu za 90 stepeni ležeći na stomaku
•   da čvrsto podigne glavu kada je uspravite
•   da spoji dlanove
•   da se spontano smeši
•   da se glasno smeje
•   da ciči od zadovoljstva
•   da pogledom prati predmet udaljen dvadesetak centimetara od lica, koji se pomera u luku od 180 stepeni (s jedne strane na drugu)

 

Šta možete da očekujete na lekarskom pregledu u ovom mesecu

Svaki lekar ima svoj lični pristup pregledu zdrave bebe. Organizacija samog pregleda, ukupan broj i vrste primenjenih tehnika pregle- da zavise i od individualnih potreba deteta. Uopšte uzev, u uzrastu deteta od dve do četiri nedelje možete da očekujete sledeće (na prvi pregled možda dovedete bebu i ranije, na primer ako ima žuticu, ako je rodena prevremeno ili ako ima problema sa uspostavljanjem dojenja):

•  pitanja o tome kako ste se vi i beba, kao i ostali u porodici, snašli, kako beba jede, spava i napreduje
•  merenje bebine dužine, težine i obima glave i poredenje sa podacima sa rođenja
•  pregled vida i sluha
•  izveštaj o rezultatima obaveznih analiza na rodenju (na fenilketonuriju (PKU), hipotireozu i druge urođene poremećaje metabolizma) ukoliko ih niste već ranije dobili. Ako doktor ne pomene testove, rezultati su verovatno u redu, ali ga ipak pitajte, zbog svoje evidencije. Ukoliko je vaša beba otpuštena iz bolnice bez ovih testova iii ako su uradeni pre nego što je napunila 72 sata, verovatno će ih sada uraditi ili ponoviti.
• opšti pregled. Lekar će pregledati sve ili većinu navedenog, pri tom se možete uzdati da nje- govo iskusno oko i ruke gledaju i ono što vam on ne kaže:
• srčane tonove stetoskopom i vizuelnim pregiedom zida grudnog koša (idealno bi bi- lo da beba za to vreme ne plače)
• stomak, pipanjem i/ili stetoskopom
• kukove; proveriće da li postoji iščašenje rotiranjem nogu
•   normalan razvoj i pokretljivost šaka i ruku, stopala i nogu
•   leda i kičmu
•   oči; oftalmoskopom i/ili lampicom ispitace reflekse, fokusiranje i funkcionisanje suznih kanala
•   uši; pregledaće bubnu opnu pomoću otos- kopa
•   nos; pregledaće otoskopom boju i stanjc sluzokože
•   usta i grlo; pomoću Špatule će ispitati boju sluzokože i da li postoje ozlede, ispupčenja
•   vrat; gledaće njegovu pokretljivost, veličh nu tiroidne i limfnih žlezda (limftie žlezdese lako napipaju kod dece i to je normalno)
•   Iimfne žlezde u pazuhu
•   fontanele (meka mesta na poglavini), pipanjem
•   disanje, osmatranjem, slušalicama ili kuckanjem po grudima i leđima
•   genitalije, zbog mogućih abnormalnosb. poput kile ili nespuštenih testisa, čmar zbog mogućih naprslina, opipaće jačinu i ujevina- čenost femoralnog pulsa u preponania
•   kožu; pogledaće boju, osip, evcntmilne ozlede, mladeže
•   ispitaće retlekse spectfične za bebu u tom uzrastu
•   posmatraće ukupno ponašanje i pokrete bebe, kako se mazi i komunicira sa odraslima.
•   Upustva o tome šta možete da očekujete sledećeg meseca – u vezi sa hranjenjem, spavanjem, razvojem I bezbednošću deteta.
•   Preporuke o dodavanju vitamina D, ukoliko dojite.
 Pre nego što odete od lekara:
•raspitajte se u vezi sa pozivanjem lekara ako je beba bolesna ( u kojim situacijama ga treba zvati I u pola noći, kako možete naći lekara van redovnog vremena)
• izrazite svaku moguću bojazan koja se tokom prethodnog meseca pojavila – oko bebinog zdravlja, ponašanja, spavanja, ishrane I sl.
• ukratko zabeležite ( ili snimite) infomacije I lekarska uputstva (tako ćete biti sigurni da ih nećete zaboraviti)

Kada se vratite kući upišite sve važne podatke ( bebinu težinu, dužinu, obim glave, krvnu grupu, rezultate testova) u bebin zdravstveni karton tj. beležnicu.

objavio/la bety73 kategorija: | (1) Komentara | email this post
  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se